Црњански, Милош - Сеобе 1
Већ скоро две недеље дана, откад је дошла порука од маркиза Асканија Гвадањи, заповедника града Осека, да опреми триста бираних војника за полазак у рат на Француску, она није престајала лелекати.
” Даље није могао. Забашури све, брзо, прочитав рескрипт команданта града Осека, маркиза Гвадањи. Затим, великим корацима, притрча столу и отпоче преглед.
оборима и у целој околини свога села, дуж реке, све до Варадина, већ и због непријатности што их је имао са маркизом Гвадањи, командантом Осека, радећи на новој расподели славонских села, уплетен у исто време у мољакање и писмене петиције
Граф Асканио Гвадањи имао је сутра, још једном, да прегледа пук пре но што се људи разиђу кућама. Петроварадин је био још на три дана хода,
му се Беренклау увек ругао, да га је Комесар, у Печују, и сад, при повратку, добро опаучио и да ће га и данас маркиз Гвадањи сецати, смејући се грохотом кораку и поретку, заокрету и трчању његовог Славонско‑подунавског полка.
Ту га је чекао, на једном великом балкону, пуном официра, маркиз Асканио Гвадањи, коме је имао да покаже све живе момке, да наброји мртве, и да ода сваку пошту и част, пре но што војнике отпусти
Ђенерал Гвадањи махао му је љутито рукавицама, желећи да Исакович почне да пролази свечаним почасним поретком, још са тог ћошка.
и трзајући коња, пропевши се под балконом ђенераловим, заставши понизно, одајући почаст и дерући се: „Виват за графа Гвадањи; виват за графа Гвадањи.
се под балконом ђенераловим, заставши понизно, одајући почаст и дерући се: „Виват за графа Гвадањи; виват за графа Гвадањи.
“ Док је маркиз Гвадањи, сав у перју и свили, крхао руке од очајања, видевши како Исакович шепртља, не држи одстојање и не зна ни команде.
Чак се ђенерал Гвадањи у многоме променио, када је чуо колико је пук на ратишту имао мртвих. Уосталом, Исаковичу би било добро и да су га
Да се враћа, чинило му се тако лудо. Излазећи са опроштајног банкета, из куће маркиза Гвадањи, око поноћи, беше се по обичају, због болова у стомаку, растужио.