Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А он вади из рафа и услужно ређа на тезги. — Ови су ти белгијски по сто пара, за ове ти, вели, галантирам, а ови овде по два гроша, за њих не галантирам.
— Ови су ти белгијски по сто пара, за ове ти, вели, галантирам, а ови овде по два гроша, за њих не галантирам. И сељак обрће, окреће, заглéда, задуго заглéда, проба на длаци од руке. — Слушај, е знаш шта, газда-Ико?
— Како није трговачки? Без увреде! — љути се Икета. А што ме гониш и натерујеш да ти галантирам? Зар ја не знам своју робу? Зар ја не знам шта смем, а шта пак не смем?