Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Док он мирно гледа на море, и чека Да галије старе види из далека, Што одоше некад пре много векова. СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих
Чекам и чекам све ноћи Тог путника с неком вести. ПЕСМА Изгубих у том немиру Другове и све галије. Који је сат у свемиру? Дан или поноћ, шта ли је? Дубоке ли су путем тим, Господе, твоје провале!
жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним заставама; Две жене у црном, на молитви, неме; Две поноћне реке кроз краје од кâма; Два гласника бола који
РУКА По мраморним степеницама које силазе у море, окружена народом, лепа жена Победиоца чека повратак у луку његове галије са пурпурним једрима. Поред њених ногу обучених у злато леже два сува дугачка хрта са жутим очима.
Теодосије - ЖИТИЈА
за путовање светога у Јерусалим, и знајући да носи са собом много богатство, крвници звани гусари, укрцаше се у брзе галије и у морским заливима у заседи чекајући, вребаху на њега, тражећи да га опљачкају.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од нашега племена изабраше два Петровића, гувернадура, кнеза Драга и мене. Пети дан након тога кретоше се галије и ми на њима, божја ти вјера запамтисмо то добро, јер нам никада грђе не бје, ни у најкрвавијем бојевима, но тада од
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како он дође под град и галија стане у крај, одмах цар пошаље људе да му дозову господара од галије. Људи отишавши кажу царевоме сину да га зове њихов цар, и он одмах отиде.
Па му их онда изведе и даде. Сад се царев син наново обрадује, што је и браћу нашао. Цар им даде њихове обе галије и све људе; још их сувише обдари и спреми им на пут што је год било од потребе.
трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду, говориће по граду: „Говоре људи: од како је овога града, још оваке галије није било ни овака трга“. То ће зачути и царева девојка, па ће се искати у оца да је пусти да и она види.
доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.
редом, најпре девојка са својим другарицама, па онда момци а најпосле он, а цар намести џелата те како се помоли из галије, одсече му главу.
Цар је мислио ону царску кћер за себе узети, те како она изиђе из галије, он прискочи к њој те је стане миловати, а она се окрене од њега па рече: — Камо онај што се трудио за мене!
Кад ветар стане, господар од галије није знао где је и пошавши још мало даље, дође под један град. Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате
галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат позове господара од галије на вечеру.
Кад тамо, али господар од галије има шта и видети: мишеви и пацови трче на све стране и слуге с батинама стоје те бране да не натрче на сто.
Онда се господар од галије сети свога за новчић купљеног мачка, па рече домаћину: — Ја имам у галији зверку која би то све затрла за два три
После вечере отиде господар од галије те донесе свога мачка, и рече домаћину да лежу без сандука, али они опет не смедну нипошто, него он сам остане тако да
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(29—31. В 1989) В ПЛАВА ГРОБНИЦА ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске! Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом! Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом.
Стојте, галије царске! И ви глисери бучни Возите с пола гаса. Мисао једну горку хоћу да разобручим, Макар у пола гласа.
Стојте, галије царске! Слабо вас нешто видим У омаглици дана. Пред невидљивим храмом отвара се и бриди Незацељена рана.
Стојте, галије царске! Нек мртвима се пошта Макар несвесно ода. Не смем да иштем више. А историја кошта: Крв ипак није вода.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ви имате право. Шта сам ја у Бечу видила! АЛЕКСА: А да одете јошт у Мадрид, да видите галије, да видите море, шта би онда рекли! ЈЕЛИЦА: Мора сила воде бити? АЛЕКСА: Всјачески.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
своју крв и понуде се над шљивиком слегле кнегиње предусретљиве и сликар из најбољег доба војсковође музеји галије и висећи врти Семирамиде све је пред ногама катастрофалног сељака само да с миром оде а он се диже на колена и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ој јаворе, мој рођени брате! Пуштај гране до зелене траве, Да се пењем теби у врхове, Да ја гледам низ море галије; Сједи л’ моје драго на галији, Вије л’ му се јаглук на рамену, Којино сам три године везла, Увезла сам три дуката
Бор садила, бору говорила: “Расти, расти, мој зелени боре, Да се успнем ја на твоје гране, Па да видим на мору галије Све галије од сувога злата, А мог драгог од зелене свиле!“ 147.
бору говорила: “Расти, расти, мој зелени боре, Да се успнем ја на твоје гране, Па да видим на мору галије Све галије од сувога злата, А мог драгог од зелене свиле!“ 147.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Проклета победа и одушевљење. Да живи мржња смрт презрење. ЈАДРАНУ Заборавио си бијесне и грозне гусаре? И галије од Неретве, црне и крваве? И песме и мачеве наше дуге и тмуре? И једра и весеља, урличућа кроз буре?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Права браћа без аршина чоху дијеле. — Пред немогућим нема делије. — Преста вјетар — стадоше галије. — Предње вране падају задње. — Пси зими кућу граде, а лети у копривама хладују.
— Траг по трагу иде а крв по жилама. — Уза суво дрво и сирово гори. — Учувао нас бог од млетачке галије и турског балије. — Хајдучка мајка црна клупка смотава. — Хвала народска од данас до сутра.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад ветар стане, господар од галије није знао где је, и пошавши још мало даље, дође под један град. Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате
из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат, позове господара од галије на вечеру.
Кад тамо, али господар од галије има шта и видети: мишеви и пацови трче на све стране и слуге с батинама стоје те бране да не натрче на сто.
” Онда се господар од галије сети свога за новчић купљенога мачка, па рече домаћину: „Ја имам у галији зверку која би то све затрла за два три дана.
” После вечере отиде господар од галије те донесе свога мачка, и рече домаћину да лежу без сандука, али они опет не смедну ни по што, него он сам остане тако
трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду, говориће по граду: „„Говоре људи: од како је овога града, још оваке галије није било ни овака трга. То ће зачути и царева девојка, па ће се искати у оца да је пусти да и она ви- | ди.
доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: „Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.
сви редом, најпре девојка са својим другарицама па онда момци а најпосле он, а цар намести џелата те како се помоли из галије, одсече му главу.
Цар је мислио ону царску кћер за себе узети, те како она изиђе из галије, он прискочи к њој те је стане миловати, а она се окрене од њега па рече: „Камо онај што се трудио за мене?
Како он дође под град и галија стане у крај, одма цар пошаље људе, да му дозову господара од галије. Људи отишавши кажу царевоме сину, да га зове њихов цар, и он одмах отиде.
“ Па му их онда изведе и даде. Сад се царев син на ново обрадује, што је и браћу нашао. Цар им даде њихове обе галије и све људе; још их сувише обдари и спреми им на пут што је год било од потребе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду, говориће по граду: „Говоре људи: откако је овога града, још оваке галије није било ни овака трга.“ То ће зачути и царева девојка, па ће се искати у оца да је пусти да и она види.
доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.
редом, најпре девојка са својим другарицама, па онда момци, а најпосле он, а цар намести џелата те, како се помоли из галије, одсече му главу.
Цар је мислио ону царску кћер за себе узети, те како она изиђе из галије, он прискочи к њој те је стане миловати, а она се окрене од њега па рече: — Камо онај што се трудио за мене?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И може ли се шалит галијот Кад оркан помно звезде задрма, Шибајућ гнева бичем огњеним, Даскама мртвим трошне галије Јаок извија бола паклена?...
(Чита.) „Трошне су, кћери, наше галије, Мачеви слаби, да их потисну — Ти, кћери, мо’ш...“ Ја?... А откуд ја?... (Чита.) „Лепота ти је чудна, свемоћна!
несреће — А твога двора тврдој зидини Бурнога санка машта свемоћна У часу првом свога стварања Несрећан облик даде галије... Све беше пусто, немо, дивије...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1917) ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом.
То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави'те црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе!
Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну Побожно и нечујно.
Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом! Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Подигни завесе тешке, и окна, и шалоне, Погледај како сунце у плавој пучини тоне; С далеких обала морских безбројне галије стижу, Над њима галеби лете, вију се, и журно дижу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ух, Нано, не знате ви шта је трк и галоп по овој нашој равници! Коњ да сам, а не јахач, па бих био срећан. Какве галије по мору! Равница бескрајна, и добри коњи, па лепше лепоте и већег уживања нема. Ја на Лабуду.
А кад забораве, шта ти ту нема: Свети Сава и ђаво; Индиски океан и галије Александра Великог; поља, мора, буре, тамнице.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
спусти, ево, матица до зоре тајног живота: Тишину где, мир и грех, убрзга распуклост густа И неки страх без смисла; галије гладних срамота, Ви нећете потећи никад кроз злочиначка уста!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па продаде њега у Латине, у Латине, за меке рушпије, нека вуче по мору галије. Хајдучка песма помиње као борце не само мушкарце него и жене, па чак и децу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДРЖИ 434 ПОХВАЛА ДРАГОМ КАМЕНУ 436 НАДГЛЕДНИК БАШТИНЕ 441 НА МЕСТУ ПУСТОМ ОД ЉУДИ 442 ПРИТЧА О ДУШИ И ТЕЛУ 443 НА МОРУ ГАЛИЈЕ 445 ПОХВАЛА СКРОМНОМ ЖИВОТУ 446 НОВОГОДИШЊА ТЕЖАЧКА ЗДРАВИЦА 447 ЦАРЕВО ПИСМО 449 НА МЕРИ СТАЈАХ 450 ПЕСАК И
Лађари се за пут по води без страха с лађами путовати спремају; морске галије се од пристанка им на ширину извлаче појући нове Богу песме с великом хвалом; елћени се пружају, око њих обскаче риба
А на пролеће опет дохођаху бити се под град те тако има до седам година што врло ратоваху и многе своје галије потрошише и војиштани им туштени изгинуше.
Те један везир са својом армандом оста онде град бијући, а други оде преузимати бугарску земљу: галије му празне осташе напрам Цариграда. И тамо надбише га Бугари. Паде му на том боју до дваист хиљада Агарена.
У томе бијаше приспела већ и зима. Ти што се повратише с Бугара, седоше у своје галије и кћаху да прођу с друге стране Цариграда на влахеријску страну, пак не могоше проћи, јер бијаше препречено море с
А кад наста цича зима и узеше духати јаки ветрови, та и све им се погрухаше оне галије и испоразбијаше се. А остали велики кораби што бијаху празни остали прам Цариграда, — кад смотрише Грци да нејма
Ал’ сасма бијаху омалаксали те ништа од њих не има снаге. Посукаше се у своје галије и одоше морем на своју страну. Ал’ не допреше до своје земље; путем се изтопише.
С ватреном великом крупом падајући одзгор, узавре море, те оне им туштене галије ш њима све широм потопи на дно мора. Кад су били на најдубљој, што се зове Јеђетска пучина, онде с неба ома спаде град.
од многога града ускипи, те растопи на галија зифт — смолу, пак све потонуше на дно, што тек три за приповест осташе галије да однесу глас што се је стало од њих, куд се подеде толика силесија људска.
Ја ли и то, ноћу кад се састану на мору бити се бојне галије, на голему ветру и таласу. Те стоји хука, бука, праска, јека, пљусак од весала и таласогрухања кораб о кораб, пушака
НА МОРУ ГАЛИЈЕ Ка неко друго сиње море тако ти је сав наш овдашњи житак. Те сви људи тако се находе, као у некоме корабу возећи се,