Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Под небом пољана родних, на цветном, раскошном југу, Они су примали самрт од ножа Браминих слугу. Долине свештеног Ганга натопи крвца им врела, А цветна Кашмирска поља покрише њихова тела И на долини страшној где пропаст грозна их
Ноћ миришљава сађе и месец небеса краси, Кад се с обала Ганга весели зачуше гласи. То Азок приноси жртву господу и богу своме, Да благослови војску И светло оружје с њоме.