Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Од топова и петлова грлатији, од кобила које јашу гузатији. ПЕСМА О КОМАНДАНТИМА Кроза нас галопом, пуцајући, певајући и халачући, пројахаше, изјахаше пред нас са заставама, и сад пред нама - шкрипећи седлима,
низ шуму храстову, и јаше, кроз јелове, брезове шуме, и букове, кроз бежаније, кроз разбијене пукове, касом и галопом, низ пољане, дижући увис препелице и вране, ноћевајући на месечини, крај жара, на коњу једући, будећи добошара,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јурили смо галопом за њима, негде смо их и престигли и онда видимо, како смо ушли у клин а са свих страна праште пушке, горе села,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Симка да ме не чека у кући!“ Викнуо је, шибнуо коње, и они су галопом пројурили кроз Прерово и узбрдицом више села пошли ходом. Куд ћу сада? Кући...
„Чекајте ме сутра, побуњеници! Сутра ме чекајте, мајку вам сељачку!“ довикнуо је а коњи га галопом однели низ пут. Добро је што га нисам опсовао. Уста су му била пуна воска. Фала богу, послужила ме памет.
Жена секиром удара коње по сапима и трбуху, зину месо и лину крв, коњи вриште, туку копитима, кидају дизгине и галопом јуре низ пут, где се и плотови посакриваше у снег; два војника јурнуше на жену, она стаде, чвор на лицу јој се смањи,
Зебу му руке и осећа да су мокре и лепљиве. Зна због чега, па потера коња галопом преко пола покривеног снегом. ...Рака апсанџија одшкрину врата, не може да уђе у апсану препуну Прероваца, па само
Не, то Тола прича како му се најстарији син рађао. Из њене собе ништа се не чује. — Толе, прежи коње и галопом у Паланку по доктора! — Шта ће доктор кад је Роза ту? — Каква Роза! Доктора ми доведи!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
његовог шума сваком срце туче, Многог, па и мене, лудост за нос вуче Да, богиње красна, принесем ти хвалу Најбржим галопом на првоме балу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
погана створења, која у глуво доба ноћи излазе на раскрсницу друмова, заскачу на леђа усамљених пролазника и терају их галопом преко поља, трстика и врбака крај Мораве све до првих петлова, или док се ти несрећници не скљокају на земљу од страха
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јурио сам галопом. Пут ме је водио све даље уназад. Мајко моја!... Они ће горе изгинути док ја пронађем ту батерију. Од овог мог лутања