Теодосије - ЖИТИЈА
А главни међу бесовима ће к старцу: „Што се, исмејани од људи, пропасти својој радујеш и тако против нас галамиш, или жив од нас избећи помишљаш? Причекај мало! Поново ћемо доћи, и брзо ћеш угледати своју смрт.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Рука му се осушила што није боље гађао“, опет је викнуо, али разочарано. „Лако је теби да галамиш кад Ти је глава сигурна“, закркљала је смрдљива и знојава помрчина, грка од жеђи, тешка од тескобе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ехеј, донио је! — Ко донио? Шта донио? — Па донио он! — викао је Стриц. — Који он? Што галамиш. — Па зна се који. Он, брате. — Ништа ја тебе не разумијем. Шта је донио? — Па зна се шта је. — Е баш си луд.