Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
О томе нам говори и чињеница да је заклетва у дете најсвечанија и најтежа заклетва. Геземан као „тешке клетве“ Црногораца спомиње ове: „Тако ми се крсна свећа не угасила!“ и „Тако ми се кућа не ископала!
“³² Најкраће речено, у патријархалној култури, „човек је господар и господари, а жена служи и слуша“, каже Геземан.³³ Жена у Србији је „слуга и мужу и његовим родитељима“, пише Светозар Марковић.
Ко је прави човек он пази да се ни оделом не додирне колевке“, пише Геземан.³ Чак и ако дете плаче, а мајка није ту, отац га неће узети у руке јер га „херојска срамежљивост држи у стези“.
Народном језику у којем су испеване српске јуначке песме цивили су се, између осталих, Гете, Грим, Мицкијевич, Геземан и многи други велики европски умови и врсни зналци језика и књижевности.
²⁶ Караџић, В. С., Живот и обичаји народа српскога, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 206. ²⁷ Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње 1968, с. 156. ²⁸ Богдановић, Л.
449. ¹² Чајкановић, В., „Неколике опште појаве у старој српској религији“, у: исто, с. 259. ¹³ Геземан, Г., Чојство и јунашшво старих Црногораца, Цетиње 1968. ¹⁴ Миљанов, М.
³¹ Требјешанин, Ж., исто, с. 91—94. ³² Караџић, В. С., Црна Гора и Црногорци, Нолит, Београд 1987, с. 343. ³³ Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње 1968, с. 134. ³⁴ Марковић, С., исто, с. 57; Грбић, С. М., исто, с.
79. ² Петровић, А., Народни живот и обичаји у Скопској Црној Гори, СЕЗ, ВИИ, Београд 1907, с 362. ³ Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње, 1968, с. 134. ⁴ Вукосављевић, С.
Гајић, М. Ј., С Лепенице на Радику, ГНЧ, 21, Београд 1901. Геземан, Г., „Једном мртвом песнику“, Зборник у славу Филипа Вишњића, Београд 1936. Геземан, Г.
Геземан, Г., „Једном мртвом песнику“, Зборник у славу Филипа Вишњића, Београд 1936. Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње 1968. Гете, Ј. В., „Српске песме (1825)“, у: С.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Објавио га је 1925. године, под насловом Ерлангенски рукопис, немачки славист Герхард Геземан. Почетком и средином 19. века, појавиле су се прве систематски објављене збирке српских народних песама, приповедака,