Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њене речи су тихе, и кад она почне да их изговара, то изгледа као падање звезда на језеру Генезарету. Њен је корак благ, и она иде оборених очију, мислећи на свој златни појас, своје паунове, и хладну месечину коју је