Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Немој ни ти, Раде, бити баш тако гиздав, још је то држећа женска — пријекорно гркуће стражар Весо Кукољ, још момак, и заљубљено гледа своју ловачку пушку.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
војна, војска; 2. врста пореза коју плаћају мушкарци ослобођени од службе у војсци Гиздав - накићен, украшен; раскошан, китњаст; отмен; охол, поносит гонџе - (ружин) пупољак; дете, девојче граја - галама,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
двају начела; између осталог, у једном тренутку се као носилац супротнога начела појављује сусед кукурек, који „гиздав стиже“.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чувен је. Па шта онда? Зар га се не плаше и не сагињу главу кад пројезди на свом белом коњу, угоропађен, уштогљен, гиздав и бесан?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Вијушкаст и гиздав, као мајка, и још, брате, прави „артист”. У дечјој соби рек, трапез, кобила. Жарко комадује и показује, а сви мали
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ђердан гиздав — леп, накићен и поносит глава чети — четовођа главит — леп, прикладан, главан глајте — гледајте (од глати — гледати
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
је обично јахао магарца, па је зато и био ред да носи обичан сламни шешир, јер ни његов Сивац није био баш нарочито гиздав. Убрзо иза Ника Ћулибрка стиже у мали логор и други „иностранац“, ђак Иван Поповић, звани „Вањка“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
добри на гласу злочест указом, поносљив спуштен окуњио нос, срећан несрећник, имовит дужник, танцовођа слепчовођа, гиздав ружан, окретан шувртан, занаџија рабаџија, поглавар мотичар, свилар свињар, драгоноша абоноша.