Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ох, Лазаре!... Лазаре!... Ваљда има жива бога!... Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: — Брате! И мени је неправда учињена!
Ћипико, Иво - Пауци
—Зар нисам и ја из села? —Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. Иву гану болна младићева брига.
— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори. Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану. — Је ли да се на ме не љутиш? Ти си добра, — јави јој се. — Зашто?