Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Он рече. Уста Милош, духа Храброшћу, душе красотом, дика Свег серпског рода; прси му с' волнују, У духу расте намера гигантска. Јунак не трпи подлу љагу. Одлази. Ждрал нам га верни чека.