Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Губитак, него! САРКА (Гини која се заплакала): Доста, бога ти, прија-Гино, са тим твојим плачем. 'Ајде тамо на парастосу што си плакала, било је света, па је и ред да неко у име фамилије
(Заплаче се.) САРКА: Побогу, прија-Гино, ти опет плачеш? ПРОКА: Па пустите жену нека плаче; род јој је покојник па је боли. САРКА: Па има нас ваљда још рода?
АГАТОН: Молим те, прија-Гино, да не сматраш ти то као увреду што сам ја казао за Проку. То је онако, само примера ради.
ВИДА (прекрсти се и служи се). ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се). САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио. ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.) Бог нека га прости!
ГИНА (заплаче се). САРКА: Де па ти, прија-Гино, то Агатон онако, примера ради. АГАТОН: Па, примера ради, дабоме! ПРОКА: Е, то нам је покојник лепо удесио, бог да
ГИНА: А шта велиш, Симка, за онај сервис; чисто сребро, за два'ес' четири особе. СИМКА: Ти се, Гино, канда заплака кад виде тај сервис? ВИДА: Боже мој, чега ти ту нема и све то да чува туђин, некаква тетка.
САРКА: Цела, дабоме! ГИНА (Проки): А, ми, зар, који смо најпречи? ПРОКА: Па ја мислим, Гино, и ми да се уселимо. ГИНА: Да се уселимо, Проко, дабоме, да се уселимо.
Биће ми некако туга и, што кажу, једнако ћу се сећати покојника... (Заплаче.) САРКА: Ама, прија-Гино, зашто сад плачеш зато што ћеш да се уселиш? Док ти плачеш, Агатон ће да заузме све собе. ГИНА: Право кажеш!
САРКА (окрене се и спази је): Откуд ти, Гино? ГИНА (преплашено цикне, стави одмах кутију за леђа и наслони се на зид на кутију да би могла ослободити руке): Ију!
изишла сам мало из собе као да се прошетам, па свратила у трпезарију да обришем прашину. САРКА: Ју, прија-Гино, што да бришеш, ваљда има у овој кући ко да брише прашину?
(Хоће да је обухвати руком.) 'Оди, наслони се на мене! ГИНА (очајно): Не, не, ако бога знаш! САРКА: Ју, црна Гино, шта ти је то за леђима? ГИНА (престрављена): Које? САРКА (извуче кутију): Ово? ГИНА: То? Изгледа као да је кутија.
САРКА (извуче кутију): Ово? ГИНА: То? Изгледа као да је кутија. САРКА: Није кутија, него сребрн сервис, Гино! ГИНА: Биће, веруј, биће сервис, кад ти тако кажеш. САРКА (отвори кутију): Па сервис, дабоме!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А овамо си ми обећаво и Цариград! СИМКА (излази у двориште са прекривеним послужавником): Гино, могу ли код тебе да склоним сребрни есцајг? ГИНА: Плашиш се да ти га не здипе уметници?
Кад се гледа преко овог корита, не би се рекло! СИМКА: Други је то свет, моја Гино! ГИНА: Видим и ја да је други! СИМКА: Из колко вода испираш? ГИНА: Из пет.
СИМКА: Мого би да имаш бар мало обзира! ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба! Гино скувај, Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино
СИМКА: Мого би да имаш бар мало обзира! ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба! Гино скувај, Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино струју, Гино
СИМКА: Мого би да имаш бар мало обзира! ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба! Гино скувај, Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино струју, Гино дрва,
ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба! Гино скувај, Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино струју, Гино дрва, погино од Гине
ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба! Гино скувај, Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино струју, Гино дрва, погино од Гине дабогда!
Гино скувај, Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино струју, Гино дрва, погино од Гине дабогда! (На веранду излази Јелисавета.
Гино скувај, Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино струју, Гино дрва, погино од Гине дабогда! (На веранду излази Јелисавета. Истреса веш преко ограде.
скувај, Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино струју, Гино дрва, погино од Гине дабогда! (На веранду излази Јелисавета. Истреса веш преко ограде.
Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино струју, Гино дрва, погино од Гине дабогда! (На веранду излази Јелисавета. Истреса веш преко ограде.
ЈЕЛИСАВЕТА: Господине, ако ви немате начина да ућуткате ову жену... ГИНА: Ко да ме ућутка? БЛАГОЈЕ: Гино, да ћутиш ту! ГИНА: Ама коме да ћутим? Курви да ћутим? Ко си ти да ти ћутим?