Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити. А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. — Дајете и ви! — Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима.