Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Копитар га је називао »српским Хорацијем«, Шафарик »кнезом српских песника«, Његош »Генијем Рода«, Ђуро Даничић »оцем новије српске књижевности«. Али њега су више ценили но волели, више хвалили но читали.
овај човек који ни основну школу није свршио, брзо ушао у науку о језику, он га је без устезања назвао »граматичарским генијем«.
« Дела Вука Караџића учинила су на њега дубок утисак; он Караџића назива генијем и најзаслужнијим Србином и тврди да благодарећи њему Европа ставља Србе у ред најпоетичнијих народа; српске народне
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ипак, мало су претерали. Знају све то већ у ренесанси где је и он учио. Зашто га правити генијем? Једино се може рећи да је он све то преместио из Италије у Француску, али то није тако важно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
земљу, њихов живот, културу, знања и тек онда моћи показати како је, посредством Питагоре и његове школе, надахнуте генијем грчког духа, из египатске примитивне, практичне, геометрије никла и развила се грчка геометрија, основа наших
Њутн је таквим летом допро до граница васиона“. „Не упоређујте ме, молим вас, са тим недостижним генијем, ја то нисам. Нисам, пре свега, математичар“. „Како то?“ „Ево како.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пробуђен рано, срећни Доситеје, И нас и тебе љубећим Генијем, Ти виде, мир, и купи мудрост Немцев, Французов, Енглезов, Греков, За браћу своју (как' Анахарзис за Нелене Ските),
Између пјесника којима је млада крила своја крјепио био му је Пушкин, с ког је генијем млога сродства имао.” И још даље, у непрекидном претеривању својих младих година: „Кад човек последње дјело његово,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Врло образован, широкогруд, весео, помало и даровит човек. Писао је песме, заносио се генијем старих Римљана, историју и књижевност старог Рима знао је сјајно, често је с правим полетом проповедао, и онда му је