Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Треба с њима доле. ШЕРБУЛИЋ: Тако је. Издајство се не може трпити. Је ли тако, господине Гавриловићу? ГАВРИЛОВИЋ: Они знаду шта треба да чине ЖУТИЛОВ: Шта знаду? И ја сам био у служби, и ја знам шта је биродалом.
(Отвори кутију с кокардама.) ШЕРБУЛИЋ: Иљен! (СВИ узимају кокарде и себи придевају, осим Гавриловића.) МИЛЧИКА (Гавриловићу): Зар ви нећете? ГАВРИЛОВИЋ: Благодарим; ја мрзим те ствари.
ЛЕПРШИЋ: Ја ћу им саставити оду, кад одрже побједу. ШЕРБУЛИЋ: А ви, господине Гавриловићу? ГАВРИЛОВИЋ: Видићу. СМРДИЋ: Ви, најбогатији од нас свију, па ништа.
С ове је стране рит и блато. ГАВРИЛОВИЋ: Јелте, молим, је ли господин Жутилов код куће? НАНЧИКА: Није. ЗЕЛЕНИЋКА (Гавриловићу): И ви би могли мало пазити, а не прекидати битку у највећој ватри.
Зар мислите да се тако лако купује слобода? О, мој Гавриловићу, куће падају и дижу се, а народност живи. ГАВРИЛОВИЋ: Да сте видили како је једна мати за сином плакала, и опет једна
ГАВРИЛОВИЋ: Ето ти сад опет. ЗЕЛЕНИЋКА: Који не метне маџарску кокарду, тај је мађарон, тај је издајица. (Гавриловићу.) Ја знам, ви нећете. ГАВРИЛОВИЋ: Пређе сте викали да је мађарон који метне, а сад, опет, који је не метне.
6. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Добро кад сте дошли, господине Гавриловићу, вама је добро познато кад је наш одбор устројен... ГАВРИЛОВИЋ: Оставите се сад тога, имамо другу невољу.
7. СКОРОТЕЧА (ступи и преда Жутилову писмо, потом излази. ЖУТИЛОВ чита у себи.) ШЕРБУЛИЋ. (Гавриловићу): Да су сви такви родољупци као ви, тешко би народу било! СМРДИЋ: Више сте нам кварили у одбору него помагали.
(Гавриловићу) Но, како сад стојимо? ГАВРИЛОВИЋ: Мени је то мило; али ја сам онаково добио писмо. ЖУТИЛОВ: Ви све друге корешподент
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Из Србије опет ће најбоље бити да се имена од пренумеранта пошаљу у Биоград Г. Јовану Гавриловићу, начелнику у попечитељству финансије, а из осталијех мјеста на мене, додавши на писму ауф дер Ландѕтраѕѕе, ам Хеумаркт
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
јер га је Доситеј, два месеца касније, у новембру исте године, овако сажео у свом писму карловачком живописцу Стефану Гавриловићу: ...“ и ако никада за преселеније ца овога света нисам много марио, сада заиста не марим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Рајковић писао, истоветни појмови. — О Стевану Гавриловићу в.: Вељко Петровић, Српска уметност у Војводини, Нови Сад 1927, 72; Вељко Петровић, Станојевићева Народна