Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Док крупни свећњаци догорели гасну; Разбијене чаше испите; док модру Своју сен још бацаш на завесу јасну; Док још жиг твог тела видим на свом одру.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти, међутим, растеш, уз зорњачу јасну, са Авалом плавом, у даљини, као брег. Ти трепериш, и кад овде звезде гасну, и топиш, ко Сунце, и лед суза, и лањски снег. У Теби нема бесмисла, ни смрти. Ти сјајиш као ископан стари мач.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Пење се полако узбрдицом, кроз бушну и дотрајалу тишину што се у ово доба дана слеже над падином. У тај тишини гасну, у просторима над Дунавом, последње источне светлости, истрошени сумрак дрхтури над асфалтом а од Васине и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ено једно гробље. Ту леже сељаци, До суседа другара; И док, к'о кандила, гасну задњи зраци, Побожно капела сред њих стоји стара. А доле у селу задњи огњи згасли Ноћ: и ту се спава...