Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Тако је!“ узвикнуше Питагорини ученици. „Сфера!“ настави Питагора. „Она је најсавршенији геометриски облик што га може бити.
Та сфера је, као што сам већ растумачио, најсавршенији геометриски облик“. Он показа руком на море. „Погледајте онамо! Од оне лађе која је малочас испловила на дебело море виде се само
Забезекнуто посматраху ученици ту величанствену небеску појаву, а Питагора им рече: „Видите ли њен савршен геометриски облик? Пребројте њене боје, па ћете и опет увидети да је свет царство бројева“. „Да“, рекоше ученици, „тако је!
Тако је геометриски савршена кружна линија, каква у природи нигде не постоји, идеја свих кружних линија, начињених по њеној слици и прилици
У њима је Аполониос нашао одлично средство да геометриски предочи кретање планета како их ми, посматрана са наше Земље, својим очима видимо, а то је било оно што су
Александријци употребљаваху издашно Аполонијеве епицикле и усавршаваху, додавањем нових епицикала, тај геометриски апарат све дотле док њиме не описаше све појединости планетског кретања савршеном тачношћу.
Коперников систем био је геометриски сличан стварном Сунчевом систему. Природно је да је Коперников систем имао и својих недостатака, астрономских и
Та кућа имала је чудноват, но геометриски консеквентно спроведен облик. Њена два крила, двоспратна и потпуно једнака, сучељавала су се под правим углом тако да
Аналитична геометрија, основана од Декарта, створила је везу између аритметике и геометрије и омогућила да се геометриски проблеми решавају рачунским путем. Она је бесконачно проширила област геометрије.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њихови разлози за то сасвим су по укусу Платонову. Јер лопта је најсавршенији геометриски облик, па зато мора и Земља бити тог облика. Код Питагорејаца све је број и пропорција.
Сваки слап, поток, река, па и морски обалин таласи, употребиће се за покрет те машине. Од шума ће преостати геометриски паркови, а од дивљих, па и теглећих животиња, само нумерисани егземплари.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бранко се приближује, Милан га не опажа. Ниско спустио главу, пред њим је сам геометриски цртеж, и око цртежа у реду, и без реда тма божја од формула и ланаца. Усне су немирне. Милан мисли.