Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»...Наш Љубомир ваљада је чуо гдје Доситеј и Рељковић (и јошт гдјекоји) вичу на обичаје народне, а није знао расудити, да су они у том сви лудовали.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се! Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати, зашто да га носим?“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем!
Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати, зашто да га носим?“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем!“ Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење: онда они који нијесу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Смрт. — А пријатељ? — Смрт. ИВ КАЗИВАЊА А) ПРОЗНА А) ВЕРОВАЊА 1. НЕБЕСКА ТЕЛА И ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ ЗЕМЉА Гдјекоји прости људи приповиједају да земља стоји на води, вода на огњу, а огањ на змајогорчеву огњу.
(Гдјекоји пак у шали кажу да земља стоји па волу, па кад во макне ухом, онда се земља затресе). ПОМРАЧЕЊЕ СУНЦА Сунце кад помрк
5. БОЉКЕ КУМА (КУГА) Многи кажу да су је виђали гдје иде завјешена бијелом марамом; а гдјекоји приповиједају да су је и носили тј.
Приповиједа се да су гдјекоји овако замађијани људи молитвама свештеничкијем (испод петрахиља) избљували све оне мађије којима су замађијани, па
много, чува нешто и да се не могу ласно ископати; многи приповиједају како су их у томе послу плашиле различне авети. Гдјекоји кажу да оно мјесто гдје су новци закопани ваља увече посути брашном, па ујутру од какве се животиње по њему траг нађе,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
некако оситно камење, и из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се! Гдјекоји помисли: — Кад ћу се кајати, зашто да га носим? А гдјекоји: — Дај барем један да понесем!
Гдјекоји помисли: — Кад ћу се кајати, зашто да га носим? А гдјекоји: — Дај барем један да понесем! Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење.
Ћипико, Иво - Приповетке
се у мјесечини, а гудуре су у тами; врх му је сур, одувијек го, само што између процијепа са оштрога стијења расте гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при земљи, крије се оштра, сува трава.
Ћипико, Иво - Пауци
Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да речемо да гдјекоји отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи, или коме да се освети, али је и то цијела
На зимовницима гдјекоји леже дању по подрумима или по другијем зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдјекоји преобучени у просте
На зимовницима гдјекоји леже дању по подрумима или по другијем зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдјекоји преобучени у просте хаљине чувају стоку као слуге.
у Србији носили су највише чохане плаветне чакшире, доње на ногама чарапе и опанке, горе чохане ђечерме и копоран, гдјекоји и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ; на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од
се хајдука много појавило и стали би често убијати и отимати, подизали су Турци и народ сав у потјеру, и премда су их гдјекоји људи у друштву тјерали и тражили а код куће их по зградама и по шумама крили, опет се кадшто догађало да су их хватали
Тада је гдјекоји к другу окренув се реко овако: „Ао, Хектора сад опипават је дакако лакше неголи кад је лађе запалио жаркијем огњем!
— „кад су с киме ратовали, водили у ропство дјецу и жене гдје су год које могли ухватити, а и људе које нијесу сјекли. Гдјекоји су ове робове и држали те су их служили, а највише их је продавано и препродавано; зато је свагда уз војску ишло људи