Употреба речи галама у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

ћурана, и, псујући као кочијаш, скиде му рогу, па се размлата оном капутином и растера ћурке, те се тако смири та галама. Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: — Обешењаци!

Догорчало човеку. Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!... Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села. Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...

Само се чује: »Алал вам вера!... Тако му и треба!... Баш сте јунаци!« И сва та галама оде право Пурковој кући. Сад тек поче весеље и пијанка, као на правој свадби.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он уздрхта од те мисли. — Нећу кући!... Лутаћу шумом... Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша... Ићи ћу кријући. Та, ваљда, неће ни овако довека остати!... Кад се Турци дигну, растераће их као врапце...

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Њен оклоп? Боже свети! Није ли јој мој отац сличан, само што је његов оклоп галама? Оно: „Зар баш увек ја, све ја?” Оклоп моје мајке је ћутање. Владин безобразлук! Шта је мој оклоп?

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ја сам звер у пићу. И »звер« се заљуља и умало не паде са столице. Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.

Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу. Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

(Чује се галама.) Ево их! Ја ћу се радије удаљити. Довиђења! (Пође.) ДАНИЦА: А теткини рачуни? АДВОКАТ: Рекао сам вам већ, имамо

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Гиздав - накићен, украшен; раскошан, китњаст; отмен; охол, поносит гонџе - (ружин) пупољак; дете, девојче граја - галама, измешани гласови и узвици граорина (грахорина, грахорица) - врста биљке из породице махунарки која служи за сточну

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” А и они би сами чисто хтели да цео тај проклети крај и оне бедне кућице понесу, да се може како, собом. Граја и галама као у свакој маси.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Тамо у »Трбоњиној пивници« чујаше се свирка и галама; он беше готов да пође у то весеље, али не могаше да остави ово суморно размишљање, које му је, ако икад оно сад, у

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И он. Не, не, и пре Француске је то знао. Само, као родитеља га волим. Његова политика... заседа и галама. Зар га није школовао због сујете и амбиције? Он је...

Има право Вукашин. Лепо ти је твој школован син рекао шта је твоја странка и твоја политика. Хајдучија, галама, подваљивање глупим сељацима. Јесте.“ „Умукни!“ „Сви сте ви лопови и курјаци.“ Није подизао глас.

Многи хоће да иду кући. Аћим јурну из суднице и викну: — Ко је тај са срцем кукавичким и издајничким? — Галама умуче као потопљена. — Ко је у Прерову Вук Бранковић? — додаде дрхтећи: види страх испод сељачких гуњева.

Иако клонуо, Ђорђе се брзо, бауљајући, увуче у сено и сам себе затрпа. У њега се зари још неколико врискова жена, галама се одмаче, па вечерњу тишину исцепаше отегнута нарицања удовица. А њему се чини да сви кукају над његовом судбином.

“ — „Све велике бунџије покорну децу рађају“, добацио је други и подигао штап, а на Аћима се сјурили смех и галама. Скупштинска дворана зањихала се као претоварена скела, зањихао се и он, посумњао да га ноге могу изнети напоље, још

Још више се узбудио и није разабрао пакосна добацивања, није ни приметио кад се стишала галама; влада је предлагала закон о оснивању Државне класне лутрије и он је изишао на говорницу, не зато што је министар

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

војничкој шајкачи, са Карађорђевом звездом на прсима, поносит, озбиљан, хладан и као да му је непријатна сва ова хучна галама, он је уздржавао коња, који се, уплашен од светине, пропињао и исколачених очију гледао преко масе.

И вуку се, отимају, трзају, саплићу и свађају око бундеве, а свет се скупља, и граја и галама око њих. — Па добро — каже он у оном извештаченом бесу, а гледају се и нокте обојица заболи у ону бундеву — откуд

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Шта је то? — пита Насредин. — Галама, — вели жена. — То и сам знам да је галама, ал̓ зашто је, то не знам, — одбруси хоџа, па огрнув јорган изађе пред

— Шта је то? — пита Насредин. — Галама, — вели жена. — То и сам знам да је галама, ал̓ зашто је, то не знам, — одбруси хоџа, па огрнув јорган изађе пред врата.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Први се изражавао на необичан начин, сваки пут када би проговарао била је то галама после које је следила дуга збуњујућа пауза. Професор Пешл је био методичан и савршено темељан Немац.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Гунгула и галама дизала се са свију страна: — Еј, бежи, погазиће те кола — чује се вика с једне стране. — Полако, манита главо, видиш

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јелена је дивна жена, какву би сваки мушкарац желео да има. Али ето, откако се око нас дигла та одвратна галама, ја више немам никакве жеље. Никанор На обалама Мораве распадају се трупла цркотина и стрвина.

Млади Матија је ухватио некакву женску у штали и то је био повод да се међу нашим чистуницама разгори жестока галама. Ти ускогруди, жучљиви букачи окомили су се на њега као да је међу нас донео кугу. Шта се у ствари десило?

Свирачи цијуличу у свирале и двојнице. Јекће бубањ од свињске коже. Меша се свеколика свирка и галама. Комеша се гомила у ковитлацу кола, зајапурена лица младежи, подврискивање и разузданост.

“ Опет грми. Галама тог побеснелог клипана пара ми уши и ја једва издржавам да не скочим и побегнем напоље. Доротеј га гледа мирно,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

што пре отићи, И то је најпреча дужност, од које користи има, Што ће у своје време користи донети свима: Јер цела галама ова (из горког искуства знамо!) Ништа и није друго но бесна оргија само.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ту ти ври од салашара, наполичара, преподаваца. Туже се између себе, и тужи их вечито Јеврејин Штајн. Галама, док се она не приближи. Чим стане пред нас, све ћути, и свака распра је проста. Омери нас, и почне.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

у Тепсији и почела да ларма, кад Јованче устаде, приђе старој букви и стаде уза само стабло, свечан и озбиљан. Галама одмах престаде. — Нешто се спрема — прошапута Стриц. — Дјечаци! — поче Јованче.

— Чекајте, идем ја да видим — рече Јованче и куражно закорачи према ономе стаблу изнад кога се чула галама. Стао је под саму букву, пажљиво се загледао у њезину крошњу, а онда гласно викнуо: — Еј, шта ви радите горе?!

Стао је под саму букву, пажљиво се загледао у њезину крошњу, а онда гласно викнуо: — Еј, шта ви радите горе?! Галама у висини одједном замрије, а онда се заори весела граја: — Ево Јованчета! Аха, ево га! Ево га, силазите!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности