Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тај дан 14. декембра пођемо из Петербурга (а на три дана пређе дали су нам Руси по 300 #) преко Варшаве, Галиције у Мађарску; дођемо у Токај јануара 5. увочи Богојавленија 1805. године; преко Дебрецина у Арад.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оно што је мени помогло да, душевно, поднесем све те гадости, била је природа терена на ком смо гинули. Тај део Галиције личи, понегде, на Србију, са својим брдима, са својим шумама. Јесен је у њој топла. Тек октобра све утоне у блато.
Међутим, у Коморану, кад стижем, треште митраљези на мосту, код станице, као сред Галиције. Питам: шта је то? Веле, разграничење нове државе. Туку се неке чешке компаније и неки мађарски хусари.
Преноћишта су скупа. Изненада, на улици, чујем како неко виче моје име, па налазим једног свог земљака кога знам из Галиције. Он је сад у великој, белој, шубари Козака. Био је заробљен у Русији, па се враћа са чином прапорчика.
“ Тај ме земљак грли са сузама у очима и каже да смо се, из Галиције, вратили смо нас двојица, Иланчана. Доцније сазнајем да нас има и више. Један ми се и сад јавља, из Београда.