Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
твоје име на страницама старих новина које би ми твоје тетке послале, како би ми срце поскочило кад бих угледао: Иwан Галéбе. Само, зашто си, мој синко, допустио да ти тако нагрде име!...
Знао би ме предусрести, одмах на прагу: — Ооо. Иwан Галéбе, ле сéлèбре виолонисте!... А пропос, треба да знам, за случај да ти будем морао што адресирати, пишеш ли се још тако,
А пропос, треба да знам, за случај да ти будем морао што адресирати, пишеш ли се још тако, Иwан Галéбе, са дубл ве и са аксан грав? — Не, драги — одговарао сам покајнички.
), одмах би се позлиједио: — Ти зијеваш, наравно. Тебе то не интересира. Али, драги мој Иwан Галéбе, ето то су проблеми, реални проблеми!