Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А све те звезде у бескрају, Од престрашености ноћу блескају! Ко лустер на стропу кад засија, Плане, у августу, Галаксија. Кад год подуже гледам у Космос, У мишју рупу ми се завуче понос. Сја Галаксија? Шта је иза ње?
Кад год подуже гледам у Космос, У мишју рупу ми се завуче понос. Сја Галаксија? Шта је иза ње? Што дуже мислиш, схваташ мање.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Жонглират ће корелацијама бескрајно сићушног и васионског, тажит ће бол умирања нечујним клизењем галаксија, настојећи да из тих грдних несразмјера извуче некакву „филозофску утјеху”.
десолидарисати са својом врстом, и борит ће се зубима и ноктима за свој одвојени, мали, незнатни појединачни живот. Галаксија ће постати једна шупља ријеч, и пред лицем постојања и непостојања бит ће равни галаксија и црвић.
Галаксија ће постати једна шупља ријеч, и пред лицем постојања и непостојања бит ће равни галаксија и црвић. Наше изнурено тијело на бијелим колицима, већ набухло гасовима смрти, бит ће све што постоји; оно ће расти и