Употреба речи гадног у књижевним делима


Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња: — Тато, бре?

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: Ни корак даље! Бар ћерци не дам старог војводе Да лица свога ружом мирисном Окади дворе гадног тирана. Ил’ да му гласа танком песмицом Скраћује часе дуга времена, Војводе часног ћерка једина Да подсмех буде

Нек’ пршти кора тврде лубање, А глупог мозга лопте каљаве Нек’ лепе накит гадног темена, Перчин чупави! (Станоје гађа са једног, а Исак са другог прозора.) КОЛЕБАН (виче споља): Предај се, Станоје!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Само доста је? И још ти није много, премного, Венчаној жени теби на очи Кад поругама гадног језика Срце раздире?... „Доста је само?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности