Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Па сам онде видео и Шваба и Маџара — какви су то, опет, гадови! Да те бог сачува!... Човек се после тога ућута мало, а после се окрете мени, па, пошто ме је још једанпут погледом
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Убијте ме!... Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!... Гадови!... Гадови!... И онда стаде газити и табати по оном блату... Удари руком по влажном зиду...
Убијте ме!... Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!... Гадови!... Гадови!... И онда стаде газити и табати по оном блату... Удари руком по влажном зиду...
— Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!... А они... ваљда стрине?... — Гадови!... Штета што им бог даде онај лик човечји!... Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!
Африка
за мене, то је син за мене, ја њега чувам од хладноће и гуштера, а ви се једите између себе; дивљаци, гадни црнци! Гадови, гадови!
Гадови, гадови! Они се нису вређали, јер је то био белац сасвим близак њима престајали су ла се смеју и одлазили од наше колибе.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Појма немаш како извесни гадови воде рачуна о свакој цркавици! - опет сам видео како у мени расте мамин лик, како јој се преко зеница, па преко
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Осетио се сигурним и моћним док јој је објашњавао да су људи гадови и да ће сви покушати да је искористе, правећи се да желе да јој помогну.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Па и мене су извели из такта ти гадови лепљиви ко гробљанске бубе! Други су хтели да их бритвама дељу, на заласку сунца да их спале и кости у воденици
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Не, никад га нисам видео. — Ни ја. — Ни ја га нисам видео. — Лажеш! И ти лажеш! И ти лажеш! Сви грозно лажете, гадови најпокваренији! — лудачки је врискао иследник па се, стегнутом песницом, уносио у лице свакоме од њих. — Ви?
— грми Икета. — Ви што нисте у стању ни да се огребете за мајку отаџбину. На фронт! Тамо на фронт, бедници, гадови, издајници! Тамо, одакле пробушених груди, трулих плућа, али горда чела, долазим ја. Тамо, сви тамо!
Петровић, Растко - АФРИКА
за мене, то је син за мене, ја њега чувам од хладноће и гуштера, а ви се једите између себе; дивљаци, гадни црнци! Гадови, гадови!
Гадови, гадови! Они се нису вређали, јер је то био белац сасвим близак њима престајали су ла се смеју и одлазили од наше колибе.