Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Прва мисао беше му: Станко. Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко. Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Прво јој је јутро прекорено: „Да си добра, не би дошла сама!“ Тешко злату на дебелу платну, И ђердану на гараву врату. Тешко кеси често кумујући, И магарцу с коњ’ма путујући, И нејачем с јачим се бијући.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Понеку чавку видиш гараву Где густом маглом гракће храпаво И мудро куша очи упале: „Мртав је, мртав!“ трулеж казује Што и свечева моћи