Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(Отвори кутију с кокардама.) ШЕРБУЛИЋ: Иљен! (СВИ узимају кокарде и себи придевају, осим Гавриловића.) МИЛЧИКА (Гавриловићу): Зар ви нећете? ГАВРИЛОВИЋ: Благодарим; ја мрзим те ствари.
5. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: Ево и господина Гавриловића. ГАВРИЛОВИЋ: Добар дан желим. ШЕРБУЛИЋ: Јесте ли и ви чули да долази. ГАВРИЛОВИЋ: Јесам.
НАНЧИКА: Само да ти одбор не стане на пут. ЖУТИЛОВ: Сваки од њи има своје, а Гавриловића, који једнако режи, ми ћемо напоље. НАНЧИКА: И тако је мађарон!... Послао ти је шнајдер конту. ЖУТИЛОВ: Какву конту?
ЖУТИЛОВ: Знате ли шта је, да истерамо Гавриловића из одбора, који је и тако мађарон, па да наместимо вас место њега. СМРДИЋ: То би добро било.
ЛЕПРШИЋ: Госпођа ујна, брзо да се товари! (Побегне.) ШЕРБУЛИЋ: Еј, наопако, еј, наопако! (У метежу, сви, осим Гавриловића, разбегну се.) ГАВРИЛОВИЋ: Куд сам ја пристао?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Трипковић из Београда и објавио у Босанској вили за год. 1909, стр. 214. 21. ДВАНАЕСТ МРВА: За професора Андру Гавриловића записао деветнаестогодишњи приповедач Риста Митровић, родом из Херцеговине. Објављена у збирци А.
Објављена у збирци А. Гавриловића: Двадесет српских народних приповедака, Београд 1906 (друго издање 1925). 22. КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ: Све као
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тај одред тада није на задовољство извршио свој задатак. Пешачки официри кривили су за неуспех поручника Гавриловића, који није био на своме месту и кога никад нисмо чули да се, због тога, брани.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
архимандритом монастира Ковиља: на свјет же сада издани, из сопственог јего рукописа, иждивенијем Господара Стефана Гавриловића, живописца у Сремски Карловци, Будим 1814.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У Београду сам имао тада једног драгог познаника, Богдана Гавриловића, професора Универзитета и доцнијег ректора његовог. Он је становао до куће мога деде Димитрија, и ту смо се упознали.
Филозофски факултет Универзитета у Београду пратио је, упозорен од Богдана Гавриловића на мене, мој научни рад, па кад, једног дана, Коста Стојановић остави свој положај ванредног професора, оде у политику