Ћипико, Иво - Приповетке
жељезничкој штацији, прво но што се отиснула у велико море, запази нешто што је сјети на њен сиромашни крај и, ганута, живо га се сјети. Кад је влак дојурио на велику станицу, хватао се мрак; вјетар хуче и студено је.
Ћипико, Иво - Пауци
И наново сузе, загрљаји и пољупци. Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку. Она, ганута, треном га умиљато погледа. Милина пројури му кроз цијело биће.