Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мој муж, а ваш пријатељ и сустрадалник, умро је!... И сад је слободан, навеки слободан! Не стиже му хладно гвожђе ни ноге ни руке; не гоне га Маџари... А и он је сада сасвим миран, не диже више гласа свога противу насиља и неправде..
и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће уздахнути, неће заплакати — него ће лепо подићи оно тешко гвожђе којим су му руке и ноге оковане, па ће се њима ударити у своју седу главу и стропоштати мртав поред јединца свога...
— и он ми показа прстом једно људиште, једног од оних трговаца што нити продају свилу ни гвожђе. — Вид’те, он главом казује да вас је видео кад сте с Милетићем ишли руку под руку, и то, нота бене, у Новоме Саду!...
Милисава ослободише. С ногу му скинуше оно тешко гвожђе које га већ толико месеци стезаше. Он их озбиљно посматраше: изгледало је као и да се не радује своме ослобођењу.
Слободан? Невин? Ја бих волео да сам кривац, да сам зликовац!... Тако он, размишљајући, стојаше и гледаше зарђало гвожђе, док му се и судија није приближио и, зачуђено погледајући у његово жалостиво лице, меким гласом не проговори: — Шта
Ах, Јелице, докле још нисам знао за тешко гвожђе и за влажне зидове црних тавница, онуде сам најрадије лутао... А и ближе је пешаку.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Куј гвожђе док је вруће. Поредак у свачему полезна је и похвална вешт. Ништа не твори без времена, а време способно к чему нипошто
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
апс (кнеза Алексу, кнеза Илију Бирчанина и Милована Грбовића) и свима метне синџир на врат и обе руке заједно у једно гвожђе, штоно се зове лисица, које је Фочић са собом донео.
и смоловом жицом обвијени̓; ту је било са ковачким ме̓овима усијати̓ гвожђа, најпре по фишек земље набијемо пак вруће гвожђе у топ.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.
у пећини пева: »Кад би знао Богдан (тако му беше име) да начини глогову полицу и удљиков запонац, па да запне овде гвожђе — би ме ухватио.
« Не лези враже, оде он кући, начини глогову полицу и удљиков запонац, па запне гвожђе баш пред оном пећином. Кад дође сутра рано, али у гвожђима — срна. Приђе он ближе — девојка! Одмакне се — срна!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
– Али преварио си се. Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на yцијано гвожђе... Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га yгyши... Полише га сузе, он зајеца... — Опрости!... Опрости!...
Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. Његова дрека узбуни све у кући.
Он је слутио неку црну несрећу. Слутио је да се неће наносити главе... Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... Јест, он је хтео, али коњић не могаше.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јаки је хтео неколико пута да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало. Једне ноћи јаки је бдио.
Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: И ја, кад вас не би као познатог кир Јању уважавао, могао би вас у гвожђе сместа оковати. ЈАЊА: Кирије имон! Господин нотариус, какво је то слово?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
западној страни скеле; видех Рашиду препланулу и мирисну као тек извађени хлеб; видех мост преко кога тутње возови док гвожђе подрхтава на спојницама. Данас ћемо примити сведочанства, а сутра путујемо, сутра путујемо, Рашида!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Док је врело гвожђе, треба га ковати. Та се ствар уговори, а сутра прстен. Даривао сам је са двадесет и четири дуката.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Таква имена су: Гвозден (да би дете било јако као гвожђе), Златко, Сребрен, Камен, Кован.⁸³ Имена Невен, Невенка такође су заштитна с обзиром да биљка невен штити од демона.
Минђуша од гвожђа ставља се детету уз следећу магијску формулу: „Да трајеш ко гвожђе одсад!“ У Хомољу, кад се не држе деца, новорођенчету бабица пробуши десно ухо бритвицом, на кућном прагу, и у њега
¹⁷⁸ Најчешће су амајлије сковане од гвожђа. Пошто је гвожђе тврдо, отпорно, тешко ломљиво, сматра се да може успешно да одбрани човека од земаљских и надземаљских опачина.
како ово гвожђе стањо, тако и ти и сви други!“⁵⁹ Магијском снагом изговорене речи зуби се такође могу учинити снажним или се може
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За војника кога кад борба прође баце као сломљену пушку у старо гвожђе. ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА Тражим помиловање за слугу Јернеја који откако расте трава и небо огроздом звезда роди узалудно
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Фокстрот је заменио танго, а свинг – енглиш валцер. Рокенрол је отерао у старо гвожђе буги-вуги, за који смо мислили да је вечан.
Прашњаво гвожђе са орнаментираном визијом неког аустроугарског архитекте, који је требало да представља чудо љупкости, баци заиста
пред њихово мудро лице: тела ће нам бити истрошена, а кола чијом смо се брзином толико поносили — изрезана у старо гвожђе и продана будзашто.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
свет: Свакога дана кад с посла дође мој тата мени косу чупне, мој тата мене шаком лупне, и каже: - Јак си као гвожђе. Свакога дана кад пере руке он насапуни сестри лице, и прска водом канаринце, и с нашом мачком игра жмурке.
Милићевић, Вук - Беспуће
да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо; једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се распрши у трен ока на све стране,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ниједан не вели колика, Само кажу да та света врећа Од наши је била млого већа, Још предиво неко чудновато, Једни гвожђе, једни веле злато, Али ништа, било макар како, Морало је бити здраво јако, Јер у врећи одоздо до горе Сама брда,
Ето Турак'! ватру сваки проспе, Па за гвожђе — куда који доспе, Дим и пара и пушака цика, А уз пушке та јуначка вика: „Не дај, не дај! удри, сеци, туци!
свету, Што разагна невољу вам клету, Ноћ вам дође са Вука једнога, Данак бели, браћо, са другога, Онај мишку у гвожђе вам скова, Овај души вериге раскова, А ко вели: он то није био, Бог је тога давно већ убио.
руке, Што би рука без те сабље бритке, Што би сабља без вешта ковача, Што би ковач без тог тврдог гвожђа, Што би гвожђе да г' у брду није, Што би брдо да му горе није, Што би гора да нема дрвета, Што би дрво да не има лишћа, Што би
Црвен си тада био горе Нег' неба оно рујно море. Ти моје верно гвожђе драго, Големо моје увек благо! Кад тебе моја рука дирне Прекрасни мене жар пропирне.
муња плану, Па Милу своме да престане ману, Те брзим кроком кроз избу корача, Са зида скида убојита мача, Огледа гвожђе скоро зарђало, Па даде Милу да поглади мало. У пушке јоште на чивија гледи, А ове Миле изнова нареди.
маче, Јатагане, убојите ноже, Огледа и о овнујске коже: Гвожђем ману мишица његова Па удара руна та сирова; Гвожђе љуто кроз руно пролеће, Ни се миче, ни се руње креће, Само оно де гвожђе удара Ко збријано о тле се обара.
мишица његова Па удара руна та сирова; Гвожђе љуто кроз руно пролеће, Ни се миче, ни се руње креће, Само оно де гвожђе удара Ко збријано о тле се обара.
ити својему коњицу, Удара му тврду потковицу, Бије, кује, наоколо с' ори, Плочу кује а уз потков збори: „Тврдо гвожђе, буди тврде вере, Немој мени учинит невере!
Срце куца, око бистро сева, Ох, та чу ли како се попева? „Ој коњицу, брже на злотворе, — Само гвожђе вади се из коре, Купи поље, носи кроз планину, Брже, брже, куку душманину!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пипајући тамо-амо куд би, шта би, бивши калајџија се коначно задржа код предузећа „Отпад“ да скупља старо гвожђе. Скрпио је нека ерава колица која су у вожњи увијек заносила удесно, али је зато имао кљусе које је вукло улијево, и
Откуд бакар, зна то и сам „отпадовац“ да га нема, па пита даље за гвожђе и остало. Доносе онда сељаци њемачке шљемове, лим од слупаних авиона, митраљеска постоља, топовске чауре и остало „што
— Дедер, шта то возиш? — Откупљујем ратни материјал — учено каже Циго само да би избјегао да помене старо гвожђе. — Аха, добро што ми то помену! — гракну Рожљика. — Имам ја управ нешто за тебе, само да добро платиш.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' бог је велик: жежено гвожђе кô кад се кали у студни вали те бива челик, тако се душа сужнога дива, паљена славом сјајних победа, топљена жаром
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје, на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један
Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву
Цар Петар заповеди да гвожђе са осуђеника скину, па му онда даде трошка на пут и оправи га у свет да му тражи и доведе кући кћерку.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тако је кад сте тврди, па нећете да метнете гвожђе. ДОКТОР (претећи): Ја оћу да ми се разум нађе. Разумете ли? Човек не може бити без разума.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: И ти баш нећеш? СУЛТАНА: Ако си ти слепчовођа, нисам ја. Море, знаш ли да ћеш за овај поступак у гвожђе доћи? СРЕТА: А знаш ли ти да жена треба да бојитсја својега мужа?
СУЛТАНА: Ти ћеш мене звизнути, орјатине, не знаш ли да ћеш за ову само реч у гвожђе доћи? Оковао се и онај кој те држи у кући. СТЕВАН: А гле мајстор Сретинице, како лепо зна претити!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Американци бацају у старо гвожђе авион који још није ни полетио, даме и господо, јер је већ застарео и не вреди! Ваша деца, дакле, касне!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
уклоните се од нас сместа, јер смо ми људи прости, не умемо да вас чествујемо, па вас можемо по нашој простоти и у гвожђе оковати. Теби пак, ћерко (Марији), ево полутина од оне суме коју ми је тај твој барон однети хотео.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо... О, та га мисао још више разјари... А после газити, газити... Дуго газити, до уништаја...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Румен и злато боја не допиру кроз прашне прозоре никуд. Али долазите, долазите овамо, да им видите гвожђе и бетон. И позоришта. Још увек су они најближи грчкој позоришној гомили. Не шегачи се овде нико.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Разговарао сам ја већ с многима. Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате! Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А бундеве жуте Десет сати ћуте. Ћуте, недирнуте. Сунце гледа У теглу меда. Смедеревско грожђе Тамно као гвожђе Дуњо моја, рано моја, Јесен дође.
Мотри хоће ли купац наићи, И сикће, и цикће, и разглаба: „Кад ми се захукће надахнуће, На посао се бацам смело, Гвожђе се кује док је вруће, Са речи треба одмах на дело: Продајем кућу, све око куће, Брига ме шта ће рећи село!
Пренесем хартије, и бацим се на дотеривање написаног, док је гвожђе још вруће. Пишем, а једним ухом слушам тужни солилоквијум: — Нема Цице!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, шта ме тишти као гвожђе врело? Знао га нисам, па зашто бих плак̓о? Знао га нисам, па зашто те, рако, Не смедох тада погледати смело? Не знам.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Грозота! Мјесто да се усне састану с уснама и стопê у топли цјелив, удари га нешто студено, као гвожђе, и помјери му зубе; крв му покуља из уста... Ово потоње, заиста се и догодило.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко се врабаца боји, просо нек’ не сеје. — Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја. — Гвожђе се кује док је вруће. — Ко ради, не боји се глади. — Како тко ради, онако и има. — Лако по лако, иде се далеко.
— Грм у нужди бедем. — У невољи је и миш јунак. — Утопљеник и за гују хвата. — Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата. — Кад гори кров над главом, не мисли се на свадбу. — Бијен се прети.
— Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга. — Рђа једе гвожђе, а туга срце. — Весело је срце големо благо. — Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља.
Никад зао на горега неће; Врана врани очију не вади. 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ Синџир гвожђе мука је велика, Дȁ велика мука на јунака; Тавница је гора од синџира, А зла памет горе од обоје, А зла жена горе
Ово је тежачка, јуначка! Који је тежак врло уранио, воке на’ранио, гвожђе наоштрио, објесио деветера сјемена о левом рамену, а десном руком ма’нуо, па му родило по дрвету, по камену, по црној
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
несрећом ковачевом прсне, онда Међедовић размахне кијачом те ковача убије, па отиде у његову кућу и нађе све сакривено гвожђе; и однесе га са онијем комадима од буздована другоме ковачу, и каже му да му скује буздован на кијачу, али му рече да
Ковач чувши још прије шта је било од онога ковача, скупи све своје момке, па оно све гвожђе саставе уједно и скују буздован врло добар колико се игда мо- | гло.
“ па и ту собу отвори, кад | уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје, на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један
Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Док је тај восак јоште мек, ласно га можеш претопити, прелити и преобразити. Чрез дуго време буде тврд као гвожђе; онда се хоће много труда за претопити га и прелити.
Једним словом, да задуго не заглушам, одвали ми једну дузину удараца тако горећи[х] да усијато гвожђе не би могло горе жећи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ковач брзо и снажно треска по наковњу. Ужарену мотику умаче у воду и опет удара чекићем. Гвожђе танко јауче. У мрак, мрачнија сенка Аћимова изиђе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Крв моја српска жеже ме и пали! У грлу глас ми трепери и грца! К'о врело гвожђе душа ми се кали У огњу крви, и сузи што врца!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
када сам у своје калемове уметнуо комад меког гвожђа, или када сам оба калема намотао на гвоздену карику, јер такво гвожђе појачава знатно магнетско поље, створено примарном струјом, како су то показали Ампер и Араго.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И стоји он сам самцит на тој планети, тежак као гвожђе, непомичан као укопан, напуштен, беспомоћан, сасвим сам, док се опет све не почне да врти, поиграва и враћа на своје
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
робија... окови... Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда.... Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. — Откуд теби, момче, ове ствари?
— А како да изиђем одавде? — То је моја брига, само ти кажи. Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује ?« — поче да мисли. »А младост ?... а будућност?...
И срце се опет почиње растапати... — Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. Капетан изиђе из собе. — Ево, Ђуро!
У глави нека тежина, али не мари! ... Да се још спава!... Ох, како је слатко протегнути се овако... Звецну гвожђе... Шта је то ?... Гвожђе... воштаница... Митар... капетан... А-а-а-а!... то је оно!... Ђурица се освести и следи...
Да се још спава!... Ох, како је слатко протегнути се овако... Звецну гвожђе... Шта је то ?... Гвожђе... воштаница... Митар... капетан... А-а-а-а!... то је оно!... Ђурица се освести и следи... Као да није ни капи сркнуо.
Ни гласа, нико да се мрдне! ... Да има бар с ким да разговара! ... Повуче ногом, те гвожђе опет звецну. Добросав се трже. — А, пробудио си се! — Које ли је доба? — Нема још поноћи, сигурно ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до каљена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје; на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један
Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву
“ Пође путем некакав човјек сиромах, па кад види што није никада прије чуо ни видио, донесе по ноћи једно гвожђе те разврати алку на вратима и понесе, па запише: „А овако чини који нема.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
“Скот“, узвикнуо сам понесен сликом славне будућности, “моја турбина ће отерати у старо гвожђе све топлотне машине на свету.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једино добро гвожђе које је Немачка имала до 1880. године био је ”гвоздени канцелар” Зато Немачка није могла градити челичну индустрију, а
Помоћу овог метода лако се могло гвожђе са много фосфора прерађивати у квалитетно гвожђе и челик. То је почетком осамдесетих година створило модерну челичну
Помоћу овог метода лако се могло гвожђе са много фосфора прерађивати у квалитетно гвожђе и челик. То је почетком осамдесетих година створило модерну челичну индустрију у Немачкој.
бисмо их још онда, да није било страха неких људи да ће своју апаратуру за једносмерну струју морати бацити у старо гвожђе, а исто тако и машине за производњу ових апарата, ако се наизменичној струји пружи подршка.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Гледај, големи ти су и како зијевају! Мора да је силан њихов цар кад може да саљева толико гвожђе.... А зборе да се с њима може нишанити гдје год хоћеш.... Оно је официр, прекиде говор и показа руком на њ. — Шета се.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
63 ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... 65 У ГРОЗНИЦИ... 67 КОЊАНИК-ДИВЉАК, СТРАХОТНИК... 71 ГВОЖЂЕ И ЗЛАТО 73 КАКАВ ЈЕ ДАНАС ДАН 75 ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ 77 ПОБРИ СТЕВИ КАЋАНСКОМ 79 ПОБРИ СТЕВАНУ
Месец се стрепећ’ промоли Кроз облак разадрт... Парип је — јаој! — зараза, А јахач му је смрт. ГВОЖЂЕ И ЗЛАТО (Из символа моје вере) Гвожђе је црно, Злато је жуто. Злато је меко, Гвожђе је љуто.
Парип је — јаој! — зараза, А јахач му је смрт. ГВОЖЂЕ И ЗЛАТО (Из символа моје вере) Гвожђе је црно, Злато је жуто. Злато је меко, Гвожђе је љуто. Силник се увек Уздао у то; Тим противнике Многе ућутô.
ГВОЖЂЕ И ЗЛАТО (Из символа моје вере) Гвожђе је црно, Злато је жуто. Злато је меко, Гвожђе је љуто. Силник се увек Уздао у то; Тим противнике Многе ућутô.
Краков, Станислав - КРИЛА
Најзад се фијук повећа, и стаде да се цепа гвожђе у зраку и на земљи дуж падине пред гребеном. Дим се лагано разилази и ватра слаби. Јуриш је одбијен.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
„Бунтовник грозан!...“ А зашто?... Ево! Осмелио се човек згазити На тежак колут ланца рђавог. „Гвожђе ме тишти!...“ То што је рекô, Заслужио је давно вешала! „Синџир ме мори! Груди прснуше!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ао левчу ти материну, где ме осрамоти! Ал' док се вратим кући, сву ћу је у гвожђе оковати. Еј, војници, вежите тога тамо; то је вештац, урече ми левчу!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
душем, да откинем руку, Која, примерзнувши, терпи страшну муку; Но что већма душем, то њу већма вуче К себи злобно гвожђе, а кум-Глиша хуче. — Забога, помагај! Ход' те амо, слуге, Принесите огња, избав'те ме туге!
Тукли су га ,за непокорност његову’, оковали ,у тешко гвожђе’ и затим стрпали у болницу. Знамо и даљу предисторију песме.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Отаца мојих седи другови, С каквом је силом Турчин пошао Да гора ових племе слободно Или у хладно гвожђе окује Или исече. — ПРВИ СЕРДАР: Чули смо сви. — ДРУГИ СЕРДАР: Ал’ ћемо силу силом одбити!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се. Ах! Преварио си ме, ти си Саул. НАРИЦАЉКА ЖЕНА ИЗРАИЉСКИХ (Давидов плач) Гилбоа!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
грабуљама и вилама (већ се мора купити руком), изгледа да опет има извесне везе са мртвачким култом из кога је гвожђе, као што се зна, искључено (‹Чајкановић, ГНЧ, 34, 1926, 256 ид; 286; Паулy-Wиѕѕ., 1, 50; АРW, 10, 41 идд›).
Ћипико, Иво - Пауци
—На! Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и закренувши ножем шкргутну...
Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу. Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу. Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
кисеоник, азот, хелиум, калиум, натриум, калциум, хром, силициум, магнезиум, алуминиум, цинк, калај, никел, олово, гвожђе, бакар, сребро, платину и још неке друге елементе мањег значаја.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу! Куцни боље, Да зајечи наковањ; Гвожђе мораш покуцати Ако хоћеш што одањ. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! У мех дувај, ватру шири Да се гвожђе усија; Са кљештама живо стегни, Да се боље савија. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пред прозорима гвожђе, укусно изведено у повијеним шипкама и ружама, али дубоко у зид забивено, и дебело и тешко као на апсанама.
На једном прозору се гвожђе много раздрмало али није оправљано. Мађарица, код свог јаче од педесет година старог господара, уседела се, уранила,
Мало затим, шушањ и корак, и ударац у гвожђе не на огради, него на прозору. Сви троје у соби погледаше се, па се још једаред погледаше гос-Тоша и госпа Нола, и
За Харисијадеса се говорило да је хладан као мраз, а у трговини бездушан као гвожђе. Сасвим нетачна оцена. Харисијадес је био човек врло паметан, до краја разложан и увиђаван, увиђа олако што је најтеже
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Од свачега... Општа исцрпеност и изнемоглост. Знате... Кад машина ислужи своје, онда се баца у старо гвожђе. — Али организам се обнавља... — Разуме се, кад има услова.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје по долу и ту по врхунцу, Травке и цвијет и корјења ниска — Стабла и гране, заметак и трунцу Сваку; и гвожђе, земљу и кам голи... И видим гдје се гладан пење сунцу, И црвоточина златна пада доли. 1911.
о моја студена окна Гавран је ломио крила... И јад и мрачна туга, У љутом чемеру свом, Кô растопљено гвожђе По срцу падаше мом... 1911.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али је већ идуће године „одведен у Карловац, окован у гвожђе и стављен пред војни суд. Био је оптужен за више дела: да је опљачкао габелске Турке, запленио неку вуну и кордован;
Марко паде, а Ђемо допаде, свеза Марку наопако руке, па извади синџир из егбета, окова га све у гвожђе љуто: а на ноге двоје букагије, а на руке двоје белензуке, а на грло синџир-вожђе тешко; па посједе његова Шарина, а
Паде Ђемо главом без узглавља, скочи Јања на ноге лагане, па свом побру гвожђе отвораше, а на Ђема Марко удараше. Кад удари синџир-гвожђе тешко, па засједе пити рујно вино, удари га чизмом и
Кад удари синџир-гвожђе тешко, па засједе пити рујно вино, удари га чизмом и мамузом: „Устан’, Ђемо, да пијемо вино!“ Кад погледа Ђемо
“ Кад погледа Ђемо Брђанине више себе Марка Краљевића, а на врату синџир-гвожђе тешко, скочи Ђемо на ноге лагане; синџир-гвожђе земљи притезаше, он потеже рукам’ и ногама, — попуцују руке из
погледа Ђемо Брђанине више себе Марка Краљевића, а на врату синџир-гвожђе тешко, скочи Ђемо на ноге лагане; синџир-гвожђе земљи притезаше, он потеже рукам’ и ногама, — попуцују руке из рамена, попуцују ноге из колена; ал’ је тврдо гвожђе
земљи притезаше, он потеже рукам’ и ногама, — попуцују руке из рамена, попуцују ноге из колена; ал’ је тврдо гвожђе уватило.
сталаћка, пошљи мени до три добра твоја: прво добро — сабљу навалију, која сече дрвље и камење, дрво, камен и студено гвожђе; друго добро — ждрала коња твога, који коњиц може прелетити засобице и по два бедена; треће добро — твоју љубу верну“.
неко ван рода) који прати девојку на дан свадбе ђегођи — ђегођ (гдјегод), негде (ђегођи је због стиха) ђем — жвале, гвожђе на узди што стоји коњу у зубима и око уста ђемија — лађа ђено — где ђердан — огрлица ђерђев, ђерђеф — дрвена
породица љуте змије од крајине — опасни за непријатеља Љутице — село у Тамнави (у срезу посавском) љуто гвожђе — (у западним крајевима) челик љуцки — људски мавлута — некакав турски огртач Мазгит — поље у Косову, између Лаба и
— издалека пратити некога али тако да се не губи из вида на ино — друкчије најпотље — најпосле накалити — усијано гвожђе нагло расхладити квашењем накитити књигу — написати писмо накитити се (вина) — добро се напити на кољену писати
синија — низак сто за јело; велики дрвени суд синџилат — потврда синџилатити — потврдити синџир — ланац синџир-гвожђе — гвоздени ланац сињи — суркаст, плав, модрикаст сиротица — сироче: Заплакало девет сиротица ситан ферман — наредба
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако им је адет био предајући ћесару датак. И првога броја пет лета доносили су гвожђе и бакар од земаља, а на друго пет година, — сребро; на треће петлетно — злато.
А такођер и персијски Сарвар што сву земљу грчку близу преузе, скоро је поврже ка врело гвожђе. Заклопи уста шаком и образ чудећи му се што се то сви од њега, како од толико тушта хиљада војске нешто убах мало
Кад су били на најдубљој, што се зове Јеђетска пучина, онде с неба ома спаде град. Кано кад горуће гвожђе тури ковач у воду, те и студена вода од њега букти и кључа, тако и море онда од многога града ускипи, те растопи на
Зло се са злом протерује. Зло му знаш, а о добру си му невешт. Ко пре уграби, његово је. Докле је гвожђе вруће, дотле се кује. Не премеравај морских дубина и ширине, а ни ватрену тежину на голу длану.
Изађе дело на видело. Са злом одхрањено што је, оно вукови кољу и ждеру. Камен, гвожђе, лашње се одмекшава него ли злочести људи. Сави сами комади не долазе (ако се не подиже тражити их).