Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Само се ја жалосно вучем млитав, безживотан, гладан и одрпан. Једини ја буновно идем и газим несигурно као тек што се ова трошна земља, под мојим клецавим ногама, не одрони и сурва негде бестрага у црни ужасни
И ево, Бога ми мога, почиње тутњи, хуји, сурвава се, стропоштава, измиче и бежи негде од мене бестрага и ја више не газим него лебдим и грозну неку мутну и бучну вртоглавицу и каламбур осећам свуд око себе...
Африка
Радостан сам што газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад би знао ди је она саде, Да јој кажем срца мога јаде, Мога срца заљувени плам. Свето место, јако што ја газим, Сваки данак којено полазим, Камо оде богиња ти, кам?
шљивик2 (више Ауерове куће, — Стева3 га познаје), он (певац) пева: Ја доле с брега саде лазим, Но какво место саде газим!
“ — „О, бери ме!“ вели мало цвеће. Траву газим, ал' је газим сам, Цвеће берем: коме да га дам? 2 Гај простире листе грáне своје.
“ — „О, бери ме!“ вели мало цвеће. Траву газим, ал' је газим сам, Цвеће берем: коме да га дам? 2 Гај простире листе грáне своје.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.) Боже, боже, зар сам то дочекала да ми се и ђубре што га газим (лупа ногом) руга? Зар нећу и ја доживити да престане једанпут орјатлук овај?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А чујем где међу собом говоре: — Ама, бре, ни палац да ме заболи! — Уколико више терају, све чвршће газим... — Чекај док се вратимо кући... море нога... море рука... море трбух. А сад, као за инат све исправно као упаљач.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
момцима; И мени си јад задала: Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим; Леба носим, а гладан сам; Воду газим, а жедан сам. 117.
Ја не гледам тавној ноћи доба, Нит’ мој коњиц мутној води брода: Путем идем, за њим праха нема, Воду газим, за њим брчка нема.“ 137.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна. Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Снажна човечина. Подигао руку, ћути и не миче се. У нарави ми никад није било да човеку окренем леђа и ја наставих да газим крцкање сувих рибљих кошчица. И да не стигнем до обале и човека с подигнутом руком — зове ли тај или прети?
Чуј ме, казно што си, сигурно, већ завречала под туђим кровом. Што ја још једем хлеб Аћима Катића и газим му ливаду, то је моја и његова ствар. Заверили смо се да тајну не одамо. Све у своје време.
И наставих ти ја, Адаме, да газим по овој нашој каљогажи између три реке. Ко не стече у буни и шпекулацији а нешто му се хоће, иде у чиновнике.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ја бих хтео да се усправим, то бих хтео; да се усправим, да се усправим, да се усправим, да газим по води, по блату, по крви, макар по смраду, да рањавим ноге, али да газим, да гледам право, далеко, у сунце,
да се усправим, да се усправим, да газим по води, по блату, по крви, макар по смраду, да рањавим ноге, али да газим, да гледам право, далеко, у сунце, унедоглед, да широко, ето само то, да широко отворим очи, да искидам ланце, да се
Волео сам да пораним, рано да изађем изван вароши, гледам у плаве даљине, газим по роси, слушам трубне звуке и сретам чете што иду на вежбање; а кад сунце одскочи да се вратим у пробуђену варош.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Прошао сам кроз мјесто незнанац међу незнанцима. Имао сам осјећање да газим невидљив и беспросторан. На вратима некадашње дједове агенције стајао је трговац у кецељи од црнога клота, ослоњен о
Ћипико, Иво - Приповетке
Тијесне ћелије, мрачни ходници још се разазнају; газим по сувоме тлеху, а кроз прозорчиће, тек што би главу промолио, долази споља весела дања свјетлост, но не може да
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
су моји дедови“), то јест до словенских богова: И ко тур мрки, преко пландишта, Кроз житна поља ево долазим, И газим класје и зрна газим. – Гледајте, бози, мене младића! („Гледајте, бози!
то јест до словенских богова: И ко тур мрки, преко пландишта, Кроз житна поља ево долазим, И газим класје и зрна газим. – Гледајте, бози, мене младића! („Гледајте, бози!
Петровић, Растко - АФРИКА
Радостан сам што газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Господине потпоручниче, зове вас хитно ађутант пука — рече ордонанс. Не беше ми право што сад морам да газим блато. Али се ипак дигох. — Благо теби! — дира ме Душан. — Види се, да те они из пука много уважавају.