Употреба речи гесло у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

хазардер мензура — плитка рана од сабље мосур — натега, врг, хајдук (служи за вађење пића из бурета) мото — девиза, гесло; мисао (обично цитат) која се наводи одмах после наслова и уводи у идејни свет књижевног дела муза — богиња

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Овамо, хиљаде професора, писаца и новинара Који на лепоту израза не дају пет динара, Брбљивих незналица, чије је гесло: „Све ми је Равно до Косова и до Академије!

места кити: „То што сам видела насред пијаце У варошици званој Уб, или Блаце, Учинило је да ми се преврне дроб! Гесло Боље гроб него роб! (О којем, уз одговарајућу апаратуру, Написах писмени рад за Матуру!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Можда је најкомичније у читавој ствари што су за гесло свих тих петиција, резолуција, протеста и декларација људи узели не неку велезвучну фразу, већ малко прекројену

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Мото Француза на Вердену је био: “Овуда не смеју проћи”. То је било и наше гесло, а односило се подједнако на наше пријатеље, волове, и на наше непријатеље, румунске крадљивце стоке.

Ова примедба примљена је са великим одобравањем и сви смо се сложили да пустимо машти на вољу. Од тога часа наше гесло је било да се може слободно маштати и шалити на било чији рачун, али на своју одговорност.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Стога и код Хола и код неких других аутора налазимо добро гесло: окренимо се туђим културама да бисмо видели шта је наша сопствена!

Тек почетком века, од 1914. коначно је стабилизована модерна српска синтакса. Није случајно у то време Дучић изнео гесло: „Синтакса је геометрија мисли“.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ко ли је, Боже, то? Пред њиме јури ордија, Гесло јој: ужас, лом, Ал’ престиже је коњаник На црном хату свом. Пред њиме лети гавран црн, Злослутник, брзолет, Ал’

Тешке сузе сиротињске Боле ме у души. Човечанство да би стресло Иге срама свога — Ето то је старо гесло Старовољства мога. Па ипак често гушим Мржњу и гнева гром И све те жртве носим На олтар роду свом.

који се у борби за ослобођење и уједињење Италије одликоваше необичном одважношћу и узоритом оданошћу своме народу. гесло, главно правило за живот, кога се неко држи; девиза; одзив у војника.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Лоѕунг) — лозинка, у смислу: идеја-водиља, гесло ЛУТРИЈА — (фиг.) батине; јаку лутрију извући »извући батине, зло проћи« (види Вуков Рјечник) ЉУБЕЗНА — драгана,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности