Употреба речи газдине у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Док је био дечко нико за њ није знао ни да постоји. Слушао тамо слуге газдине те га они трпели да спава у шталама међу коње и биволе и давали му од своје хране што је преостајало и тако он живео.

Али би се Цопа од газдине куће искрао и опет почео да се вуче, луња по улицама, само тад мрзовољнији, засићен, нахрањен.

Ћипико, Иво - Пауци

Знала је да се у вароши сазнало и да се о њој говори, па остаде у граду на газдине трошкове. Газда задовољи се њеном одлуком и не запусти је, како су варошани мислили.

Раде пође ка млиницама да обиђе своје оранице што се сучељују са двориштем и баштом нове газдине куће. Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце.

Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно ... и, видивши да је газда добројио, упита га: —Је ли доста?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности