Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
се ми запенушали, бесни, закрвављени, давимо, срамотимо, пљујемо, док се ми, ситни, јадни, злобни, амбициозни гушамо, газимо, гребемо па цичимо и пиштимо и умиремо, дотле он, горд и узвишен, као сам, као без нас, као против нас, као неком
Африка
Све је фосил у тим крајевима. Фосил је тле по коме газимо, биље које ниче на њему; људи су фосили бившег човечанства; песме су фосили бившег певања.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Изађоше напоље Бабићи; два инжињера и један зубар, поскидаше капуте и заврнуше рукаве, па за клисом! Газимо тако кроз село, а из кућа излазели излазе градски гости; трговци, један бармен, па неки пензионисани официри, адвокати
« — и све даље и даље газимо стрњику. – Ђе су? довикују се наше крезубе старице преко плотова. – Играју клиса... — одвикује им село док трчимо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници се провлаче да виде, не би ли га познали. До пре пола часа био је жив, а сада сви газимо по његовој крви, као да је то обична бара. Однекуд се чуло запомагање.
— То је баш добро, и подржи, Боже, још мало овако. Јер ово је наше домаће блато које ми газимо још од цара Лазара. А тек како је њима, који долазе овамо са бечке калдрме.
“ Свуда около земља је била изгажена. Ни трага од дрвета. Да нису прекопали гроб! — сину ми кроз главу. Можда сад газимо над његовим телом. Била сам као у грозници. Хтела сам прстима да је ријем, не бих ли допрла до њега...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Глумите на неком другом месту, а не овде! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Газимо по крви као по кишници! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: За једног Немца стрељају стотину Срба!
Петровић, Растко - АФРИКА
Све је фосил у тим крајевима. Фосил је тле по коме газимо, биље које ниче на њему; људи су фосили бившег човечанства; песме су фосили бившег певања.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
А у нама певају миља; радосни, руку под руку, газимо по злату. 2 Вештица зима на нашем настани се брегу, скамени гору и воду, и тици крила.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А живи једва одмичу. Отупели су, бескрајно равнодушни и свеједно им је да ли виде мртвог човека или животињу. Газимо по неким мочварним пиринчаним пољима, ноге западају у глиб.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Будимо хајка! Ево друма по ком газимо пук људи, на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље: осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди, али
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како што ми детињу грађу ногама растурамо и газимо, тако и они та велика здања својим умљем пљују и собарају, ниподашто то држе, за један подсмех исто.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...“ А бацао је око — није шала, толики тријумфи!