Петровић, Растко - ПЕСМЕ
скидали бисмо шешире, Уморни, па седали на прва пролазећа кола; Међу кокоши бисмо смештени задремали упола: Мој Гијоме, гле, сад се тамо све воћке расцветале. Тебе по горама вукао, уводио у све манастире. Да даш живот за оне горе!
О та зар за добре оне горе отпутова негда мисао твоја! Ознојени скидали бисмо укорак шешире: Никада ниси, Гијоме, видео чврсте наше манастире. Ни брадате калуђере, никада ниси алкохол пио наших земаља.