Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Стална и трајна, она је угњијеждена негдје дубоко у својим носиоцима, у некој скривеној ћелији или гену, и даље неумитно преносива. Такве су љепоте лијепе и кад мирују и кад шуте, и кад спавају.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ Ленче Кубеџијско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску, — све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи и запита га шта он мисли. Мане је ћутао.
И докле год оро траје, или још боље, докле год Мане не пође кући, и она стоји ту, држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући. Променила се Зона; постаде дете друкчије.
Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче. Цигани свирају, а играчи играју и певају. Нане, кажи тајку да ме младу дава за
И Зони дође нешто тешко. Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање
Силно угризе доњу усну и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара-севдаха наслонила... Свршила се и ова игра.