Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Друга су таква група Мијаци у Малој реци, левој притоци Радике, близу Дебра, нарочито становници села Галичника, Лазаропоља и Росоке, која спадају међу највећа словенска села централног типа (до 800 кућа у групи).
Први је Мавровац а други је Мијак из Галичника. Добили су спољашњи изглед Румуна, носе се „европски“ а говоре и румунски.
Земљиште је састављено од палеозојских шкриљаца са овде-онде уметнутим кречњаком. Брда Русин и Говедарник изнад Галичника састављена су из кречњака. Земљиште је јако рашчлањено.
Треба се попети неколико стотина метара изнад Радикина корита да би се дошло до главног села, Галичника, па се и оно угледа тек када се дође до првих његових кућа.
Тресонче, Селце и Осој заузимају положаје који подсећају на положаје планинских села моравске Србије. Нижа су од Галичника.
И поред ових разлика њихово становништво, као и становништво Галичника и Лазаропоља, не живи од земљорадње: понеки се баве сточарством, док су сви остали печалбари.
Тако је нпр. један сељак из Галичника примио знатне суме из аустријског конзулата у Солуну да преобраћа Галичане у католичку веру.
Умели су да се обогате и да дођу до великих положаја, нарочито они из Галичника, који су се разишли по свима балканским земљама.
Али пошто се они баве само ситним пословима, не стичу онаква богатства као православни из Галичника, Лазаропоља и других села.