Употреба речи гада у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!... Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!... Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!... Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.

— Мислиш Лазара?... — И Лазара и Ивана и она два гада!... Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... — И ја! — рече Алекса поносито.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

у његовој души као у некој пакленој сенци те се сав осећао јадан и укаљан, сав од смрдљивих црви и неког пацовског гада. Све, баш све што се од оног тренутка десило.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Не ваља ни брак њене матере и њеног оца. Лажу, кад кажу, да ваља. Крију од ње, да је пун гада. Али, она то зна. Исакович је удовац, а пошто је удовац, не може живети удов, довека.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ипак... (Кад би то зависило само од мене): Карактер мој такав је, гибак.” „Судбино, пуна си гада и злоће! Срећо, спорија си од три пужа!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Јер свирепо би било да крај гроба Одигра се један призор људског гада: Да на њину тугу насмеје се злоба, Док грудва за грудвом на мој сандук пада.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

њенијех прирођенијех мана, те је поставља на пријестоље најузвишеније, или, ако је погазе, често је снизи до најнижег гада. Тако су осјећали једно према другоме. Тако су у срцу осјећали, а пред другијема крили.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Девојка се опет окрене Турчину, али од смрада и гада није могла трпети, него се одмах окрене свињарчету које је мирисало на босиљак, и тако ујутру нађу девојку окренуту к

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Људи ће месиштем сасвим да усмрде земљу. За Николом крцкају таванске стубе. И тог ће гада најурити из куће. Начинио му од куће хајдучку јазбину. Храни разбојника, а ко зна какву му несрећу и он спрема.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

га се, под туђијем не стењи бременом; он је стручак слаби и нејаки, за мах смртна само изникао, он је ручак гада пузећега.“ То изусти, рече: „Сљедуј за мном!“ Одведе ме у царство свјетовах.

воздуху, води и на сухо, разне расут у изобилију: ту ће бити тихијех породах, а бити ће исто грабљивијех и отровна гада пузећега.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: Нек’ цркне паша, И гадна војска силе његове Нека у смраду куге источне, Срчући отров гада сопственог Што га по тесном граду простире, У грчевима мучним изгине, Па, издишући, нека замоли Да види прамен

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Знам — То су гробови, Ти двора твога мрачни сводови Студеног гнезда, гада мемлиног Што се из мрака рађа земљиног. (Јелисавета одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сирота!... Вујо!... оруже!...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И вратићу се чист, у свет пун гада И вратићу се без греха и јада. О, буди црква и Бог мог спасења. XXИИ По олују ти ноћас поздрав шаљем.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Тешко твојој гршној души! Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!“ „...Ја никада!“ „На спалиште! На спалиште!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

гламничити (СЕЗ, 32, 37). Кад се п. оврше, не сме се хлеб пржити крај ветре, јер ће бити гада у п. (ЗНЖОЈС, 7, 149). Кад је вршај готов, у околини Ниша коље се уз стожер петао, тако да сва крв сиђе у п.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

« И Богу то не би у вољу, расрди се на Давида. Сутрадан посла к њему пророка Гада с оваквом поруком: од три феле сам себи за ту кривицу нека једну коју год каштигу избере себи коју хоће и воле примити

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности