Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тешким балванима као ситним иверјем играху се бесомучни таласи. Газде, попови и друге ћифте разиђоше се, бледи и упрепаштени, а презривим осмехом гледала је за њима гомилица голих синова
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Главе као земљане ћасе и лонце? Зар се никада ниси запитао да те чизме можда нису од камена, а газде су те послале преко воде? Да ли си се икад запитао да ли ћеш успети да изујеш те чизме?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но кнезови, кад су ишли везиру поради пореза, поведу среске кметове, најбоље газде, који обуку се у најсиромашније хаљине, кроз капу пропали перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а
Млого је пореза давати, не можемо, ето какви смо голи и боси, а ми смо злеудне најбоље газде у сиротињи, ко ће од нас онакви̓ дати по 100 по 160 гроша на главу” и проче. — Онда везир попусти мало од порезе.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
угледао на свог газду и примио све и сва од њега да је чак и само понашање, и нарав, и говор дотерао сасвим па калуп газде његова.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде досад променила, и да им место није било у соби.
— вели Нића мало и тужно. — Откад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имáће. Од онаког газде, — ето на шта сам спао! — А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте.., она Какаш-Верка — пита га Ракила ђаволасто. — ..
чула, па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Зато су је остали просјаци и волели. А испрва она није просила, већ је служила у вароши, код неког газде. Али како је тај газда хтео да силује, то преплашена од тога, као суманута, побегла из вароши, и више није хтела да
И увек би се вукао тако упрљан, мастан и плазећи се сваком. Чим би у чаршији наишао на дућан каквога чувеног газде, све би тада околне дућанџије некако радосно и злурадо извиривале по њ и пратиле га.
су онда знали како ће Цопа сигурно, и без страха, прљајући све око себе, да се увуче у газдин дућан, да седне спроћу газде на улаз, разбаца штапове, торбе и почне да се газди плази и презриво, пркосно да Му мумла: — Е, шта си ти?...
почели да га тихо, крадом уносе да нико од укућана а нарочито ко од браће му не види, јер знају колико је то за њихове газде јад, срам...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ту се још с матером о ситнијим стварима поразговарају. Напослетку Љуба устане па каже да мора одлазити, јер нема газде код куће, па трговина одмах слабије иде. Оне га из политике задржавају, а он из политике неће да остане.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Стоји он, чека и непрестано мења газде па му баш свеједно кога служи. Стоји он, служи и надживео је ко зна колико господара што су се сад сви у пепео
Африка
И мој и Вуијеов бој, као у каквој оперети, трче напред са стварима на глави. Газде шалупе, такође, дошле су да нам помогну. Кад стижемо на обалу, мој бој је већ у води испод шалупе.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— питаш ме, пријатељу мој ! Е, то ти ни ја сам не знам тачно казати. Лијепо сам живио код свога газде, чича-Трише, млинара.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У сали се увелико игра, све сам „лендлер”. Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, који од црног „сатингло”. У сваког бркови обријани.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Млоги послови, знате, а мора свуд да је сам. На слуге човек не може да <се> ослони. ПРОВОДАЏИЈА: Богме без газде нема ништа.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Лазар „грдно лема”, мали радник у трикотажи Ждера Њоре, чија је највећа жеља да се претвори у кита Па да своје бесне газде, у кошуљи без капута, Једним махом све прогута, затим нежни Јова, у дослуху са ноћним силама и вампирима, пентрању
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
јануара 1766, у сиромашној породици. Свршивши основну школу у месту рођења, ступи у службу једног сеоског газде да чува свиње. Напустивши село, отисне се у свет.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И после, остало? Остале газде, богаташе што се обогатише од турске плачке и зеленашлука?... Али доста! Нашта ово? Све је ово тако сирово, масно!
Знала је и који је тај. Одскора је отворио бакалницу. Прво је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Остави овце па узме торбу и метне у њу хљепца, соли и лука, и свиралу, па пође по трагу како је чуо од веселога газде свога, а никоме не казује шта ће и куда ће.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Труо мозак пију свраке. Црне, горке, у осмици три четворке. Где су браћа? Један пије - други плаћа. Ко су газде? Пуца тиква, мој Горазде! дажди, лије. Субота је - јесен гњије. Помрчина. Међу нама само Дрина.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Радио сам преко мјере, мјесто плате, он ме дере. Гледај газде, гле невјере, меса му се пси најели. Бјежим одмах у свијет бијели.
прозор им поглед иде, имали су шта да виде: унутра крај софре фине, сједе четир газде њине, па се часте, брке масте.
се мачак кочи, а на мачка пијевац скочи, па дрекнуше сви у глас: „Драге газде, ево нас!
Страшна језа газде хвата, натискоше сви на врата као да је пукȏ гром, потрчаше снагом свом, све по шуми стоји лом.
Када газде мину страва, рече Раде, мудра глава: „Идем крадом извидити шта би оно могло бити.“ Иде Раде
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Најзад су и темпирник пренели. — Сада смо газде! — вели Станоје темпирач, и задовољно трља руке што не мора да искаче са осталима.
— Нико да ме се сети и прати неку кокошку. Овде мршава посла, господин наредник. Пешаци кад крену напред, онда су газде; али овако, у рову, пука сиротиња. Онда ми показа где је телефон.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!... Научило, знаш, да мења.... кâ рђав слуга газде... па то одмах у скитњу....
чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде... А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
целој вароши необична живост: трговци избацују из дућана трулеж; глумци и управник народног позоришта грле се и љубе; газде београдских пивница издају келнерима друге наредбе о точењу пива...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А газда је и био доцније. Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошле до већ проћерданог и продатог имања.
Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан,
Јер довољно је било рећи: „Ово је газде-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији,
Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен: — Шта, газдо? — Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Истина, не увек да ме хоће као човека, што сам им мио и драг; него, кад се напију, развеселе, а мужеви, газде, још пијанији, или заспе или одлутају да тамо, по вароши, по механама, и са Циганкама...
Него... (приђе и шапће му, дижући прст на претњу да о томе ћути, и све испуни што треба.) СТОЈМЕН Ко? Младе газде?! Где су? СТОЈНА (затискује му уста): Ћут! (Одвлачи га лево низа степенице.) Пауза. Ветрови све бешњи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у кућу, нешто је ишапутао Ђорђу, а Симки рекао гласно, да ја чујем: има да ради оно што он жели а да једе оно што ми газде једемо. Она ми очима измери снагу и виде да сам крупан и здрав, па јој не беше право.
бесловесници, да сам мајстор што прави сребрне динаре неком справом смештеном у подруму, у који нико, сем мене и газде, не улази.
То сам и заслужио... А ти, боже, тако, све на Толу Дачића: и сиротињу и болест. Ни ти не смеш на газде да удариш. Имаш и право. Да сам на твом месту, и ја бих тако радио. Бих, деце ми. Од Ђорђа Катића немаш шта да узмеш.
Неки покуша— вају од пијаног газде да изнуде зајам. Он их не чује. Опанчар под стечајем тражи само банку, клечи, грли му ноге, љуби чакшире и опанке;
Купићу ти чизме и корбач од змијске коже. Видео сам, то носе газде у Мађарској. Само ми ти брзо расти. Деде, потрчи! Чик да стигнеш гусана!... Држи га! Не дај да ти побегне!
Узгред сам стизао да учествујем у смењивању књажева, ни бољих ни горих од оних пре и после њих. Газде се развичу да не вала, а ми слегнемо раменима: Дај и овога да пробамо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
газдарица Вучка Стојановића из Трстеника зове Стоја, и да не заборавим ниједну особину ове Вучкове домаћице, а да син газде Коце Нацевића из Штипа ове године има да пређе у трећи разред гимназије.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
младост хватају средовјечне пословне људе из унутрашњости, гајитеље свилених буба, власнике малих ткаоница, солидне газде који се много зноје и који новим, још крутим марамицама тару од сунца опаљено чело и презнојену кожу својих зелених
Дјеца на лединама покрај пута прекидала су игру и зурила за мном. Ноћио сам по крчмицама, или на сјенику сеоског газде. Понегдје бих остао дан-два да одморим изубијане ноге.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. — Стој !... Пуцај !...
Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића. Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.
— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!
— Па лепо, болан. Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. — То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ја би се женио! Ома овај до газде и квак у главу с вилиштаном, а газда: — Јој! — Дакле, и ти си правда? — на газду он ома. — А зашто опет да нисам!
Еро пристане и оду у прву крчму те све оне паре попију. Кад су ишли из крчме, рекне калуђер Ери: — Стога си ти три газде промијенио јер је теби пара драга. Истом ће Еро: — Стога си ти петнаест манастира обишао јер је теби ракија драга.
Ћипико, Иво - Приповетке
Жена редом обилази све познате газде који требају радника; прошла је мимо цркву и дошла на крај вароши. Али нигде је не зауставише, чак се неки на њу
ЦВИЈЕТА Цвијета, слушкиња у кући газде Вељка, трговца у граду, брише стакла на прозорима да се у соби боље види, јер сваки час доље из дућана може да бане
Она једнако послужује у кући газде Вељка и из своје собице, освитком свакога дана, слуша чврсте корачаје војничке страже и глас њиове трубе; скрушава се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
успорава, као да је на тренутке закочено - до свадбених свечаности, до удаје Софкине за малолетног Томчу, сина сеоског газде Марка, одскора досељеног из Горње Пчиње.
Осиротеле коленовиће замењују скоротечници, нове газде што придолазе поглавито са села. У роману, и уопште код Станковића, они су на свим плановима негативно вредновани.
„тамо у Турску”, заузме место које га је већ чекало: место суровог старешине и братственичког „бате”, место „новог газде” по друмским хановима. И досад ће отуда, као некад отац му, тек покаткад долазити овамо у кућу подно вароши.
На другој страни Аранђелов слуга Ананије једна је подмукла, лукава тврдица попут газде. Чак и своју најмлађу ћерку потајно, и из интереса, нуди прво једном, па онда другом Исаковичу.
Петровић, Растко - АФРИКА
И мој и Вуијеов бој, као у каквој оперети, трче напред са стварима на глави. Газде шалупе, такође, дошле су да нам помогну. Кад стижемо на обалу, мој бој је већ у води испод шалупе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бечлије иду радо на села у зелену гору: Цела се кућа дигне, газде, и слуге, и мопсл. Младо пржено пиле и мартско из Лизинга пиво, И к том млади Штраус: то је за Бечлије сласт.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Не дижемо се, не бунимо се, не тражимо од Земљане Владе никакве прáве кô газде. Судац: А какву прáву траже газде?... Давид: Нешто сам начукнô неки дан доље у чаршији да ове наше газде...
Не дижемо се, не бунимо се, не тражимо од Земљане Владе никакве прáве кô газде. Судац: А какву прáву траже газде?... Давид: Нешто сам начукнô неки дан доље у чаршији да ове наше газде...
Судац: А какву прáву траже газде?... Давид: Нешто сам начукнô неки дан доље у чаршији да ове наше газде... Писарчић (пакосно): А, шта знају те ваше газде?
Давид: Нешто сам начукнô неки дан доље у чаршији да ове наше газде... Писарчић (пакосно): А, шта знају те ваше газде? Давид (љутито): Дијете, очњег ти вида и царског крува, не прекидај ме у ријечи! Ама шта је теби данас?!
Ама шта је теби данас?! „А, шта знају те ваше газде!“ А шта ти знаш, вузле једно вузласто, осим тог царског чина на теби?!
Какву прáву траже газде? Давид: Знате ви то боље него ја. Видим ја, ви кô ћерате шегу са мном. Судац: Не знамо, вјере ми, Давиде.
Баш сам се млого уморио. Изволи, господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Сједи, па нам кажи какву прáву траже газде. Давид (сједа): Чудновату прáву, главати господине, траже газде. Не знам ти ни казати.
Сједи, па нам кажи какву прáву траже газде. Давид (сједа): Чудновату прáву, главати господине, траже газде. Не знам ти ни казати. То ти је некаква варица, нешто шарено, нешто буди Бог с нами!
„Јеси ли, Давиде, таки Срб?“ „Шта је то, газда? Каква је то сад нова вјера настала? Да ви нас, газде, нећете поримити? Није вам вјеровати, газде сте. Ја сам Срб, а таки Срб, Боже сачувај и заклони!
“ „Шта је то, газда? Каква је то сад нова вјера настала? Да ви нас, газде, нећете поримити? Није вам вјеровати, газде сте. Ја сам Срб, а таки Срб, Боже сачувај и заклони!
Али ми је врло тешко што ми газде кажу да нијесам Срб. Ја нијесам Срб! (Устаје са столице, и живо сијева и стријеља очима суца.
Судац: Шта је то, Давиде? Де-де нам кажи. Давид (устеже се): Бога ми, не смијем. Не смијем, господине, убиће ме газде. Судац (живо облијеће око њег): Кажи, не бој се ништа. Писарчић: Кажи, Давиде, кажи. Не бој се кад ти господин судац.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје. Газда Младен није се видео. Код куће је био.
Ћипико, Иво - Пауци
Ето, благајна набавила сијено, откле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг бог зна пошто, јер
благајна набавила сијено, откле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг бог зна пошто, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ.
И зимус, ваљда оно исто што је јесенас отац продао у бесцијење, мораде од газде за скупе новце куповати. А година, по свему изгледа, понијеће добро, и гледајући на своја жита, поноси се њима: —Бог
Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом. Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе.
У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан. Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази. Дућански момци, ни надстојник Васо, не сусрећу га као негда и не
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да видим колико ће берићет донети, како доносе, како збирају и слажу у амбарове. Да не мисле, ако су им газде помрле, да они сада могу како хоће. Збогом! (Прашта се.) ТАШАНА (га љуби у руку, и испраћа до излаза).
СЛУГА (забезекнут): А, бе газдо, до саг несам служија ни газде у кафани, а декмол бегови. Бојим се, ће се соплетем, па некем на главу а некем у недра да изручим пиће.
доносећи им пиће, ја сам од сваког по мало испијао да би ми боли глас био кад почнем да певам и свирам гостима, да код газде место што боље утврдим и што више муштерија привучем. ТАШАНА (са саучешћем): Тешко теби! А дом, кућа?
Ви сте скоротечници, јер сте скоро из села дошли и случајно постали газде. Истина, јесте поштени и вредни, али нисте хаџијски, од старина, као ми.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ипак је све то изашло на добру прекретницу у животу Костину. Још неко време је остао код старог газде, али сад је он кројио, звиждао и хитао искројке. После се ослободио, добио диплому, радио на парче код разних мајстора.
А чује се или м о л „Дјевичине молитве”, или д у р неког бечког валцера... И све је то експресно нестало, променило газде! Трговцу се разболео син, и годинама је живео по лечилиштима.
па се и зато крњи... Оно, право рећи, посматрам око себе и видим да се све крњи и смањује! Газде које сам затекла као нова млада, не постоје више.
Улице као да су нешто скривале, од једне тачке надаље угибају се у земљу и нестају. Дућани буђави. По дућанима, газде, шегрти, и муштерије жучно расправљају, јер сваки час нестане нека пара, није добар рачун.
— „Саклони и сачувај свакога!” — покушава да остане у стилу момак. „Само, чини ми се, за онакве газде, сахрана је била и сувише клот.” Данима после погреба паланка се још није смирила. Шта хоће?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант је по мраку изводио батерије на положај и одређивао им према карти рејоне дејства. — Сад смо газде! — вели капетан Милисав. „Нас и Руса сто милиона“ — понавља узречицу Црногорску.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
И вјерна животиња није могла без свог малог господара, па је код новога газде читаву ноћ завијала, све док није прекинула ланац и другог јутра дојурила својој кући и стрпала се у кревет код