Употреба речи гдикоји у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кола никако доћи не могу. Гдикоји се понамешта по доксату, гди спавамо. Наша је срећа што је било лето, како смо прави испосници са ̓раном, јоште да је

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Но овде нека нико не помисли да је моје намјереније хвалити се (премда су гдикоји баш овим поводом то исто напомињали), но из тога највише узрока ово наводим да се види какве је наша литература среће,

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

А што се потом гдикоји осушио, те му је аљина постала, то јест, широка, што је чоја била, то јест, изедена од мољаца, или је изгубила боју,

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

све што се у њему находи, пак и саме изразе и речи, покупио сам, које из живота, које из новина; и читатељи ће се из гдикоји општина зачудити, кад своје Смрдиће, Шербулиће, Жутилове, итд. у свој истоветности нађу.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Иначе би радо поступали. Па смо опет ми криве. Ако ништа друго, а оно смо љуте: „Аспида, брате!“ А кад гдикоји муж дође сутрусан кући, кад се скита и троши, а жена сирота гладује с децом, онда је то добро.

А кад би хтела говорити, шта би нам којешта могла открити! Ти би нам најбоље казала, како доктори лече, од чега је гдикоји муж умро. (Одлази.) ПОЗОРИЈЕ 2. ДАМЈАН (ступа) Шта је мој комша онако подозрително изгледао?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

У островом греческим под венецијанским владенијем једва се јоште гдикоји учен чловек да предаје јелински находио; али кад Турци Кандију, Ципар и Мореју од Венецијана завојују, тада и ту и[х]

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

нарасту у Карашу врбе, Да б' се могле ладом шпацирати А по трави младе ваљушкати, И да су им млади богословци И гдикоји велики латинци...

— Лепо је име цвет, само Свак не мириши цвет, гдикоји даје са мирисом ползу, Ал’ да то божур није? Не разумем се у цвећу, од смрада Његовог глава боли.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

ПРЕДГОВОР Кад би се по начину гдикоји списатеља хотео фалити, ја би могао с прозопопејом навести да је ово дело прво овог рода на српском језику, да сам

Гимнософиста: Ви ћете прилику имати стотину удивленија достојњејши случајева видити како гдикоји од гимнософиста на усшиљеном каквом столпу с капом у руци на једној нози по осам дана непрестано стоје, како други на

Једни с прекрштенима рукама усиљавају се мртваца представљати, други упражњавају се очима нигда не трепћати, гдикоји најпосле кроз руке или ноге, или другу какову част тела дају трње провлачити, и проче, а то све само добродетељи и

— »Куда?« — Златна реч; она једна има више филозофије нежел’ читаве свеске гдикоји књига. — Ову сваки човек са собом да носи, и при сваком делу, при сваком помислу нека рекне: Куда?

— Буриданов магарац јест само идеални магарац, премда гдикоји са свом силом душе доказивати паште се да су у Буридана уши биле веће нежел’ обично код људи.

— Љубов која карактер или новце носи описана је мало више, гди смо о женидби и удадби гдикоји говорили. Само је нужно јошт степене како се иста љубов разликује назначити. Ова девојка има 5.000.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности