Црњански, Милош - Сеобе 2
За тренутак, Гарсули је застао и подигао наочали, да их боље види. Исаковичи су ћутали. Први, пред Гарсулијем, био је мајор Јурат Исакович, други, прве класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве
Био је то леп, витак официр, који још није био превалио ни тридесету, а стајао је пред Гарсулијем прав као јела. (Гарсулијево име изговарали су неки и „Гарчула“, а он се на то љутио и исправљао „Гарсули, Гарсули“.
Јего благородије Павел Исакович Влкович, дабогме, нашао се, после таквог разговора са оберкригскомисаром Гарсулијем, иза катанца – и то у оковима.
Тај лепотан је био сујета сујетства, једне, и иначе сујетне, породице. У мислима је видео себе, како стоји пред Гарсулијем, који се шепури, и како се нико не усуђује да Грку нешто каже.
Виде ту жену у сну, а није јој се, на дану, после, ни лица сећао. Као учини му се, у сну, да са Гарсулијем, на колима, улазе у Махалу, али ти сни нису били чисти и лепи, као прве висибабе у снегу, ни звонцад на јагњету, ни
Павле беше наслутио да се догодила велика несрећа. Чуо је како Махалчани вичу за Гарсулијем: Стан, стани, мајку ти темишварску. Халт! Халт! Оћеш, под јајца греифен? Под јајца греифен?
Тај Зекович је био, пре него што је Павле у арест одведен, у Темишвару, збиља убио, али све то никакве везе са Гарсулијем није имало. Зековичу су порушили кућер, јер није хтео да сиђе на друм, који се градио, а друм му је кућер пресецао.
А што је било најчудније, као што је, много штошта, чудно, и у људском животу, и Павле се са Гарсулијем возио. Гарсули је био весео. Држао је Исаковичу читаву орацију. Његов, Павлов, национ, каже, није више оно што је био.
Збуњен, уморан, разочаран, огорчен, Исакович је стајао, ћутке – као на паради, пред Гарсулијем – кад су га пред Волкова увели.