Употреба речи гинуо у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

бескрајној љубави према свом национу, сиромашни сербски Солдатенволк чинио је – сто година – оно што је једино могао: гинуо је. А тамо, где се, у Росији, у земљу сахрањивао, бележио је своје присуство именом, које је својим селима давао.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Крваво узмицање Француза трајало је два дана. Гинуо је Француз као мрав; колико је путање и стазе и друма и ледина од повише Новога чак до под Цавтат, све је то било

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Е нема нигде нашега попа Јове. Тај је гинуо за сиротињу. Сад нема таквих попова... — Говорећи ово, једнако је оправљао кола. Упитам га одакле је.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Занаго росне у јутра црвеном врвцом везивала. Занаго свеле у вечери сузама заливала. Туђини умом ја гинуо, Бога ни осмеха њој. Прости ме, родино блага. САН У ПОДНЕ Топал сам ћув, пролећем ти подунем.

Ћипико, Иво - Пауци

Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... Тада је нервозно гинуо за њом.

Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција. Можеш да уживаш. А то и је живот! И ја сам давно за тим гинуо. — А ти ниси кушао!... — Не! Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности