Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Говорио му је да пише за новине, и шта све он очекује од њега, и видео је да га син не слуша и да се мршти гадљиво, као да гусенице скида с рукава.
— Кад сам ја после овакве вечере с вама разговарао? — изазива Ђорђе. Симка му стеже мишицу, а он се гадљиво трже. и Василија се боји, а опет „оче“. Неће са мном као некада, зато ми није јавио да долази.
је дванаест свећа, пољубила крст хладнији од зимског јутра, ставила дукат на истегнут и посребрен Христов трбух, гадљиво испила бајату и миришљаву водицу, коју јој је калуђер пружио у земљаној ћаси.
Бели кругови јуре се око њега по тами. Кад ли је овом последњем ударен колац? Склопи очи и гадљиво се стресе. Последњи пут је послушао Аћима. Овога ми није жао. Није ни био човек. Против ножа и овца би се више борила.
— Кратка ти је рука за мене. Мислиш да ја не знам од кога јој је дете? Бог свуда стигне. Он је гадљиво одгурну: — Чије је? — Нећу да кажем. — Подмести се Ћорђу па пробај. Умукни, док те нисам бацио у мрак!
у сењак, попео се на стог и поред самог стожера укопао се у сено преко главе и, дрхтећи, без суза и сна дочекао јутро гадљиво се стидећи мајке, јер је тада први пут видео голу жену.
Колено му је округло, суво али равно. Туђе су ово кости у Адама. Није то моја кост, угаси лампу. Дим петролеја гадљиво пела ноздрве. Отвара прозор и удише звезде. И опет је ноћ и опет је с лампом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Час кад је наша осјетљивост мекана и гњецава, још недоношче — нешто гадљиво, јежуљиво, голуждраво као мокро и улијепљено пиленце извађено прије рока из љупине.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За Србе је имао само презрење. Нечувено и невиђено, грубо и погано. Презирао је попа н учитеља, гадљиво окретао главу од цркве.