Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Већ крваву варицу варимо, већ прискаче крвник, да нас коље, већ гинемо, и већ крваримо! А тек ћемо на Лијевче поље! ИСТОЧНИЦЕ Ко каже да ће свеци и јунаци?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
дан 9, седми дан 300, а десети дан 2000 скупили се говорећи: ,Ако нам је по самом гинути, нека (смо) у гомили (да) гинемо̓.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А нас свако коље и ми бог те пита за кога све гинемо. Па чак кажу, неверни смо, издаћемо! Ми смо, Ђурђе, чудо невиђено!
Теодосије - ЖИТИЈА
А они који су били са светим, припавши к њему, говораху: — Помилуј нас! Гинемо од страха, и од наших коња ниједан неће остати, нити знамо камо се разбежаше!
Пошто су сви у лађи плакали, очекујући смрт од потапања, дођоше светоме, говорећи: — Види, оче, да гинемо. Али се надамо да ћемо тобом избећи смрт! А свети ће њима: — Богу, чије смо саздање, са мном се молите, чеда.
су се у лађи борили с валима, запретивши мору и ветровима, спаси сада и нас који се потапамо од њих, Водитељу, јер гинемо, а и ми смо твоји христоименити људи, другога Бога осим тебе не знамо, не презри дело руку својих, човекољупче.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ Наша је „да гинемо и крв проливамо, да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу“. Као што је напред речено, ова дубока народна
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Зато бих ја рекао да га примимо у наше браство, ако хоће! Да посад буде наш брат! Да слави наше крсно име, да гинемо за њ, ако устреба, и он за нас; да му се зна огњиште и гроб, да му се натрага изједначи с нашом, ако је узима!
Живимо и гинемо један за другога, дијелимо добро и зло, па се свакоме чини да има девет живота, а не један! — Дакле, ти збиља мислиш
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ама, друже — говорио је потпоручник Алекса — то је њихов посао. Ми који гинемо не узбуђујемо се толико као они из позадине... Посилни, упали фењер, да види човек где ће да седне.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А ми сви што нас овде видиш, као што рече брат предговорник, ми ћемо увек за тебе да гласамо и да гинемо ако треба. У то име кличем: живео газда Јеврем Прокић! СВИ: Живео народни посланик!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
утече испод сабље турске, што на вјеру праву не похули, што се не хће у ланце везати, То се збјежа у ове планине да гинемо и крв проливамо, да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету свободу. Све су наше главе изабране!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
једну малу групу ак[а]та, потражи нешто и кад пронађе: — Ево, молим те, чуј шта сам рекао: „Ми се данас бијемо и гинемо да би срећније живели будући нараштаји; наши су очеви чинили то исто да би створили што боље услове за живот нама;
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Зар не видиш да се мора гинути. »Шта то вели он ? Каква погибија? Ко ће да гине ? Јест, ми ћемо да гинемо и ... и ја ћу да погинем !«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али рат није ни забава. Бар за нас грешнике који гинемо. Али, друже, то је била касапница. Људи из позадине то не могу да осете као ми који из близине посматрамо убијање
Два света... — Шта мислите, господине потпоручниче — запита ме Станко — када ће се завршити овај рат? Две године гинемо на овим положајима, и ни маћи. Објашњавам му да исход рата не зависи од нас, већ од наших савезника.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Беж’ с очију, варалицо клета, Да за оним више не гинемо Што на твоме гледасмо облику! Није шала за опсеном поћи И са врлом сиграти се главом, У свету се заборавит на се,
Ћипико, Иво - Пауци
” вели ми. „Помози!” А вјетар носи му глас бог зна камо... — Бог те не убио, — велим ја — видиш да гинемо!... Тргох нож и пресјекох .... Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Први је говорио Дадара. „Дужност нас војника је да се боримо против непријатеља. Да гинемо, то нам је дужност, да патимо од задобијених рана, и то нам је дужност. Да служимо.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Милосрђу, отвори нам своја врата Зашто ми на овом великом и широком Праздном мору У својој туги гинемо. Дај нам твоју помоћ да нам одлагне От старања срдце наше.
је ово станак, се молити, слушати књижне песме и учити се о закону, дознањивати се вања што Бог иште од нас, да не гинемо с душама у незнан. А у нас црква ничим разна није од пазаришта и саравске догање хесапне.