Употреба речи гиганта у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Упртих зеница према небу златном, Два гиганта Сфинкса ту стражаре тако, Докле она плаче; а за морским платном, Изнемогло сунце залази, полако.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Овде је изложено царство претпотопских џинова, титана и гиганта. Целу дужину и висину ове дворане заузео је диплодокус Карнегијев, ваљда највеће чудовиште што га је носила наша Земља

тек верна репродукција оригинала који се чува у Питсбургу, али са мало уобразиље могуће је мислима оживети ову фауну гиганта.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности