Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Бледа лица на црвеној крви, мртве руке превиле се преко студенога гвожђа... Дивна студија за увенчане живописце пређашњих векова!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
То су заиста праве државне чизме! Погледај само како су потковане! На свакој има бар пола кила гвожђа! То није само обућа, то је оружје! Кад си обувен, ти си и наоружан!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ту је било ђулета сумпором и смоловом жицом обвијени̓; ту је било са ковачким ме̓овима усијати̓ гвожђа, најпре по фишек земље набијемо пак вруће гвожђе у топ.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Одмакне се — срна! Тако једном-два. Најпосле, вели, зажмури па, шта било да било, кидише и пусти зверку из гвожђа. Она му, вели, проговори: »Моли се богу што си ме пустио, а не би ти на добро било.« И нестаде је.
« И нестаде је. Он онда побегну кући; у оном страху није имао кад ни гвожђа узети. Чим кући, падне као свећа боловати: годину дана све су га на рукама пренашали.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чује тáта где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи, — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.
Африка
Трчим у кампман и тамо увиђам да су то обични крилати мрави; они што поједу и изгризу све изузев дрвета и гвожђа, што зидају црвене мравињаке чврсте као од цемента, високе и по четири и по до пет метара, декоративне као готске
жара, дувајући у сасвим примитивне мехове, потпуно наги, насмејани, џиновски младићи, обасјани су од огња, усијаног гвожђа и сунца, што пробија кроз сламни кров, који скоро додирује тло.
Они кују игле, мачеве, копља, од гвожђа и бакра које сами ваде из руда ту у блиским рупама. Они, као што знамо, припадају засебном племенском реду и
У ћупу су безбројне свирале од гвожђа и дрвета, зарђале. прљаве, у распадању. Разног су облика и сваки припада другоме фетишеру.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У колима, са раскошним арњевима, од ливеног гвожђа, Гарсули је изгледао, неко време, као миш у мишоловци, и чинило се да му оде глава.
Павле је сам на свиту! То је зло, ето то је! Не смије тако удов ићи по свиту, али сте се уплашили да и вас не метну у гвожђа. Па сте га сама самцита оставили. Ето то је!
пуној неких калуђерица из Боемије, које су пратиле огроман крст, од дрвета, увијен искованим трновитим венцима, од гвожђа. Гомила је клечала куд прођоше.
Павле је имао само толико времена да зарије чизму у гвожђа, на боку, и да пусти ајгире да се истутње. А млада је клечала у колима, обухвативши мужа око паса, затворивши очи, да
Него на коноп. Да сиђемо на линију с друге стране. Е дабогда свака се њихова тако рушила. А метни ти мене у гвожђа! Трунућу, али ће трунути и тај Гарчула!
То је био подофицир новог кова, униформисан, чија је кика, при сваком кораку, тресла се, као да је од гвожђа. Он је прво, неповерљиво, посматрао, пред собом, цивила, а затим рече да се капија ником не отвара!
Каже, нема више куда. Откад одведоше, бунџије, Маљковича и Меанџича у гвожђа, проклиње је цела Махала. Свима је крива, што је жива. Никуд из овог кућерка Ананија.
Хорвата, Хорвата фон Куртича – који је у међувремену у Росији већ постао ђенерал – добио право да непослушне меће у гвожђа. А уједно и то, да официрима може, још на путу, дати по један чин више.
А биле су на цени. У целом том крају, где је било и гвожђа у земљи, секире су биле ретке. Павле, који је у Кијеву имао највише новаца, остао је, при расподели земље,
Канцеларија Шувалова зна све тајне и брзо ће наћи Вишњевског и ухапсити га. Они, у Кијеву, одоше у гвожђа. Све ће – мислио је Виткович – зависити од тога, да ли ће Костјурин моћи да умилостиви Воронцова – правог Воронцова –
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада је то било стовариште костију, крпа и гвожђа у свим могућим облицима. У једном углу расло је кисело дрво без плодова и сенке. Иначе, није било ничег.
Наравно, ми смо знали да овакве ствари привлаче Караново сигурније него што магнет привлачи опиљке гвожђа, али то није могло да нам помогне.
Црњански, Милош - Сеобе 1
На врху једне куће, једног понедеоника, на крову, угледаше, као живог, једног ковача од гвожђа, који је гвозденим рукама дизао чекић и ударао по наковњу.
Обилазећи села, прођоше крај огромних пећи и ливница гвожђа, из којих су истрчавали радници да их виде, одевени у коже, гарави и опаљени, црни као врагови.
нестаје болест, што га је мучила, бол костију и зглавака, и удишући траву, росу, топлоту хата, удар копита и тупи укус гвожђа на себи, за један једини тренут стресе са себе ноћашњу врућину, запару од вина, очаја, мисли тужних, па повика колико
се, захваћен опет маглом вина, премештао у колима на све стране, пењући се чак да седне и на високе украсе интова, од гвожђа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Бројне су амајлије израђене од метала (гвожђа, сребра, злата итд.). Ако се мајци у Гружи не држе деца, она братими ковача да јој он, наг у глуво доба ноћи, скује
На Косову као амајлију користе самотворну бритвицу (цела је искована од једног парчета гвожђа или челика). Њу кују ковач и његова жена, обоје голи, за време младог месеца.
Минђуша од гвожђа ставља се детету уз следећу магијску формулу: „Да трајеш ко гвожђе одсад!“ У Хомољу, кад се не држе деца, новорођенчету
¹⁷⁸ Најчешће су амајлије сковане од гвожђа. Пошто је гвожђе тврдо, отпорно, тешко ломљиво, сматра се да може успешно да одбрани човека од земаљских и
Док мајка лежи у бабинама, у колевци детета обавезно стоје неки предмети од гвожђа: нож, срп, ватраљ, коњска потковица, парче челика и сл.
¹⁷⁹ Осим гвожђа, од метала се често користи и сребро, односно као амајлије мала деца носе сребрни талир, минђуше и разне сребрне
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јунак без деснице руке, Што би рука без те сабље бритке, Што би сабља без вешта ковача, Што би ковач без тог тврдог гвожђа, Што би гвожђе да г' у брду није, Што би брдо да му горе није, Што би гора да нема дрвета, Што би дрво да не има
Удрише се, стаде гвожђа звека, Тај удара, а онај га шчека. Било мало, дуго не трајало, Ал' Турчину на јаде се дало: Ударио војвода Милета
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Залутасмо у шуму офарбана дрвета, гвожђа, месинга, стакла и хартије. Ту, иза сваке справе и суда, канда се крио још неки дјечак, наш вршњак.
А знаш ли начинити гвожђа за креје? Шта, мислиш ти да се ја тебе бојим? Шипак теби, момче!“ Ношени зеленом поплавом љета, ми смо једрили низ
Учеста и пуцњава. Битка се из џамије, изгледа, пренијела и напоље. Чује се јасније и звекет гвожђа и псовке. — Ех, гдје ме она банда из куће прикова уз овај зид, па ни мрднути не могу! — отпухну Јоваш.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и руке до лаката заковате обје, на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један синџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био да се није могао
После некога времена идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа. Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми
Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.
Он узме од ње једну длаку, па је пусти. Опет тако идући преко једне планине, нађе курјака где се ухватио у гвожђа. И курјак кад га види, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме, ја ћу теби бити у невољи, само узми од мене једну
Роб му одговори: — Би ти знао наћи и довести кћер овамо, само да ми се овога тешкога гвожђа опростити. Цар Петар заповеди да гвожђе са осуђеника скину, па му онда даде трошка на пут и оправи га у свет да му
Елем, како му драго, пођу својијем путем и наиђу на једну стрвину, ђе су била и гвожђа ловачка запета. Јазавац и лисица употребише сву своју вјештину да се наједу а да се не ухвате у гвожђа али се некако
Јазавац и лисица употребише сву своју вјештину да се наједу а да се не ухвате у гвожђа али се некако лисица ухвати. — Што ћу, мој јазо? — запитаће лисица. Јазавац ће јој рећи: — Добро.
а ти се умртви и ничим немој макнути; ловац ће помислити да си мртва, па ће пометнути струку и пушку, те одапети гвожђа, а ти онда бјежи. Тако и буде. Пошто сване, ловац пође да обиђе гвожђа. Лисица га опази, па се умртви.
Тако и буде. Пошто сване, ловац пође да обиђе гвожђа. Лисица га опази, па се умртви. Ловац дође код гвожђа и турне лисицу ногом, но лисица се не помаче.
Тако и буде. Пошто сване, ловац пође да обиђе гвожђа. Лисица га опази, па се умртви. Ловац дође код гвожђа и турне лисицу ногом, но лисица се не помаче.
Ловац дође код гвожђа и турне лисицу ногом, но лисица се не помаче. Ловац потури пушку и струку те одапе гвожђа и поче наново запињати; а лукава лисица утече. Опет се састаше лисица и јазавац.
Јазавац: — Баш добро! Пођу лисица и јазавац даље, и, шуљајући којекуда, наиђу опет на стрвину, ђе бјеху и гвожђа запета. Несрећна се лисица опет ухвати у гвожђа. — А сад, јазо, шта ћу од живота? — запита лисица јазавца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
доле!“ — и њихови узвици изгубише се са клопарањем гвожђа. Иза станице чује се такође песма. Група сељака навали на перон. Војник их зауставља. — Море, може...
Иако је ноћ хладна и влажна, људи су се знојили и бректали под теретом челика и гвожђа. А при сваком даљем нагибу, подупирали су својим телима да возови не би склизнули.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ето, и то је својина! На дасци на зиду три кашике, лепо, у реду, заденуте. Два прстена од гвожђа; у њима смрдљиве лампе на петролеј, то је домаће огњиште.
Нисам могао да се исправим; као над провалијом кад се клекне од вртоглавице, погнуо сам главу од овог силног гвожђа испод себе горостасног и огромног као брда, пред оном далеком, тешком, модром пругом што је текла око видика, и где је
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бјеше једна кућа превелика у којој се грађаху бродови; ту хиљаде бјеху невољниках, сви у љута гвожђа попутани, те грађаху принципу бродове; ту од плача и љуте невоље не мили се уљести човјеку.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Тако се отимао пуне три недјеље, пошто му „милост“ објавише. Оброк му је бивао сваког дана мањи, а гвожђа тежа; језувите су му свакога дана чешће и за дуље досађивали.
Сад стаде фиска остријех гвожђа по пециву. Цијепаху на измјену и живо. Около стојаху сви, па и женске. Милуну је сав обрашчић поштрцан био.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Крадљив као врана. Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис. Млати језиком као плиска репом. Мути као риба по плиткој води. Мучи се као црв.
— Небојшу најпре вуци поједу. — Не буди свакој птици кобац! — Не може једна врана на сто колаца. — Некоме и гвожђа плутају, а неком и плута тону. — Нема лоја у роговима, ни памети у брковима. — Не откини прст при меду!
“ Мисли да ће му сном проћи — као лисицу. — Приповиједа се како се лисица била уфатила у гвожђа, па на сваку руку обидовала да би се ослободила, те најпосле рекла: „Дај да мало заспем не би ли ме у спавању прошло!
— Шутите, будале, јутрос испред мене поскакаше све жабе у воду! 15 Питала лисичица мајку, кад се уфатила у гвожђа: — Што ти би, мајко?! — Зло, ћерце! мудри се по једном могу преварити.
(Очни вид) 46 — Сватко га треба, али само једанпут? (Гробар) 47 — Сабља без гвожђа, а јунак без кости? (Језик) 48 — Татино дијете, мајчино дијете, а ничији син?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
па све повеже и натакне на своју кијачу па заметнувши је на рамо отиде к некакоме ковачу и рече му да му од онога гвожђа скује буздован на ону кијачу.
Ковач се прими тога посла, али му се учини да је гвожђа много, па га сакрије готово пола, а од осталога буздован слупа којекако.
од буздована другоме ковачу, и каже му да му скује буздован на кијачу, али му рече да се не шали него од свега гвожђа добар буздован да скује, ако није рад проћи као и онај прије што га је ковао.
| После некога времена идући тако по свету нађе лисицу где се ухватила у гвожђа. Кад га лисица опази, рече му: „По Богу да си ми брат!
Кад га лисица опази, рече му: „По Богу да си ми брат! пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.
” Он узме од ње једну длаку па је пусти. Опет тако идући преко једне планине нађе курјака где се ухватио у гвожђа. И курјак кад га види, рече му: „По Богу да си ми брат!
и руке до лаката заковате обје, на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један синџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био, да се није могао
Циганин јој одговори: „То је добро, снашо, што ти мени обричеш, али нема гвожђа; него не знаш ли од вашијех ђетића какав скопак од мотике или од чега другога.
лемеш, те га збаци | доље, и запита Циганина, да ли ће то доста бити, а он јој одговори да ће он додати још од свога гвожђа мало што не буде доста, и однесавши лемеш под своју чергу, донесе млади одмах плетиће игле и узме за њих шиник проса.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Ја немам појма... ВИЛОТИЈЕВИЋ: Какви су, ко да су из земље ископани. Што је на њима од гвожђа — зарђало, што је од дрвета и сукна — иструнуло! Не знате ко су и одакле су? ИКОНИЈА: Шта знам...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Носе и парчеца гвожђа, уверавајући да су од апостола Петра веригâ или од Христових ексера. Носе којекакво трње, аки би од Христова венца
Ко би се усудио рећи да све те мошти и кости и зубове и парчета хаљина и гвожђа и грудве у земљу ваља закопати? У земљу!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Даклен, овуда су ушли! — Како су могли изврнути гвожђа? — Не видите како? — вели фра-Тетка. — Три-четири антикриста свана поткопали ћускијама прагове, па и заједно с
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Кришом око бацам у даљ где се спрема Неми дочек гвожђа, зида, стакла бела. На растанку: мирис жила ме облачи И зелена рука тетоши и драга.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
први је подигао, у Старој чаршији, неколико дућана од камена и од цигле, са гвозденим вратима и са капцима од гвожђа на прозорима. У оријенталној архитектури ове улице то је представљало право чудо.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па једнога дана кад се Господ јави, Кад орлови наши високо заброде, И са твојих руку пану гвожђа тврда: Да побједну химну слушам с твојих брда, И да с тобом славим дан златне слободе! А. Шантић ЦXИX ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Фарадеј се смеши и наставља: „Још већи ефекат се показао када сам у своје калемове уметнуо комад меког гвожђа, или када сам оба калема намотао на гвоздену карику, јер такво гвожђе појачава знатно магнетско поље, створено
а затим и једну малу гвоздену карику на коју је намотао два калема, изолована један од другог, а изолована и од гвожђа карикиног.
магнета налазе се, учвршћени на овом непомичном оквиру, оба индукциона калема, натакнута на потковицу од меканог гвожђа. Када се челични магнет стави у ротацију, кроз ове калемове почну да теку индуковане струје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
зла и злобна ока стражара пред вратима, са бајонетом о рамену, вребала су га крвнички кроз четвртасту решетку од гвожђа.
и обавија неким црним димом полусна, он прикупи све своје силе да устане и усправи се, али га утом опомену звекет гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у мрачни
— Је ли, дакле, молим те, ти си Петроније Свилар? — Јест, тако је моје име. — Фабрички си радник? — У ливници гвожђа. Отпуштен сам без повода — једва је одговорио Свилар. — То те не питам... Осуђиван? — Никад, господине, нисам...
Са погледом прикованим за земљу трпео је тај стид, једино чему, са својом душом од гвожђа, није могао да одоли. И згурен, брисао је све даље, и питао се: шта је то што има и што му пружа слобода коју су му
Он је човек са душом од гвожђа. Да знаш како је он знао да чува силу народнога карактера! Да знаш како је он био велики!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица устаде нагло. — О томе немој никад више да ме питаш. Казô сам ти ко је, па сад доста ти је... Нисам ни ја од гвожђа ! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..
Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... »А знам... хоће да врачају... Па нека их...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
После некога времена, идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа. Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми
Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.
Он узме од ње једну длаку, па је пусти. Опет, тако идући преко једине планине, нађе курјака где се ухватио у гвожђа. И курјак, кад га види, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме, ја ћy теби бити у невољи, само узми од мене једну
и руке до лаката заковате обје; на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један сиинџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био да се није могао
Лисица доведе медвједа до једних гвожђа, која је била већ прије опазила, па ће рећи медвједу: — Де се закуни на овоме правдалу да нијеси изио меда.
Он јој рекне: — Де ти прва, па ћу ја онда. Лисица тад дигне своју предњу десну ногу и полако је спусти на гвожђа и ситно рече: — Нисам ја изјела меда, тако ми овог правдала!
— па лупи стопалом по гвожђима што игда могаше. Сад хтједе да извади ногу из гвожђа, али не могаше, јер му је бијаху ухватила.
Елем, како му драго, пођу својијем путем, и наиђу на једну стрвину, ђе су била и гвожђа ловачка запета. Јазавац и лисица употребише сву своју вјештину да се наједу а да се не ухвате у гвожђа, али се некако
Јазавац и лисица употребише сву своју вјештину да се наједу а да се не ухвате у гвожђа, али се некако лисица ухвати. — Шта ћу, мој јазо? — запитаће лисица. Јазавац ће јој рећи: — Добро!
а ти се умртви, и ничим немој мекнути; ловац ће помислити да си мртва, па ће пометнути струку и пушку, те одапети гвожђа, а ти онда бјежи! Тако и буде. Пошто сване, ловац пође да обиђе гвожђа; лисица га опази, па се умртви.
Тако и буде. Пошто сване, ловац пође да обиђе гвожђа; лисица га опази, па се умртви. Ловац дође код гвожђа и турне ногом лисицу, но лисица се не помаче.
Тако и буде. Пошто сване, ловац пође да обиђе гвожђа; лисица га опази, па се умртви. Ловац дође код гвожђа и турне ногом лисицу, но лисица се не помаче.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
” Скот је нежно погладио своју браду и замишљеног погледа, као да нешто у глави рачуна “ биће то велика гомила старог гвожђа“, рекао је и изашао без речи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Радови су били потврда Роулендових погледа о реакцији на магнетизацију гвожђа која се магнетише под дејством наизменичних струја. Када је Хелмхолц 1893.
Краков, Станислав - КРИЛА
На гребену се мрке сенке ковитлају. Запаљене бомбе описују сјајне пруге у лету кроз таму. Звижди челик и комађе гвожђа. Тупи удари и јаук. Ура—а—а. — Гласови су побеснели. Талас избија, и прелива се преко косе.
Све је то било досадно и глупо. Опет. Још једна. Земља их засу. Грање више њих је било покидано, а комађе гвожђа је тупо кишило по подераним џаковима. Телефон је сав разбијен и бачен у страну... — Мајчице божја, мајчице божја...
И као да су ти погледи већ видели нешто. А горе у ваздуху они неуморни путници од гвожђа и смрти фијучу и звижде. Сав је врх планине у огњу и диму. Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи.
Мазга је немирна, отима се, бије ногом. А ране жигају и зато се јечи. Као читав товар гвожђа висила је рањена нога под корпом на мазги. Кренуло се у ноћ. Дрхти се од зиме и бола.
Петровић, Растко - АФРИКА
Трчим у кампман и тамо увиђам да су то обични крилати мрави; они што поједу и изгризу све изузев дрвета и гвожђа, што зидају црвене мравињаке чврсте као од цемента, високе и по четири и по до пет метара, декоративне као готске
жара, дувајући у сасвим примитивне мехове, потпуно наги, насмејани, џиновски младићи, обасјани су од огња, усијаног гвожђа и сунца, што пробија кроз сламни кров, који скоро додирује тло.
Они кују игле, мачеве, копља, од гвожђа и бакра које сами ваде из руда ту у блиским рупама. Они, као што знамо, припадају засебном племенском реду и
У ћупу су безбројне свирале од гвожђа и дрвета, зарђале. прљаве, у распадању. Разног су облика и сваки припада другоме фетишеру.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Снахе његове! О нежном врату младе Петрије, Откуд су злата ташки низови Са сунцем сјајну парбу водили, Сад грубог гвожђа колут зарђан По танком везу беле кошуље Облину гњечи дојка дивотних; А до ње, младе, има стотина Што, истог ланца
„Синџир ме мори! Груди прснуше! Ил’ скидај с врата ђердан гвоздени, Ил’ цркох, човек, мучећ болове, Или ћу гвожђа тврду карику О глатко чело лупат тирана, Све док ми срцу лакше не буде!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И сва ова захуктана маса гвожђа и живих људи јури некуд брзином муње. Из локомотиве избија густ дим са варницама и повија се по непрегледном низу
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти ниси Црногорац! Стотину пута толико паде Од оштрог гвожђа горских лавова После косовског боја ужасног; А ти од шесет тисућа дрхћеш?..
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима. Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан. Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.
Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза. Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто
Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне. И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
време, као да ничега није ни било, они се магичним начином терају (јер се од потковице, и од метала уопште, а нарочито гвожђа, плаше демони: отуда, на пример, пропис да се лековита биљка не сме вадити из земље ножем, да не би демон, који је у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ти елементи налазе се у спољњем слоју Сунца у гасовитом стању, па је већ ту температура веома висока. Усијана пара гвожђа није мала ствар, а тек колика је усијана пара платине.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Салаш Мој мир сав се преображио. Дозидали су још једну терасу. Гвожђа су била препуна цвећа. Чуваркућа на крову појавила се и разрасла се у читаву башту, а то, кажу, значи срећу.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
до ногу Купа их у врелој крви Светог очинског олова И риђом брадом брише Кује им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их натраг у брда Бескрајним урликом Поздрављају га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на
процветалим штапом у руци На белцу небом лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви извире Тече увис и увире у сунце Поље се под нама усправља Сустижемо небеског коњаника И своје звезде
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Рекоше да је дреднот. Гледамо задивљени у огромну масу челика, у ону катарку, у масивне куполе од гвожђа. Ево и обале. Видимо сада и Французе, који нешто оштро наређују. Поред нас пројури један камион пун хлебова.
Таман да му пружим наређење на потпис, кад нешто звизну и између мојих ногу лупи парче гвожђа. Подавио сам ноге и погледао разрогаченим очима команданта. Он је био миран.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Будимо хајка! Ево друма по ком газимо пук људи, на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље: осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди, али управљеном у напред значење мора да је чудно боље; бели се
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па једнога дана, кад се господ јави, Кад орлови наши високо заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну слушам с твојих брда И да с тобом славим дан златне слободе! 1906. МИ ЗНАМО СУДБУ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али наста Свилојевић силну цару говорити, цару честитому: „Тако ми се гвожђа мога и невоље опростити, хоћу ти ја истину, господине, казивати, мој силвени царе!
њојзи је тридесет карика, свака павта од десет дуката, код нишана од тридест дуката, више злата него љута гвожђа. Када јунак из травице дине, уз јелу се узвијају гране.
из познијег времена, из XВИИ века) Нови — многа се места тако зову (у Боки, Далмацији, Лики) нож пламенит — нож од гвожђа каљена на пламену нојца — ноћца, ноћ ноћи — (значи и:) ноћу: и ноћи и дневи — и ноћу и дању нуто (узвик) — гле
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама материју преврнути на другу ствар не могу: да учине од абе чоху, ни од сукна свилу, или од гвожђа сребро, злато ли, него исто налику промењују, штоно се вели: од јаке капут, од рукава чакшире, тозлуке ли, и с коспрде