Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- мој искрени пријатељ“. Вратар се указа на вратима чекаонице, јављајући ми да ме часни Герардо очекује у својој соби. Опростих се са својим познаником и рекох му своје тобожње италијанско име. „Зовем се Мардохај“.
рече ми он и зину, унезверен и ожалошћен што се тако напрасно морадосмо растати један од другога. Герардо ме дочека стојећи поред свог писаћег стола, пружи ми пријатељски руку и замоли ме да седнем.
Беше то призор који се не може заборавити. Светина је плакала од радости“. Герардо слушаше пажљиво шта му причах. „А мене“, наставих своју причу, „обузе осећај дивљења пред величанственом појавом
„Таквог неће више свет видети“. Кад то рече, Герардо се замисли, утону у своје успомене и поче да ми прича. „Видех цара први пут у животу кад учини свој први поход у
Док ми тако Герардо причаше своју историју, не одвајах очију од њега. Сада се обазрех по његовој соби. Пресвођена укрштеним сводовима који
„Овде“, настави Герардо, „проведох свој век“. „Велика жртва што је поднесосте за науку!“ „Нисам се покајао, и није ми била тешка“.
То беше латински превод „Алмагеста“ Птолемајевог. На његовој насловној страни стајала је прибелешка да је Герардо из Кремоне преводилац тог дела и да је тај свој превод довршио године 1175.
Мардохај ме погледа испод ока. „Но, шта велите на то?“ „Признајем, лепа књига!“ „Нешто најбоље што постоји! Герардо се на њој означио као преводилац! Он то, иначе никада не чини, али је овога пута мени за љубав то учинио.
„Шта кажете? - Није коштао четиристо форинта. - Причајте ви то коме другом!“ „Па Герардо ми рече да му плаћате само двадесет пиастера по табаку“. „Двадесет пиастера? - Праведни боже!
„Надокнадићете их другом приликом“. Мардохај јадиковаше још увек, па га, напослетку, обузе и бес. „Герардо, Герардо! Заслужио си да те оставим на цедилу. - Шта би онда радио?
„Надокнадићете их другом приликом“. Мардохај јадиковаше још увек, па га, напослетку, обузе и бес. „Герардо, Герардо! Заслужио си да те оставим на цедилу. - Шта би онда радио? - Без Мардохаја не би дошао ни до једне арапске књиге више.
Носио је овај натпис: „Списак дела што их је превео са арапског језика на латински Герардо из Кремоне“. У њему ми упадоше у очи ова дела: „Пет књига Физике“ од Аристотела, његове „Четири књиге о васиони“,