Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће, па све до пола сокака, — то, бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ј. успомене и сад те успомене висе на зиду, а једнога дана ће и моја газдарица бити успомена, па ћу и ја бити успомена, црно слово на белој артија која ће пожутети.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Од десет година му правим рачун... ЈУЦА: А штету не рачунате што вам чини? ЈАЊА: Ти си крива. Зашто ниси газдарица у своју кућу, да узмиш на ум? ЈУЦА: Та ономад је пред вашим очима квара учинио.
ЈУЦА: Забога, у соби није било никога! ЈАЊА: Никога, проклето кост, само тебе! Немаш твоја кујна, као газдарица, него да си скиташ по собу? ЈУЦА: Забога ваљда знам шта ми је посо? ЈАЊА: Алопу!
Кир Диму и поштен човеку, не ишти новци, не ишти високо штафируг. Оћи само газдарица. Ајде де, нека има. Катицу и добра. Катицу и вредна. ПОЗОРИЈЕ 11. БИВШИ и ПЕТАР ЈАЊА: Што ми квариш шпекулација?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
— Зашто би то морао да буде баш мој син? — Зато што јесте ваш син! — држећи ме за руке и ноге, газдарица и Сима Бифеџија убацише ме унутра.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Захвална деца плачући су је до гроба допратила. Велики удар за Софронија Кирића. Покојна Катица, додуше, није била газдарица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него служила јој на дику.
Кад већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног добра — што га нема — својој газдарици. И добра газдарица из ничега створи све. Патњом поучена, својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
До капије те је отпратио њен хистерични смех. Друга газдарица је тражила да јој будеш служавка. У трећој кући, нападе те по ноћи газдин син — манијак. Вриштала си.
га је опет враћао у власт свих оних већ одавно у памћењу потиснутих жентурача уцењивачица, његових бивших станодавки и газдарица.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: А оно ћу јој купити ја. МАКСИМ: Море, јеси ли ти полудила данас? СОФИЈА: То заиста нисам; али, као газдарица од куће, треба да се за кућу и бринем. Ајде, Лепосава. МАКСИМ (стане пред њом): Куда ћеш?
Волим на време да легнем. И тако, ето, по цео дан кланцам. МАКСИМ: Тако ради свака добра газдарица; а распикуће и ветрогоње мисле како ће се скитати и гди ће се проводити.
МАКСИМ: Гди је та жена, која би могла доспети на бал, ако је добра газдарица? МАГА: Ето враг да га зна, друге могу. МАКСИМ: Могу, кад не маре за кућу. 3.
СВЕТОЗАР: Најсмешнија ми је била моја газдарица, иначе богињава и ружна; али данас, мој брате, гледам жену, а не могу да је познам.
НИКОЛА: Еј, моја Маго! СВЕТОЗАР: Него, жена мора да је жива, окретна, газдарица у кући, која све види, нити смета, ако је мало и пољута. МАКСИМ: Да мужа одалачи столицом.
КУМ: То је тако. СВЕТОЗАР: Но ни она није добра жена, или, што је све једно, добра газдарица, која је неопраница, која се није умила од пет дана, којој се црни аљина итд.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
матори није стигао од силног узбуђења да исприча маман како су их (то нас) избацили из раније гајбе за издавање, јер газдарица не трпи бебе, и како ћемо морати да се преселимо у другу станчугу где нас донекле трпе.
У Мишарску му се не иде, шта ће тамо? Зна се: гајба ладна, а светло не сме да пали, не да газдарица, да се троши струја. Телевизора му наврх главе, френдови се разишли, свако својој кући, свако се поновио, чак и онај
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Тако? А има ли у тим твојим руманма како се готови ручак, како треба бити добра газдарица и ред у кући држати? ЈЕЛИЦА: А, то је сасвим гемајн, то само просте жене раде. МАРКО: Хм! А госпође?
Друго су прве госпође у Бечу, а друго си ти; зато баци те беспослице, па гледај те буди добра газдарица, и онога што те је испросио љуби као верна супруга. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви јошт не знате шта је љубов.
Сад јошт једно: да никада на бароне не мислиш. ЈЕЛИЦА: Ах! МАРКО: Е, сад можеш бити Батићева супруга и добра газдарица.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
сам све у том крају где је био његов хотел и разговарао сам са целим светом, и видео сам врло добро колико су оне, та газдарица и њена сестра, биле рђаве и колико су слагале.
сам са целим светом, и видео сам врло добро колико су оне, та газдарица и њена сестра, биле рђаве и колико су слагале. Газдарица је живела са једним младићем и овај је завео њену сестру и обе су биле пропале жене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Него, овај... како твој домазлук? Наредник се уозбиљи, као да не разуме питање. — Шта се буниш!... Шта ти ради газдарица? — Ах! — присети се наредник, и слеже срамежљиво раменима. — Добро... мајка ради у пољу. — А ћерка?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) Младене, Младене! В МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ (Младену који излази): Зар ти не чујеш? МЛАДЕН: Чујем, него газдарица ме задржава. СЕКУЛИЋ: Јеси ли ти записао мени сваког редом ко долази код Ивковића у канцеларију? МЛАДЕН: Јесам!
С њиме ми је бар лако! (Младену.) Има ли још који? МЛАДЕН: Па то, нема више... а јес', јутрос је нешто улазила и газдарица. СЕКУЛИЋ (Јеврему): Уха, па то цела твоја кућа оде у опозицију!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
завидела што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица. Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.
И пошто још једном запрети Арси да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сиротињо, и селу си тешка, а камоли кући у којој си. — Не тражи смока где није оброка. — Празна кућа, — луда газдарица. — Празна кеса, — готова гробница. — Празан тарчуг, — зла прилика. — Празна је торба тежа од пуне.
А газди терам све пуладине и мрцадине. Газда мене пита, газдарица тражи: „Море, старче, ди ти је та и та овца?“ — А ја им лажем јако, љуто и крваво лажем: курјаци јој главу откинули, а
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Стално је по свету, одвојен од ње и куће. Ако. Она је овде газдарица, а он нека плаћа где заноћи. Ваљда није то. Где би сада, пред крај века, кад му је више прошло него остало, чинио
А Лука је умро с перчином. Ђорђе јаче трже прегршт слугине косе. Мијат се с јауком пробуди. — Зашто спаваш? Је л' ти газдарица рекла да ме не сачекаш? Мијат се извињава, припаљујући свећу. Ђорђе га не слуша.
Њој клону глава: сећање на облачење кошуље и прошло вече поново је заболе. — Постала си газдарица... — Твоја слушкиња — шапну она. Ђорђе је не чу и настави: — ...
Никада до овог тренутка није помислила да јој је живот јадан и пуст. Како јој одједном сада ништа не значи што је газдарица у кући у којој пола. села. надничи и служи.
Чума. Права чума! Не дише, већ издимује. Прејела се. Моје муке се најела. Тако је то кад надничарка постане прва газдарица у срезу. Пун кревет меса. Женског, киселог меса! Жена... стрина Вишња, све су исте.
“ — „Ништа му не фали. Мушко је, и слуша. Кад смо сами, он ме још увек зове газдарица. А мужа треба имати или јунака или слугу.“ „Моја мати је и дажбине плаћала и кмета бирала.
— Па што ми се прво не окажеш? У оваква времена, ноћу се не иде без лозинке... — Ја те питам: да ли се газдарица вратила? — Како би смела да дође после онаквих батина?
Требало је да се врати браћи па да увиди да је и њих изгубила оног дана кад је велика газдарица постала. А док је била у својој кући, браћа и снахе су јој често долазили и увек нешто тражили.
Осећа сласт од ситних ножева изукрштаних у очима и образима, и што је сада сигурна да ће до смрти остати газдарица, а некада је и она била надничарка. Тромо и тешко уђе Никола. Даде му троножац да не би сео уз наћве, у сенку.
сокацима да почну причу о њеном смеху, којим неће моћи себи да објасне дане када је Симка поново постала она стара газдарица са суровом и тврдом руком. Кад остаде сама, на њу нагрну мека гомила тишине.
Аћим је за ручком прекорео што јој је јело загорело, а надничари за вечером заједљиво су напоменули да „газдарица штеди со“, Знала је да се Ђорђе из поља вратио и увукао у бачвару крај бурића с ракијом. Нећу му отићи.
Што ме тако зовеш? Плашиш се Ђорђа? Колено ти је суво као печурка.“ Тола се уозбиљио и мало поћутао. „Па зар ниси газдарица?“ „Ти ништа не знаш.“ „Лакше је човеку кад чешће ради.“ „Лако је теби кад можеш да не мислиш... И да не видиш.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Стегнем стомак, сиђем понова и кад дођем опет на трећи ја залупам из све снаге. „Ко је?“ пита моја газдарица (ужасно пуна жена преко 130 кила). „Шта, ко је?“ раздерем се ја, „отварајте или ћу све поклати.
Ја морам, каже, да памтим да се газдарица Вучка Стојановића из Трстеника зове Стоја, и да не заборавим ниједну особину ове Вучкове домаћице, а да син газде Коце
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једном приликом сам рекао неком пријатељу из Кембриџа да моја газдарица, Рут и веслање потпуно одређују мој живот. Он ме је схватио и потврдио да ове три ствари представљају одлучујуће
дан од Кембриџа па сам на пут кренуо са мало прљага: са Кембеловом књигом ”Живот Максвела” и француском граматиком. Газдарица у Порнику није била на висини моје газдарице из Кембриџа, али ја се нисам бунио нити сам правио нека поређења која би
већ и да студирам на чувеном енглеском универзитету, цена мог малог сеоског учитеља скочила је врло високо. Газдарица ме је обавестила да је стари свештеник постао љубоморан на овај брзи пораст угледа малог учитеља у селу.
Моја газдарица, Немица, њени пријатељи и немачки студенти у слушаоницама, нису нашли места у мом срцу јер оно није могло да се прилаго
Моја газдарица, жена у годинама, и њени млади станари молили су ме да га што чешће доводим на ручак. - Да, доведите га - приметила
Када сам се вратио из Идвора у Берлин, све ми је изгледало прихватљивије, а моја газдарица је приметила промену и констатовала да сам много веселији него пре годину дана, када сам дошао из Шкотске.
” - Ах, господине Пупине, ви сте се дивно променили! - ускликнула је моја газдарица, а онда је додала себи у браду: - Види ти њега!
Али ову промену мојих осећања, коју је поспешила моја мајка, а сада је приметила моја газдарица, учврстио је и један Србин.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
но сад, како сам разумела како су у великој слави и чести, волила би и слушкиња бити код филозофа него за себе прва газдарица. РУЖИЧИЋ: Не подобајет ли сеј сопутницеју бити живота Свјатозарја Розичича?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Када сам улазио у кућу моја газдарица Мадаме Сіване предаде ми једну цедуљицу. Био је то неки позив са службеним печатом.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛИСАВ: Ама, код куће још горе, зато га и не држим тамо. ЖИКА: Поткрада те газдарица? МИЛИСАВ: Не поткрада, него, знаш, ја и Таса практикант седимо у истој соби. ЖИКА: Па хоће ваљда да макне?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (окреће се од матере): Ништа. Остави ме. Не знаш ти. Сви ви тако. »У својој си кући, своја си газдарица«, а опет сваки на своју страну, сваки себе гледа, а само ја овде једнако сама, једнако пуста, па да се излуди!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И тако Ристана неочекивано постаде мајсторица и своја газдарица. Шор је одмах поделио улоге. С једне стране се расклиматала даска на плоту; с друге стране, једнако прелеће мокро