Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Држи икону и дигао је више главе. Нама жива срца попуцаше. Престравили се, па заборавили и да гасимо. А он стоји. Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато њиме гасимо увек своју жеђ.“ Он се слатко насмеја и зовну једног од својих послужитеља: „Слушај! Поред тањира племените господе