Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је то човек зашао у године, али румен, глават, са лицем, какво имају, обично, под старост, гвожђари и ковачи. Румено, опаљено, носато, са чекињастом брадом, на образима, са закрвављеним очима, са кожном капом на глави.
Сам је са собом разговарао. Коњушар Клајнштетеров, који га је возио, био је од оних кочијаша, какве гвожђари и ковачи имају – кад имају. Човек тежак, и невесео, који је ћутао. Возио је узбрдо и низбрдо, преким путевима, и журио.