Употреба речи глава у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

гроб и мртвачка глава... Јест, драги пријатељу, живот је жалостан! И тешко ономе који се усуди те тужне листове у големој књизи живота

руке, а њојзи не јури крв у мозак; на рубин-усницама неке одважне кокете нема да задршће та сува кост, та мртвачка глава...

у једну стару зарђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бледа глава клонула, груди су му се од бола таласале... Ко зна шта је у тај мах осећао?

Никад је не могу заборавити. Чича Марко држи ми оца преко среде, у њега бледа глава клонула на груди, из носа и уста тече му крв, те грозно шара белу кошуљу, а до његових ногу лежи моја тетка, рекао би

Моја крвава заштитио!...“ Даље нисам умела проговарати, сузе су ме хтеле угушити, и ја падох на његове рањене груди. Глава ми је клонула, колена су ми, од препасти и бола, клецала — једва сам осећала и пољупце његове којима ми је хладне

Остарео је у самоћи, ни жене, ни деце... Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему...

— па се и насмеје; ал’ кад је видела Милисава — блед као мртвац, а глава му клонула на груди, — заплакала се, сирота! Молила је капетана, али бадава! Капетан га је мучио, све док није признао.

— Никад! — одговараше Јелица, а глава јој клону на његово раме. — Никад више!... Али, мој драги, треба ићи; отац ће нас чекати. . . . . . . . . . . . . . .

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

јагње 25 18 Курјак и овца 26 19 Курјак и коза 27 20 Курјак и лав 28 21 Курјак и коњ 29 22 Лисице 30 23 Лисица и дрвена глава 32 24 Лисица и грожђе 33 25 Лисица и мајмун 34 26 Лисица и купина 35 27 Лисица и крокодил 36 28 Лисица и лав 37 29

23 Лисица и дрвена глава Лисица уђе у дућан древосечца и нађе ту између осталих вешти и једну дрвену главу весма мајсторски саделану, коју је

наместо небесне слоге и љубови, адска вражда, мрзост и гоњеније међу људе уселиле се, — из узрока немирних на авмону глава.

Ко што мисли, куда ходи, о чему с ким говори, зашто се смеје, немирна глава све то хоће да зна, и што не зна, а она погађа и све на зло толкује и окреће.

епископи, свештенство и сви народи, све је то једно тело, једна душа и једно свето општество којега је свештена глава цар.

Моја нити је лепа нити шарена као твоја, но ништа мање сваки ми час глава на концу виси, а ради шта? Ради коже!” Наравоученије Одавде нека себи узму прекрасну и преполезну лекцију девојке,

Ово ћу само рећи за пример: нејма од хиљаду глава једна да није кадра на дан барем седам врста запамтити, а сваки дан по толико, свак види како то расти и умножава се.

и овима се није толико ни чудити, зашто, природно, ко што не зна, док год не зна, он то не може знати ако ће сто глава а не једну имати.

Није доста: рече тако ови, а онако они. Томе никада нема ни краја ни конца. Рекао је ко је што знао и мислио, ”Колико глава толико капа”; но разуман човек ваља да сазна зашто је ко рекао, и је ли тако управ или криво речено.

раширена, на њима је и утверждена; ко се ту усуди најмање што рећи против онога што оџе и дервиши кажу, намах оде глава као печурка. Блажени дакле народи који пресветој Исусовој науци сљедују!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

2. Је ли твој сјај твој говор? Јеси ли засјала кад су те о језик обесили? И кад ми се глава с блатом помешала поруку ми шаљеш с небеских вешала?

пламте још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука, и спава.

А одсечена је глава, косе плаве, више од живе говорила главе: да се нисмо одмакли од пакла ако је стрелац стрељан, ако је кољач заклан.

СОЛДАТУША Ошишану, воде је преко пијаце, боса међу чизмама гази снег, гола ко јаје бели се кажњена глава, и цела пијаца, кроз снег који не престаје да пада, гледа је како чека ко ће први да је пљуне, сад, кад свака

Немаш појма шта се дешава, ти ниси у том колу; а то је твоја глава међу њима на столу. Не знаш да л ће ти главу на пањ, ил ће те с лађе, у џаку.

Нико ти неће рећи зашто мораш да дигнеш косу и наслониш образ на пањ. Соба се дими од кафа и од лула. Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу? Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку.

А мени се спава! Бацио сам пушку и капу! Нека победи снег! На сто се спушта, као на дно, моја глава! Мени се спава, угасите, мени се спава! ЧИЗМЕ Видим да имаш првокласне чизме!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Но треба и то знати да у ваљевској нахији мешћемски̓ глава није више било уписани̓ него само 750. Тако су кнезови после немачког рата казали првом везиру, и Толико су после

године) и у коме стоји уписано: да сав пашалук београдски има давати порезе на 20.000 глава ожењени̓ по 20 гроша, а Хаџи-Муста-паша скоро јошт толико почео да удара.

Ваљевска и београдска нахија, које су близу, даду више: ваљевска 1800, београдска 750 момака. и тако према броју глава и војску све у тефтер пописа, и сваком кнезу копију даде, колико је дужан војника Срба довести, кад и где рекне паша.

Ту сам видио преко стотине глава видински̓ Турака, које су одсечене и пред везировим конаком стајале; и то је први пут што сам мртву одсечену главу

од Фочића и тело мога оца неки Манојло из Кличевца на колима дотера и код цркве у Бранковини без главе са̓ранимо. Глава је остала код Фочића на чардаку.

наше од Јагодине одбио, крене се Београду, но Васа Чарапић дочекао га код Белог Потока око Авале и више од 100 глава им је одсекао и коња отео и друге којекакве пљачке. Црни Ђорђе, по други пут, после оде с војском и Јагодину очисти.

ко не чује, и тако наши испадну на брдо, а Турци на брду чекају, пак се поврате и наше заокупе, те још седам осам глава одсеку. „А, којекуда, по души вас, виче вама Ђока: не идите даље, превариће Турци, ал̓ ви Ђоке не слушате!

Однео сто ока дуката, у Шапцу на баиру одсекао 70 глава, јербо се нико није надао. И онда су посекли Радомира оца Павла Радомировића. То је било 6. августа 1804.

К. 1804. год. Декембра 14. денъ. Еванг. Мат. глава 10. стихъ втори. Еванг. отъ Иоана глава ãï стихъ м: и мд.” Ово сам евангелије ја донео, и кад смо 1805.

К. 1804. год. Декембра 14. денъ. Еванг. Мат. глава 10. стихъ втори. Еванг. отъ Иоана глава ãï стихъ м: и мд.” Ово сам евангелије ја донео, и кад смо 1805.

са 20 момака у Мајданима, код Бели Вода, оптеку, потуку се; а други отрче у Железник, око шанца затеку људи и 7 глава одсеку, и побегну натраг. Оставе Поповића рањена и јошт два момка, а други здрави се одбране.

Оставе Поповића рањена и јошт два момка, а други здрави се одбране. Дођемо у Железник, видимо седам без глава, а Карађорђе: „Ха, по души вас, чувај добро стражу, чувај!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милован Глишић ПРИПОВЕТКЕ Садржај РОГА 2 ГЛАВА ШЕЋЕРА 22 СВИРАЧ 50 ШИЛО ЗА ОГЊИЛО 71 ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ 85 НИ ОКО ШТА 97 РАСПИС 109 РЕДАК ЗВЕР 124 ПОСЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ

И не упита се с њим, него одмах поче: — Ама, Стеване, јеси ли ти кмет овде? Јеси ти глава у овој оптштини? — Јесам, газда-Рако... А што питаш? Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет?

Чим сретне, било жену било девојку, тек само прогунђа нешто, па заобиђе подаље а покломпи се као водом поливен. ГЛАВА ШЕЋЕРА Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крннћа измиче с празним колима из Ш.

— Јок, не бојимо се! Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се: — Гле, гле! Та то је глава шећера! — Јес̓, глава шећера! — То за каву ваљда? — Ја, за каву. — И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије...

Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се: — Гле, гле! Та то је глава шећера! — Јес̓, глава шећера! — То за каву ваљда? — Ја, за каву. — И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?

Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха! Наша глава! ха, ха, ха!

ха, ха! Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе.

Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене. Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га. Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.

Ех, господине, зар ја то да заборавем! — Само штета што је онај лола окрњи... — Баш штета, господине. Онако велика глава... Нисам је веће видео... Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...

— при мети кмет. — Скупо, није вајде! — Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано! Погледајте ви, колика је то глава шећера! — Дајде, Ђуко, да видим!

— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена... — Ништа то не мари. А богами, дао сам равна три Талира. Није право да штетујем...

— упита Пајо. — Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!... Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Данас је то село велико и ушорено. Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа. Ама иако је било мало, бар је ваљало!

Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст. Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.

Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих. Најмање се успротиви - оде глава!...

Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро. Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ. Мрзило га потрчати и укаљати се.

Једино што је осећао беше да га глава заноси... Момчад се љутила. — Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!... Срам га било!...

посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!... А кад је посрнуо, онда је и пао!... Није му глава од камена, пао је!... Јесте, пао је!... И он увераваше себе да је пао... Али на уверавању и остаде...

— јекну Лазар. Маринко се стаде церити: — Богме, дијете, па и главе, ја!... Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!... Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?... Мислиш Крушка не би дознао?... — Ишти шта хоћеш!

— запита он попа. — Још не знам... Хајдмо судници, па ћемо се разговарати. И сва тројица кренуше се оборених глава судници... Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.

Ницy људи научили да га таквог виде. — Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по њашој вољи, глава Црне Баре. За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!...

Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. — Симо, зовни га! Сима оде. Људи стојаху неми, оборених глава. Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... Петра изиде из куће. Она није ништа знала о свему том.

Мајка јој стојаше на прагу кућњем. — Јело, рано, хајде вечерај! — Не могу, нано, глава ме боли... 11. ДЕВА Не беше лако Станку растати се од Јелице.

Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу. Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

потпуковницима, па ипак оно те опомиње на омарину иза које се диже олуј, одлећу и ћерамиде с кућа и капе с глава.

Нпр. ђеда запита: — Шта велиш, снахо, за Маричићев забран? Да узмемо? — Како ти наредиш, брâто, ти си мушка глава! Она љуби ђеду у руку, а све друго, што иначе није обичај у нашем селу, и женско и мушко, љуби њу у руку.

с тобом, чујем.. теби је сасвим неправо у мојој кући и код мог народа! Ко је још видео да женска глава што одговора? И Анока ћути, али стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадају у месо.

Једанпут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку. Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.

Била је сасвим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац. Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.

— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе. Ово је — вели — глава каквих мало има. Није се она родила да бере кудјељу. Него ти њу дај даље у школу. — Не чу ти, оче владико, свршила је!

— Упомоћ! — викну Павао потрчавши њему. — Шта је? — Побјеже учитељ! — Бестрага му глава! Шта дижеш вику? — рече бунован Матија. Павао му приђе и шану још нешто.

Кмет се помамио: Живог или мртвог! — дере се он. — Живог или мртвог, моја глава цареву плаћа! И учас, као неким чудом, сви неодољиво зажељаше ухватити учитеља и отети му Мару.

Рекох да ћу почети где сам стао. Глава И Тражи ђавола са свећом Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш да у њих

— „Она хоће срце” — то ми је непрестано излазило пред очи. Глава ИИ О љубофи паклена! Потражи сам аутора Сутрадан била је озбиљнија него обично.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА Садржај ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА Садржај ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА

рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА Садржај ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА Садржај ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА ДЕСЕТА 74 ГЛАВА

Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА Садржај ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА ДЕСЕТА 74 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 86 ГЛАВА

Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА Садржај ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА ДЕСЕТА 74 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 86 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 95 ГЛАВА

ЋИРА И ПОП СПИРА Садржај ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА ДЕСЕТА 74 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 86 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 95 ГЛАВА

ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА ДЕСЕТА 74 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 86 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 95 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 103 ГЛАВА

ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА ДЕСЕТА 74 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 86 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 95 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 103 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 110 ГЛАВА

ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА ДЕСЕТА 74 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 86 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 95 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 103 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 110 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 120 ГЛАВА

ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА ДЕСЕТА 74 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 86 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 95 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 103 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 110 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 120 ГЛАВА

ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА ДЕСЕТА 74 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 86 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 95 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 103 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 110 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 120 ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 129 ГЛАВА

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Још оно вече пуче глас како је јурат Марко Рогозић бацио у кацу Перу берберина. Сирома’, скрхао ногу, глава му разбијена. Марку ни бриге. Доктор неко време лечи Перу и излечи; само ће мало храмати.

Вашег брата познајем. Штета што је као јурат пропао, постао би био велик човек, особита глава — портентум. — Само, господине фишкалу, добро израђујте. Ја нећу на вас заборавити.

Марко умре, а Мица остаде вечита кокета — без мужа. Сиромах Марко! Таква глава, па вечит мученик, у кући женин роб. А Миливој, слабије главе а боље среће, од почетка до краја лако је и добро живео.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Где си, мили мој, о где си? Глава клоне и тако дрхћем и плачем, гушим се, тонем негде. Стежем твоје мале... које ти најволиш, молим да ме оне утеше, али

Појурим као луда, идем тамо амо, отварам врата и затварам их, гледам на прозор, не знам ни сама шта радим и где ми је глава. Пођем кроз варош, а оно саме патроле, нигде живе душе онако. Па већ можете замислити шта сам све препатила.

У том истом један од оне тројице официра, не испуштајући никако из вида место где се она глава изгубила, смаче брзо чизме, одупирући снажно мамузу о врх прстију, онда збаци шињел, блузу и капу па се као стрела

Шчепана оним узбурканим валима, мутним И лудо брзим, подижући се и спуштајући као лопта, она се глава на једном високо изви и усред оног пенушавог и бурног вртлога, задржа, затресе и непомично учврсти на сред воде.

Тада се глава загњури и ишчезе у оној пени. На обали Се срца згрчише. Међутим она брзо изби, стресе се, задржа мало над водом одржава

Јест, какав је скандал цела та глава и тај мозак кад ево две године од кад седим овде не могу да будем на чисто: шта је сад са мном у ствари, на чему сам

Љигави, пуни слузи пужеви пузе по мени и мишеви се витлају, чешу, јуре око мене и преко мене. Пуна ми глава мрави. И пролазимо кроз триумфалне капије.

Африка

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО

КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ.

Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ.

Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ.

ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ. ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА.

ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ. ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА.

Има их дугачких и танких, витких, кратких, угојених, главатих, сасвим ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос, црвених, у свим тоновима скоро до ружичастог, плавичастих кожа скоро до азурног,

Страшан смрад полутрулог семења какаоа који ми једним махом, и за цео живот, убија љубав за чоколадом. ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА

С времена на време појави се његова црна глава, да удахне ваздуха, док се са тврде, коврџаве, и масне косе вода одваја одмах као од нечег туђег и страног.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

τис ананкис, о несреће; шкиљи, σкύλος, псето; хондро кефали, дебела глава; кака истерана, рђав посљедак; О τύχη ό кαίροός! О срећо, о време; ελεημοίσήνη, милосердије; άπελπίσίς! очајаније и пр.

ЈУЦА: Кад је био луд. ЈАЊА: Што луд? Греческо славно философ луд? Непромотрено, нерасужђено! Море, да изгубиш глава за ово слово да си у Мореја. Философ, море, славно греческо диоген седио у буру и ишо без чизму.

ЈУЦА: Забога ваљда знам шта ми је посо? ЈАЊА: Алопу! Знаиш да изгубиш глава твога господара. Апаге, шкиљи, у кујну, ту ти теби месту!

) Ашаге! (При врати.) Слуга понизну! ПОЗОРЈЕ 7. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Анатемата, анатемата!⁷ Оћиш да ми изиш глава! ЈУЦА: Шта вам је сад? ЈАЊА: Ти си му мигнула. ЈУЦА: Шта би му ја намигнула? ЈАЊА: Ти си Ево.

да кажу људи: „Пострадо кир Јања, ајде да го помогнимо!“ душо Јуцо, ти имаш грчко памет у глава, ти ниси од сербско род. ЈУЦА: Мислим да се моја баба од грчког колена води. ЈАЊА: Их, их, их!

¹⁰ Да узмим! За Катица? Е, Катицу је дете. Да узмим за Јуцу. А оно момак? Врашко посла! Зар ја немам грчко глава да го преварим? Анев идротос ће поно уден: ко нећи да пробира, нећи да профитира, каже елинско мудрос! ПОЗОРИЈЕ 9.

) Какос керос! ЈАЊА: О, аделфе, сваку човеку има свога радост, тећи ја сум нестрећа, сас проклетина на моја глава! Китакси, аделфе, оћи шешир, проклето широко високо, оћи свилена пантљика! ДИМА: Пиос? Богами! ЈАЊА: Јуцо. Е де!

Сад стани. КАТИЦА (стане). Гледај ми право у очи. Главу малко више, јошт више, видиш, тако да ти глава увек стоји, увек мало горе извијена. Сад, ако оћеш кога да погледиш, а ти тако гледај да ти очи к носу иду.

ЈАЊА (разрогачи се): Пусто широко, високо! Имаш, море, памету у твоја глава? ЈУЦА: Прикладно питање! ЈАЊА. Ти немаш памету у глава, ти имаш у главу ђубру! Море, видиш колика штета у кућу, море?

Имаш, море, памету у твоја глава? ЈУЦА: Прикладно питање! ЈАЊА. Ти немаш памету у глава, ти имаш у главу ђубру! Море, видиш колика штета у кућу, море? Што ћиш да си китиш?

ЈАЊА: Оћиш да си свађиш сос мене? ПЕТАР: Шта велиш? ЈАЊА: Убио ти мати божија, сос једна проклештина на моја глава! (Виче што год може.) Што ћиш ти код мене? ПЕТАР: Та шта вичете тако, нисам ја глув!

МИШИЋ: Какву историју? ЈАЊА: Како је српско глава преварила греческо мудрост. ПОЗОРИЈЕ 6. ЈУЦА, БИВШИ ЈУЦА: Знате шта је ново на сокаку? Кир Дима банкротирао.

Црњански, Милош - Сеобе 2

са раскошним арњевима, од ливеног гвожђа, Гарсули је изгледао, неко време, као миш у мишоловци, и чинило се да му оде глава.

Не отварајући очи, заваљен, Петар је хватао руком, насумце, мушице у лету, а при томе би му глава спадала са дирека, на који се, седећи, наслањао. Његова жена је на то упозоравала своју јетрву и кикотала се мужу.

умео да објасни, иако је испитиван целог тога дана, иако су судије викале на њега, да је фелон и мизерија, и да му оде глава. Капетан је само ћутао и целим телом – каткад – дрхтао.

Трандафил је све ударао на шалу, али Трандафилу је било лако. Није његова глава била у питању. Знао је Павле да би Трандафил своју главу, и из торбе, извукао.

Мало је мушких глава по кућама остало. Многе породице биле су потпуно изумрле, а Трандафил им више ни имена није знао.

Од труцкања и љуљања кола, међутим, госпожу Евдокију почела је била да боли глава, и она је, све чешће, мирисала лавендер.

Кроз полутаму, Исакович је спазио неколико коњских глава. Пружали су вратове из боксова. Чинило му се да га гледају, ужаснуто, својим крупним, црним, очима.

Ветеринар је тврдио да коњ слути присуство смрти. Измећу та два реда коњских глава, Павле је угледао Андреаса Валдензера, како седи на троношцу, са главом у шакама, погнут, преломљен.

Животиња је покушавала да дигне и своју главу, али глава би јој брзо падала, клонула. Лупила би о црвену цигљу патоса. То је онда одјекивало, тупо, као ударци неког бубња.

Има она веза. Дабогме, то кошта. Треба Исакович да се претвори у лава, у кавезу, на неколико дана. У питању је глава. А није право, ни да Копша страда.

добрим, односима, јер је поче пљескати, тамо где не треба, и јер је поче окретати, као да је желео да јој се заврти глава. Млади човек је одвуче мало даље, у страну, а шта јој је мрмљао, није допирало до Павла.

Чак му се, изнад његове Сервије, указа и Аустрија, а царствујушча Вијена, као црн облак, и, у њему, мртвачка глава. Велика мртвачка глава, која му се приближава, и пита. Отац? Ватер? А чу, како он онда одговара: Звао се Никола!

Теодосије - ЖИТИЈА

Него као што сам ја ради вас влашћу свештенства и као глава цркве у Бога постављен, потребно је да се и онај који вама влада у Богу миром украси круном царства, а ово је и у вашу

И напунили бејаху сву долину и по стенама под оружјем хођаху, са шлемовима у облику глава дивљих Вепрова и с ликом медведа и осталих звери на глави, и тако страшан призор твораху како би маштаријама уплашили

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

И МЕТОДЕ 2 ПРВИ ДЕО: ЕТНИЧКО ЈЕДИНСТВО И ПСИХИЧКИ ТИПОВИ 8 ДРУГИ ДЕО: ДИНАРСКИ ТИП 15 ПРВА ГЛАВА: ОПШТЕ ОСОБИНЕ 16 ДРУГА ГЛАВА: ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ 30 ТРЕЋА ГЛАВА: ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ 38 ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА

ДЕО: ЕТНИЧКО ЈЕДИНСТВО И ПСИХИЧКИ ТИПОВИ 8 ДРУГИ ДЕО: ДИНАРСКИ ТИП 15 ПРВА ГЛАВА: ОПШТЕ ОСОБИНЕ 16 ДРУГА ГЛАВА: ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ 30 ТРЕЋА ГЛАВА: ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ 38 ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА 43 ПЕТА ГЛАВА: ЛИЧКА

ПСИХИЧКИ ТИПОВИ 8 ДРУГИ ДЕО: ДИНАРСКИ ТИП 15 ПРВА ГЛАВА: ОПШТЕ ОСОБИНЕ 16 ДРУГА ГЛАВА: ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ 30 ТРЕЋА ГЛАВА: ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ 38 ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА 43 ПЕТА ГЛАВА: ЛИЧКА ГРУПА 53 ШЕСТА ГЛАВА: БОСАНСКИ

ТИП 15 ПРВА ГЛАВА: ОПШТЕ ОСОБИНЕ 16 ДРУГА ГЛАВА: ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ 30 ТРЕЋА ГЛАВА: ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ 38 ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА 43 ПЕТА ГЛАВА: ЛИЧКА ГРУПА 53 ШЕСТА ГЛАВА: БОСАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 58 СЕДМА ГЛАВА: МУХАМЕДАНСКА

ГЛАВА: ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ 30 ТРЕЋА ГЛАВА: ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ 38 ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА 43 ПЕТА ГЛАВА: ЛИЧКА ГРУПА 53 ШЕСТА ГЛАВА: БОСАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 58 СЕДМА ГЛАВА: МУХАМЕДАНСКА ГРУПА 61 ОСМА ГЛАВА: ЈАДРАНСКИ

ВАРИЈЕТЕТ 30 ТРЕЋА ГЛАВА: ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ 38 ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА 43 ПЕТА ГЛАВА: ЛИЧКА ГРУПА 53 ШЕСТА ГЛАВА: БОСАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 58 СЕДМА ГЛАВА: МУХАМЕДАНСКА ГРУПА 61 ОСМА ГЛАВА: ЈАДРАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 71 ТРЕЋИ ДЕО: ЦЕНТРАЛНИ

ВАРИЈЕТЕТ 38 ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА 43 ПЕТА ГЛАВА: ЛИЧКА ГРУПА 53 ШЕСТА ГЛАВА: БОСАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 58 СЕДМА ГЛАВА: МУХАМЕДАНСКА ГРУПА 61 ОСМА ГЛАВА: ЈАДРАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 71 ТРЕЋИ ДЕО: ЦЕНТРАЛНИ ТИП 89 ДЕВЕТА ГЛАВА: ПСИХИЧКЕ

ПЛЕМЕНА 43 ПЕТА ГЛАВА: ЛИЧКА ГРУПА 53 ШЕСТА ГЛАВА: БОСАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 58 СЕДМА ГЛАВА: МУХАМЕДАНСКА ГРУПА 61 ОСМА ГЛАВА: ЈАДРАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 71 ТРЕЋИ ДЕО: ЦЕНТРАЛНИ ТИП 89 ДЕВЕТА ГЛАВА: ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ 91 ДЕСЕТА ГЛАВА: НАРОЧИТЕ СТРУЈЕ

ВАРИЈЕТЕТ 58 СЕДМА ГЛАВА: МУХАМЕДАНСКА ГРУПА 61 ОСМА ГЛАВА: ЈАДРАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 71 ТРЕЋИ ДЕО: ЦЕНТРАЛНИ ТИП 89 ДЕВЕТА ГЛАВА: ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ 91 ДЕСЕТА ГЛАВА: НАРОЧИТЕ СТРУЈЕ ОСЕЋАЊА И МИШЉЕЊА 100 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА: ВАРИЈЕТЕТИ ЦЕНТРАЛНОГА

ГРУПА 61 ОСМА ГЛАВА: ЈАДРАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 71 ТРЕЋИ ДЕО: ЦЕНТРАЛНИ ТИП 89 ДЕВЕТА ГЛАВА: ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ 91 ДЕСЕТА ГЛАВА: НАРОЧИТЕ СТРУЈЕ ОСЕЋАЊА И МИШЉЕЊА 100 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА: ВАРИЈЕТЕТИ ЦЕНТРАЛНОГА ТИПА 117 ДВАНАЕСТА ГЛАВА: НЕКОЛИКО

ДЕО: ЦЕНТРАЛНИ ТИП 89 ДЕВЕТА ГЛАВА: ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ 91 ДЕСЕТА ГЛАВА: НАРОЧИТЕ СТРУЈЕ ОСЕЋАЊА И МИШЉЕЊА 100 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА: ВАРИЈЕТЕТИ ЦЕНТРАЛНОГА ТИПА 117 ДВАНАЕСТА ГЛАВА: НЕКОЛИКО ЕТНИЧКИХ ГРУПА 128 ЧЕТВРТИ ДЕО: ИСТОЧНОБАЛКАНСКИ

ГЛАВА: НАРОЧИТЕ СТРУЈЕ ОСЕЋАЊА И МИШЉЕЊА 100 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА: ВАРИЈЕТЕТИ ЦЕНТРАЛНОГА ТИПА 117 ДВАНАЕСТА ГЛАВА: НЕКОЛИКО ЕТНИЧКИХ ГРУПА 128 ЧЕТВРТИ ДЕО: ИСТОЧНОБАЛКАНСКИ ТИП 170 ТРИНАЕСТА ГЛАВА: ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О ИСТОЧНОБАЛКАНСКОМ

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ Садржај УВОД 2 ПРВА ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА

рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ Садржај УВОД 2 ПРВА ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА

КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ Садржај УВОД 2 ПРВА ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА

КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ Садржај УВОД 2 ПРВА ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА

Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ Садржај УВОД 2 ПРВА ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 29 ДВАНАЕСТА

МАЧКА ТОШЕ Садржај УВОД 2 ПРВА ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 29 ДВАНАЕСТА ГЛАВА 32 ТРИНАЕСТА

ТОШЕ Садржај УВОД 2 ПРВА ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 29 ДВАНАЕСТА ГЛАВА 32 ТРИНАЕСТА ГЛАВА 35 ЧЕТРНАЕСТА

ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 29 ДВАНАЕСТА ГЛАВА 32 ТРИНАЕСТА ГЛАВА 35 ЧЕТРНАЕСТА

ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 29 ДВАНАЕСТА ГЛАВА 32 ТРИНАЕСТА ГЛАВА 35 ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА 37 ОПРОШТАЈНА

ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 29 ДВАНАЕСТА ГЛАВА 32 ТРИНАЕСТА ГЛАВА 35 ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА 37 ОПРОШТАЈНА ГЛАВА 40 ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА

ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 29 ДВАНАЕСТА ГЛАВА 32 ТРИНАЕСТА ГЛАВА 35 ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА 37 ОПРОШТАЈНА ГЛАВА 40 ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ УВОД Ови

ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 29 ДВАНАЕСТА ГЛАВА 32 ТРИНАЕСТА ГЛАВА 35 ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА 37 ОПРОШТАЈНА ГЛАВА 40 ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ УВОД Ови доживљаји славног мачка

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

љуби Све док му кључаоница пољубац не узврати Трећи стоји по страни Буљи у ону двојицу И врти главом врти Све док му глава не отпадне СВАДБЕ Свако свуче своју кожу Свако открије своје сазвежђе Које ноћ никад видело није Свако своју кожу

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АГНИЈА: Свакојако! Ја не бих желела да без тебе узмем. ВУКИЦА: Кад би то могло други пут, данас ме тако боли глава. СПАСОЈЕ: А ко ти гарантује да те и други пут неће болети глава? АГНИЈА: И веруј, кад изађеш на ваздух, проћи ће те.

СПАСОЈЕ: А ко ти гарантује да те и други пут неће болети глава? АГНИЈА: И веруј, кад изађеш на ваздух, проћи ће те. ВУКИЦА (једва се реши): Добро најзад. Само да се спремим.

XВ НОВАКОВИЋ, РИНА, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (кад их опази на вратима): Но, хвала богу! РИНА: Тако ме је болела глава... СПАСОЈЕ: Све нас, госпођо, данас боли глава, али нема се куд, ствар је врло озбиљна, морамо се заједнички

РИНА: Тако ме је болела глава... СПАСОЈЕ: Све нас, госпођо, данас боли глава, али нема се куд, ствар је врло озбиљна, морамо се заједнички посаветовати и заједнички се бринути, јер свима нама

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ти, Слободане, на тебе мислим! - Новак је сада стајао између катедре и табле, а његова мала глава оштро је одударала од тамне позадине.

ена, два” ускоро би ме увезло у сан да није било јарећих глава девојчица које су ногама изводиле нешто као балет, а погледи им били прикуцани за ограду од решетака иза које су

Помислих како би ми длан забридео кад бих сад превукао руком преко неке од тих глава и срце ми се скупи. Доба кад су и мене шишали на нулерицу, а ја бос и гологлав трчао након пљуска, било је далеко иза

Његова глава у црвеном вечерњем ваздуху била је готово бела. Помислих како бих, да сам девојчица, уздрхтао од главе до пете гледајућ

Кроз испуст на прозору клизио је густ и златан млаз светлости и Недина глава, ухваћена њиме изгледала је као Предићева Богородица у карановској цркви. Мало је требало па да се прекрстим пред њом.

То намирисано ђубре! - шапутао сам самоме себи, али то ништа није могло да измени. Глава ми је била празна и врела као да је неко запалио бенгалску ватру у њој.

- рекла је једна од оних двеју, мислим она чија је офарбана коса подрастала, тако да јој је глава била шарена као главе једне врсте барских птица којима сам заборавио име. Одговорих да није.

Весна и ја смо стајали у пихтијастој тишини прекиданој само звуком очевих речи и самилосним климањем глава оних двеју. Горе у поткровљу, нешто је чангрљало и ја сам знао: Грета је ђаволски узнемирена.

У последњим зрацима сунца чинило се да јој је глава начињена од бронзе. Могли сте се опкладити да разуме све што хоћу да јој кажем.

Могли сте се опкладити да разуме све што хоћу да јој кажем. Почех да жваћем хлеб док су возови пролазили. Глава ми је била тако празна као да је неко извукао сву садржину из ње.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само

Шљахтец танак, висок Пољак, мери господара Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза глава и његово држање. Држао га за неку фелу коњаничког шљахтеца.

Сад је Шамика између две ватре. Шамику глава заболи, не зна шта ће сад. Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.

Оћелавио је, па се чини још старијим. Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане. Већ је мраз лист опрљио.

Црњански, Милош - Сеобе 1

преносу кући, он је осећао, победоносно, како се, у гужви коњских сапи, ногу и њушки, појавила, над водом, и његова глава.

Рече да ће цео дан остати у постељи, јер је боли глава. А кад јој оне рекоше да је кир Аранђел отишао Турцима, у Београд, да превезе продате коње, она се мало трже и изјави

Ноћ је била провела са рођеним девером, али то не мрдну ни једно зрно зоби на тавану, изнад њиних глава. Осетивши и пре, крај све своје власти, да лежи по кући као нека ствар, око које мирно обилазе, била је жељна сад да

Збијен, све више, кретао се даље као стадо, све ниже опуштених глава, прелазећи њиве и насеља, и не погледавши их. При прелазу преко мостова настајале су гужве и гунгуле, огорчене и

портретом, који су држали један барокни Херкул, са буџом у руци, и један Марс, у руци са штитом, на коме је урлала глава Медузе, док је на њима лебдела крилата Победа, са ванредним ружичастим грудима, дувајући у фанфару.

Обешени о стабла воћака, близу земље, где су се рачвале гране, висили су непомично, заврнутих глава, као да лудо поскочише са дрвећем на леђима, изнад тог јарка, пуног устајале воде, дуж бостана.

јер кошуља му је, сва искидана, висила из паса и из груди, а одећа му беше поцепана, и на коленима и по рукавима. Глава му беше клонула налево, разбарушена, са гушом свом поднадулом и пуном крви, модром, и отеклом, изнад ужета, до ког је

гомила је сложно пуцала, плотун за плотуном, и широка калдрма, ћошкови и капије кућа испунише се мртвима, са чијих се глава откотрљаше црни клобуци.

Говорило се да га враћају дома и да му је исцурило једно око, да су му оба увета спала и да му је сад лице као глава у одераног овна, без коже, са испалим костима.

тај стари пас спавао је и даље на прагу куће, покривен и увијен толиким ћебадима, да се никад није знало где му је глава, а где су му ноге, све док није почео да се открива, узврпољивши се, као прасе у џаку, да изненада, из тих густих

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“⁴⁷ У Црној Гори, када се девојка удаје, треба да јој „мушка глава обуче кошуљу и да јој из десне руке да зобат шипка, па ће дјетиће рађати“⁴⁸.

Одсечена глава се сахрањује под прагом, труп се стави на праг, а свештеник стане на њега. Народно објашњење овог обичаја је следеће:

Народно објашњење овог обичаја је следеће: мртва глава под прагом представља залог за то да ће жива глава (детета) остати над прагом.

Народно објашњење овог обичаја је следеће: мртва глава под прагом представља залог за то да ће жива глава (детета) остати над прагом.

³⁰ Тачно се зна и какав треба да буде положај детета у колевци. Првих четрдесет дана дечја глава окренута је ка истоку, а никако не сме да буде окренута ка западу јер дете може умрети.

(К-Љ, НБ, бр. 490) — Мала деца мала брига, велика деца велика брига. (Вук, бр. 2953) — Већа глава више главобоље. (Вук, бр. 539) — Млада крв вели „скочимо“ стара „седимо“. (А. Ш.

(Вук, бр. 539) — Млада крв вели „скочимо“ стара „седимо“. (А. Ш., НП, 1976) — У стара глава, у млада снага. (Л. Ш., НП, 1976) — Тко је млад лагао, не вјеруј му ни кад остари. (К-Љ, НБ, бр.

(ЛМС, књ. 104, бр. 4) — Кћер је туђа вечера. (В. В., НСП) — Мушка глава оџак гласи, ђевојачко име оџак гаси. (М. М., ЉБП, гл. 2) — Богат је ко има синове, а не ко има волове. (Шаулић, А.

(„У стара глава, у млада снага“, „Остарио, игру оставио“). Неке моралне особине и црте карактера се, међутим, не мењају („Поштена

, 1988, с. 70) — Мајка ти још једну сестру родила! (Мартиновић, Н., 1969, с. 73) — Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! (Кнежевић, М. В., 1937, с. 39) — Дјецу повијала, а змије развијала! (Мартиновић, Н., 1969, с.

(напијање за здравље домаћиново) (Вук, ЖОСН, 1987, с. 71) — Дај, Боже, дому овоме сретан подмалдак, највише мушкије глава! (Беговић, 1986, с.

, Караџић, 1901, с. 220) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико волова и крава, оволико овчије’ брава, оволико јагњади и јаради, телади! (када положник џара) (Дучић, С.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За слугу Јернеја који на раскршћу виче из гласа да је његова њива коју копа и његова крава коју напаса, да је глава коју има на раменима његова глава.

виче из гласа да је његова њива коју копа и његова крава коју напаса, да је глава коју има на раменима његова глава.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

свој први аргентински танго »Љубомору«, још су се могли видети гипсани анђели на таваницама како одозго, изнад наших глава, буље у неко, само њима познато време.

Ипак, поносни смо јер чујемо из кутије како нам изнад глава грме »чувари нашег слободног плавог неба«. Онда се једнога дана, у уличици преко пута Старог двора, отвара изложба

То је моје место! – говорили су за комадић обале, за неку стену згодну да се на њу наслони глава, за део мола или лантерну. Ово је моје место! Али, ко може да поседује море?

Витки прсти и пун зглоб младе жене спусте се на лимени сто. Пуфко подигне очи и угледа је у скраћењу. Сасвим високо — глава уоквирена тамним ореолом косе, нешто ближе очима два снежна врха груди, а сасвим близу стомак који се диже и спушта

се потруде па да он постане власник онако усправног држања, помало залеђеног осмеха који непрестано лебди изнад туђих глава — он, кога смо вукли са собом док је био још мусаво дете, на чување свиња и крава, лети, тамо у Бачкој, на самој

Матавуљ, Симо - УСКОК

А каква бјеше та женска глава! Материне црне, свијетле очи, а очеве племените црте, њежније, разумије се, огледаху се на младу лицу.

— А о владици нашем шта си чујао? — Да је паметна глава и добар војсковођа. Једва чекам да га видим. — А о другијем главарима племенским јеси ли шта чуо? — Ништа.

Насмија се замишљајући га у одежди и с кадионицом у руци, тога попа који је ко ти га зна колико глава одсјекао! Јанку се наметну поређење тога попа са свјема осталијема, које је познавао, почињући од свога домаћега

Јанко сједе и дохвати часовник. Бјеше око седам. Њеко лагано отвори врата и помоли се глава Крцунова. Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди! — назва весело младић и пољуби се с њим...

двојици што их посјече Јоко Стијепов Петровић и многима још, и то све официрима, којима црногорски јатагани одрубише глава! А ја сам опет од достине наших слушао да многима не могоше ништа, него баш добише ране од њих!

Могли бисмо коме избити око, или би се нас један могао нагрдити! — Добро, сјецимо се стојећке. Држ’ се! Оде глава!... Збиља, шта ће ово бити? Како ћу? — Удри ти мене, или боди, како год хоћеш, ја ћу се само бранити!

Он сјеђаше на троножном сточићу, тако да му је глава допирала до груди владичинијех; на кољенима му бијаше њекаква велика књига, на њој лист хартије и дивит, у руци држаше

пушке мале, О рамену дуга брешка виси, О бедри му дуга гадарија, До пола је вуком опшивена, На врху јој од међеда глава, Зинула је ка’но да је жива!“... Сви главари весело заграјаше, те се чуло: „А глај сокола! А дође!

али њека буде снијега још једном-дваш, па ће се зазеленити гора и јунаци дохватити планине, ако бог дâ насјећи турских глава! Једва чекам! Јанко је разумио шта Крцун мисли, јер то не бјеше први пут да о тој ствари разговарају.

мјесту „Дуге крваве“, бјеху многи гробови пређашњих четника, те се њеком од тијех могаху приђевати љешине одрубљенијех глава.

Лабуд, син његов и Перо Пуров без ријечи отидоше у шуму. По томе се видјело да је Марко чети глава; он једини старији човјек међу том дјецом, туна је и прије западао.

натакох на јатаган, па је држим високо и играм и попијевам по нашем пољу, а преда мном силна војска, све људи без глава, и они поигравају, а за мном се разлијеше прасак пушака, али се ја не обзирем. — То је на добро — истумачи вођ.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

За њену ћерку, по имену Лаура, написао сам да је окружује л'аура, мислећи на светли круг око светачких глава. Она је ту реч познавала једино у значењу најаве хистеричног напада.

изазивала је у њему тиху свијетлу радост, био то неки стари сандук на сунцу, орах пун хладовине равнодушна говеђа глава нагнута преко ограде.

Кад год му се тешка глава отме и пође к води, он је, не будећи се, опет подиже натраг, па се све чини, да се он то лагано и устрајно клања неком

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

се год будемо само хвалили, слабости и погрешке прикривали, у повјесници учили колико је ко од предака наши јуначки глава одрубио, а не и гди је с пута сишао, донде ћемо рамати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи, који

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

наших постоји разлика која је између разумна човека који ведро гледа преда се у будућност и збуњених људи и магловитих глава који гледају назад у прошлост. После пада романтизма, од 1870.

ЊЕГОВ СТИЛ. — Он није био ведра глава, и довољно је зато читати његова чудњачка писма и пратити га у животу. Он врло често није знао шта говори, и сва је

] Али то је била слаба и збуњена глава, невешт писац, уврнут таленат. Он се отимао између два правца: између класицизма, за који није имао школску спрему,

Јака памет, ведра глава, он има осећање живота, на људе гледа критички и без илузија, има посматрачке способности и редак дар да слика речима,

Одмах после изласка Огледала србског, када му је још била »пуна глава народних песама«, он је узео да пише Горски вијенац.

је имао више унутрашњег живота и духовне дубине но иједан српски песник; то је најмисаонији човек, најбоља филозофска глава, најјачи и најдубљи дух међу свима српским писцима.

Поред тога, у неколико махова, Костић је писао о Шекспиру (Ромео и Јулија. Једна глава из Шекспирове библије, Матица, 1866; Око Ромеа и Јулије, Летопис Матице српске, 1907).

Милићевић, Вук - Беспуће

аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Милићевић БЕСПУЋЕ ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 17 ГЛАВА ЧЕТВРТА 24 ГЛАВА ПЕТА 33 ГЛАВА ШЕСТА 41 ГЛАВА СЕДМА 44 БЕСПУЋЕ Госпођици

аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Милићевић БЕСПУЋЕ ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 17 ГЛАВА ЧЕТВРТА 24 ГЛАВА ПЕТА 33 ГЛАВА ШЕСТА 41 ГЛАВА СЕДМА 44 БЕСПУЋЕ Госпођици О.С.

аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Милићевић БЕСПУЋЕ ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 17 ГЛАВА ЧЕТВРТА 24 ГЛАВА ПЕТА 33 ГЛАВА ШЕСТА 41 ГЛАВА СЕДМА 44 БЕСПУЋЕ Госпођици О.С.

аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Милићевић БЕСПУЋЕ ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 17 ГЛАВА ЧЕТВРТА 24 ГЛАВА ПЕТА 33 ГЛАВА ШЕСТА 41 ГЛАВА СЕДМА 44 БЕСПУЋЕ Госпођици О.С.

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Милићевић БЕСПУЋЕ ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 17 ГЛАВА ЧЕТВРТА 24 ГЛАВА ПЕТА 33 ГЛАВА ШЕСТА 41 ГЛАВА СЕДМА 44 БЕСПУЋЕ Госпођици О.С.

КЊИЖЕВНОСТИ Вук Милићевић БЕСПУЋЕ ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 17 ГЛАВА ЧЕТВРТА 24 ГЛАВА ПЕТА 33 ГЛАВА ШЕСТА 41 ГЛАВА СЕДМА 44 БЕСПУЋЕ Госпођици О.С.

Милићевић БЕСПУЋЕ ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 17 ГЛАВА ЧЕТВРТА 24 ГЛАВА ПЕТА 33 ГЛАВА ШЕСТА 41 ГЛАВА СЕДМА 44 БЕСПУЋЕ Госпођици О.С.

С. ГЛАВА ПРВА Обична и свакидања гунгула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају и затварају са

Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана. Лагано га је болила глава. Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима под својим теретом. Све га је сметало, бунило, узрујавало.

нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена. ГЛАВА ДРУГА Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без мисли, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван,

Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупцем. До године је није више нашао. ГЛАВА ТРЕЋА Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неком стрепњом кад је опазио да се стари

И његове се усне презриво развукоше. Као други! Колико бола, понижења и истине! ГЛАВА ЧЕТВРТА Сјећао се предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПРОЗА Садржај БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПРОЗА Садржај БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПРОЗА Садржај БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА

Сремац ПРОЗА Садржај БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51

Сремац ПРОЗА Садржај БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51

ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51

ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51 ПРОЗА БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА ГЛАВА ПРВА У којој

ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51 ПРОЗА БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА ГЛАВА ПРВА У којој је описано све

ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51 ПРОЗА БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА ГЛАВА ПРВА У којој је описано све што је нужно да

ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51 ПРОЗА БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА ГЛАВА ПРВА У којој је описано све што је нужно да се претходно

И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51 ПРОЗА БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА ГЛАВА ПРВА У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.

«, па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са: »Ја пушим; и ја пушим«. Кад год би одаџија Аћим узео ту табакеру у руке, смејао би се слатко; вечно би је

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Па полете пред милога, А он клону с коња свога — Ао јада изненада! Глава њему разбијена, Рука десна саломљена, Кроз завоје крвца лопи, Јадна мома руке склопи: „Па зар тако, драги мој!

одшета Па кад зађе за брсна дрвета, Ја се прену, дубоко уздану, Задркта се па још већма плану, Плану срце, а глава ми букну, Па за момом одма трагом сукну, Брзо стиго липе поносите, Али онде до две стазе вите, На тој ништа, онде

лего инако, Ал' не дође санак ми никако, Сад се тамо, сад амо премећи, Ал' никако тужан мира стећи, Срце пламти, глава страшно гори — Часи, часи, ала сте ми спори!

Срце боно, глава ватра жива, Ветрић лађан жегу разлађива, Славуј тица умилно попева, Сваким гласком лека рани лева.

Шчекасмо се на ноге и руке, Па за часак ето браћа луда Догрцаше до брега и пруда. Млого ли се тако кадикада У се глава поуздала млада, Тело чило, а умешна рука, Сретно сам се ја увек извукâ, Ја сам теби младо тело предô Кâно оцу

Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш, Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува. Ој соколе далматинче, Дивна мора дивни синче!

Ломи коње и јунаке, Чини јаде свакојаке, Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал' под небо српска слава!

малу, Малу децу, ал' од ови већу, Сва весела па збијају шалу, Па у нишан дуге пушке мећу, Нишан бију, нишан турска глава, Ој Српчићи, голема вам слава!

“ Па довата крваво оруже, Узима га млада у наруче, Од мила јој скоро срце пуче. И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га када ти је

“ па држ' га за кику, Чупај с оне, чупај с' стране ове, Стоји глава кâ у какве сове, Ал' залуду цели ови труди, Пусти детић јогунасте ћуди.

Ал' не беше ни требе никаке, Ја устадо, ноге беу лаке, Онда гледну каква ми је глава, Ал' и она здрава и читава: Ударити што поднесе снага, Па од ране и бола ни трага, Дивна чуда!

Ведро лице и слободно око, Права кичма, глава на високо, И још они дивни разговори: „Ето свиће, ето зора зори!“ Ту вас, ту вас стаде веља дрека, Као жаба на

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Петрак као да је коначно нашао ону праву, завршну ријеч за читаво моје опчарано мјесечарско ткање, од кога ми је глава тако пуна да и сама почиње да зрачи и свијетли као жута бундева заостала у пожњевену кукурузишту.

— Паметна ђедова глава! Стојим тако у обасјаној ноћи, пред хладњикавим неземаљским видиком какви се јављају само у сну, помало је и страшно

— Бестрага му глава, још нек се само појави какав светац у фијакеру, а каква су времена изишла, нисмо ни од тога далеко.

— О-о, то није добро — гуди потиштен Сава, а баш му ништа паметно не пада на ум. Опустила чемерна глава ко крупска марвена пијаца у понедјељак иза поноћи, све по њој само неке трице, слама и још понешто што није за причу.

— Бестрага им глава и овим старијима! — умовао сам буљећи у месингани крстић на дну букаре. — Е, јест ми неко велико задовољство напити се.

Бестрага му глава, нек је коначно ријешена и та загонетка са светитељем. Могли су, онако у незнању, налетјети на каквог ћошкастог и

— А ја се заинтачио као најтврдоглавије личко магаре: не одричем, кажем, он је мој, па какав био. Је ли глава на пањ, јест, али ја остајем при својој!

Хе-хе, у жандара бјеше мудра глава, ухватише Чаругу гдје спава. Мунижаба уврће брк и мученички пуше: — Дедер, Ђурајица, окини већ једном, теби та

— уозбиљи се Милош. — Ко ће казати? Нисам имао кад ни питати, не знам гдје ми је глава. Милош ухвати интенданта испод руке и повјерљиво се нагну над његово уво: — Знаш ли ти, друшкане мој, да се њој,

— Само су бомбаше и митраљесце оставили неошишане. Они, веле, ионако носе туђу главу: — Е, бестрага им глава, неки засукан свет. Негдје пред подне путници стигоше до узаног мостића на смиреној рјечици са обалама укованим у сед.

— Ма овај мој сат. — Иди, бестрага ти глава, та није стао Трећи украјински фронт и корпус Пека Дапчевића. — Е, мој рођаче, не знаш ти каква је то мука кад стане

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Немаш појма шта се дешава, Ти ниси у том колу; а то је твоја глава међу њима на столу. Не знаш да л ће ти главу на пањ, ил ће те с лађе, у џаку.

Нико ти неће рећи зашто мораш да дигнеш косу и наслониш образ на пањ. Соба се дими од кафа и од лула. Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу? Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку.

Да евентуално предупредимо. И плус педесет дуката, у готову. Ћути, знам шта оћеш да кажеш. Не пита се пошто је глава. У овом нема штедње. Везир ће ме и више коштати. Тако ти је то кад се од нечег направи политика...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Ништа! — И привукох те силно да се твоја глава наслони на моју. Целим телом беше ти наслоњена на мене. Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се

Из ваше баште ништа се није чуло. Извалих се на траву. Подузе ме свежина. Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо. Чекао сам те.

восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не додириваху — људска глава. То беше она! Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.

Рука ми се дотаче њених топлих груди, клецнух, стиснух је; глава ми клону више њеног рамена, те мој образ додирну њен, и не знам ни сâм зашто шапнух: — Пасо!

— Ево на. Уби ти мене... Ти ме уби! — Грцао је старац, а руке му, плећа, глава, цело тело дрхтало је. Стојан, на све готов, спреман, само не на то — његову, очеву молбу, тргао се преплашено: — Не.

Нагох се гробу, али се брзо устрашено тргох натраг. На поду гроба беху поређани остаци стринини: глава, руке, ребра...

— Не, не! — Устадох. — Ићи ћу у „Рашку“, да тамо чувам виноград. Њој глава клону, косирче из руку испаде. — Ако! Иди! — покорно прошапта и умукну, одупревши се рукама о земљу, да не падне.

Узе ми руку, окрену длан и загледа се у њ. Како је чудно одударала моја бела рука од њене кошчате, суве, црне руке. Глава јој је била умотана крпама и старим шамијама, испод којих су падале њене проседе косе у увојцима низ лице јој, а лице

Док, а увек она, снашка Паса, жена чича-Масина, прва не уђе, па за њом остале. Улази она: глава јој погнута, око меко и мило, покрети топли, а на њој шушти „китајка“ — антерија и свилени минтан.

и снашка Паса, за њом девојке бурно уђоше, витлајући се, играјући, ударајући у дахире, обилазећи их, певајући им око глава... Али снашка Паса! У јелеку, шалварама, разузурена. Ћерћерлије и низе бисера трепте јој испод белог нежног грла...

Лелујали би им се њихови лаки пламенови. Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' ме љуто боли глава — после оних светлих снова, оних дивних витезова, оних слика, оних слава — ова јава! Немојте ме питат' саде, да вам

КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије. Бледа глава, месец бледи, месец бледи пуначак, свуд около сетно гледи, свуд у колу пушта зрак.

Ни Србин, боме, није народ лош, од вере му је глава тврђа тек, а осећај му кâ и образ мек, промотривост му бритка као нож!

А уз њу се прикучила аждаха, седмоглави змај, на првој глави глава мртвачка, из вилица јој модри плам полагано по црном диму лиже кô да нешто пише, — у млазових прочитам

Рекô си ми дост'. — Алфа и омега! О мудра смрти, о самртничка, жива мудрости! Алфа је глава, алфа то је ум, почетак свега, душин неимар, што y њој зида будућности сјај; а омега, јест, омега је кук, срамота,

” Изрече Туре, ободе жерава, калуђеру старом изнеможе глава, клону му глава од тешке муке, испадоше кључи из мршаве руке, и једва се сети да треба да јави поруку лепу игумну

” Изрече Туре, ободе жерава, калуђеру старом изнеможе глава, клону му глава од тешке муке, испадоше кључи из мршаве руке, и једва се сети да треба да јави поруку лепу игумну Варнави, подиже

Под увером њених слова склапљу му се очи црне, црна врата светлих снова; у заносу срце трне, руса глава малаксава, на твоје се спушта крило ој, делило, — Самсон спава.

” тако далек збори глас. А чује ли тог поздрава, тог поздрава смртних страва, израиљском роду глава? — Самсон спава. Самсон спава, не чује га, ал' га чује глава света, ал' га чује господ чета, ал' га чује

— Самсон спава. Самсон спава, не чује га, ал' га чује глава света, ал' га чује господ чета, ал' га чује Јехова: Серафими нису сишли, ал' делила што сад мисли, То је мисо његова!

Самсонова то зар глава? тих вилица грдни зјап? те ноздрве узвијене? те зар очи испијене? па те уши — тај незграп? Иста слика, бог и душа, на

ИВ У тамници је сужањ, окован, у тамници је глава народа, у тамници је снага народа, у тамници је нада народа, у тамници му судац богодан, у тамници је Самсон, окован.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу, па се издигне и уједанпут ђевојку у чело мећу очи да уједе; онда он притрчи па повади

Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу!

Они устадоше, скидоше покров и видјеше да нема ништа осим ноге, руке, сисе и глава. Одмах одоше сва тројица у поћеру за Грбом.

у ватању притрчи и привати девојку на руке лако, а седмоглава змаја дочекаше она друга браћа и покидаше му сви седам глава пре него што је на земљу пао.

А кад види да му је глава одсечена, одмах узме живу воду, те га прелије и састави главу, и он опет оживи као и био. Кад цар и његов доглавник

Кад буде други дан ујутру, цар болестан, боли га глава, не може да је подигне с узглавља. Како се то разгласи по двору, скупе се брже боље сви љекари да лијече цара; но цар

и ода шта, и запита га шта ће сада чинити; а он му одговори опет да пије оно што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава проћи. Цар га онда запита: — Па што ћу чинити ако ме послије, кад се отријезним, опет глава узболи?

Цар га онда запита: — Па што ћу чинити ако ме послије, кад се отријезним, опет глава узболи? А Мујо му одговори: — Опет пиј наново. — Па докле ће тако трајати? — запита цар.

Опет се снужди, па међу њих; неки му рече: — Да ти је здрава глава, Мујо! А он једва изговори: — Да су здрави пријатељи! Ал' за мал, што се не насмија.

Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: „Камо ти глава?“ Ја се маши руком, а то нема главе, заборавио је на води. Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица па

Кад се донесе пред њих у једној чинији с чорбом риба расјечена на троје, онда игуман узме главу говорећи: — Глава пред главу! Други узме сриједу говорећи: — Ребра сјеверова и град царја великаго!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: За нас није бал. СВЕТОЗАР: Зашто? МАКСИМ: Послова, не знамо гди нам је глава. СВЕТОЗАР: Бар за љубов Лепосавину. МАКСИМ: Има она доста забаве код куће. СВЕТОЗАР: Али опет у друштву.

ПУТНИК: Дакле ви нисте цркве источне? ДОКТОР: Јесмо. ПУТНИК: Па откуд да је митрополит глава цркве? ДОКТОР: Јер му цариградски патријарх митру на главу положи. У земљи има нешто мало Власа.

(Изиђе брзо.) ШАЉИВАЦ: Сад је бадава, ја сам мислио, да ће га моја басна излечити, али је глава јако одебљала; радите шта знате. ПУТНИК: Само да га има ко држати. ПОЗОРИЈЕ 8.

СТАНИЈА: Лепо, лепо. ЉУБА: Оћеш и ти да слушаш? СТАНИЈА: Оћу. Боље то, него како се милује. ЉУБА (чита): Глава једанаеста. Сљедујући дани били су дани непресјечне љубови. СТАНИЈА: Што, и у књиги љубов?

Један каже, кад што доказује: колико моја слаба глава допушта; а у себи мисли, да је најјача. Може бити, кад би се ораси главом лупали.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Море, оно није госпођа, ону су виле и аждаје излегле! СУЛТАНА: Орјатине, мени тако у очи рећи? Сад ће ти пући глава на четворо! СРЕТА: Море Пело, који ти је враг? СУЛТАНА: Твоја је мати била Пела, а не ја.

СУЛТАНА: Несрећо, мислиш ти да сам ја пијана? СТЕВАН: А ниси, само си од јуче мамурна. СУЛТАНА: Сад ће ти пући глава! СТЕВАН: Бре, срећа је твоја што ја с мајстор Сретом добро живим, а сад би ти показао на кога ти замањујеш.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

аск.рс. 2011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ Садржај УФУР 2 ГЛАВА И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА

аск.рс. 2011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ Садржај УФУР 2 ГЛАВА И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА

рс. 2011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ Садржај УФУР 2 ГЛАВА И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА XИ 65 ГЛАВА

КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ Садржај УФУР 2 ГЛАВА И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА XИ 65 ГЛАВА XИИ 76 ГЛАВА

КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ Садржај УФУР 2 ГЛАВА И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА XИ 65 ГЛАВА XИИ 76 ГЛАВА XИИИ 82 ГЛАВА

Капор БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ Садржај УФУР 2 ГЛАВА И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА XИ 65 ГЛАВА XИИ 76 ГЛАВА XИИИ 82 ГЛАВА XИВ 83 ГЛАВА

Капор БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ Садржај УФУР 2 ГЛАВА И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА XИ 65 ГЛАВА XИИ 76 ГЛАВА XИИИ 82 ГЛАВА XИВ 83 ГЛАВА XВ 92 ГЛАВА

ЈЕДНЕ АНЕ Садржај УФУР 2 ГЛАВА И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА XИ 65 ГЛАВА XИИ 76 ГЛАВА XИИИ 82 ГЛАВА XИВ 83 ГЛАВА XВ 92 ГЛАВА XВИ 102 ГЛАВА

И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА XИ 65 ГЛАВА XИИ 76 ГЛАВА XИИИ 82 ГЛАВА XИВ 83 ГЛАВА XВ 92 ГЛАВА XВИ 102 ГЛАВА XВИИ 107 ГЛАВА

И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА XИ 65 ГЛАВА XИИ 76 ГЛАВА XИИИ 82 ГЛАВА XИВ 83 ГЛАВА XВ 92 ГЛАВА XВИ 102 ГЛАВА XВИИ 107 ГЛАВА

И 9 ГЛАВА ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА XИ 65 ГЛАВА XИИ 76 ГЛАВА XИИИ 82 ГЛАВА XИВ 83 ГЛАВА XВ 92 ГЛАВА XВИ 102 ГЛАВА XВИИ 107 ГЛАВА XВИИИ 122 ГЛАВА

ИИ 13 ГЛАВА ИИИ 17 ГЛАВА ИВ 21 ГЛАВА В 24 ГЛАВА ВИ 30 ГЛАВА ВИИ 35 ГЛАВА ВИИИ 41 ГЛАВА ИX 51 ГЛАВА X 55 ГЛАВА XИ 65 ГЛАВА XИИ 76 ГЛАВА XИИИ 82 ГЛАВА XИВ 83 ГЛАВА XВ 92 ГЛАВА XВИ 102 ГЛАВА XВИИ 107 ГЛАВА XВИИИ 122 ГЛАВА XИX 130 ГЛАВА

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

у корову спава, парабола, од бола фигура, отрже се врежи заборава, изнад којег као да дежура у икони девојачка глава! Тек девојка силуету згради у јарину, архаизам млади.

Несвесно струји једно у двома. Зуји ми кичма, колена хује, пуши се глава. Бојим се слома: зажижем псалме и алилује. Чувствено врење захвата шуме, побрежја, чуке.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА (гледи): Може бити. Но кад је своја дела втори пут издавао, он је сигурно и то узео. О, то је виспрена глава! ЈЕЛИЦА: Читате л и ви радо књиге? АЛЕКСА: Сад се само са славенским забављам.

ЈЕЛИЦА: Ах, татице, канда га је нека цауберин родила! Усред Беча нема њему равна! МАРКО: Он ми се види мудра глава бити. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, тај вам зна кур правити!

МАРКО: Ја ћу дати да се донесе. АЛЕКСА: А нашто? Ја ћу сам ићи; и тако ми је глава од ове напрасне промјене забуњена. МАРКО: Како год ви знате. АЛЕКСА: Дакле, ја имам чест мај комплимент учинити.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У чарној гори колиба стоји, ко год је види, тресе га страва, вјештица баба око ње броји колац по колац, на сваком глава. Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби.

Од њега већег лукавца нема, у свакој ријечи замку ти спрема. Пуна је варки његова глава, подвале смишља и када спава; ако ли падне у сан дубоко, још увијек шкиљи на једно око.

Пијетао не зна, од страха слијеп, гдје му је глава, гдје ли је реп. Најзад се срећно заврши борба, упртач пуче, одлети торба, а Лисац ријешен терета црна узбрдо

! Сандале трпе батине многе и сложно шкрипе: „Криве су ноге!“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?!

“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?! Прије ћу за брк Баука вући, него ли сненог унука тући. Измлатићу га, ал други пут.

У млину старом ко буде сада, није му друге, глава му пада, куца му задњи сат!“ Кроз гору ломи дивова група, гвозденим ходом дружина ступа, батова десет у брвна

Када газде мину страва, рече Раде, мудра глава: „Идем крадом извидити шта би оно могло бити.“ Иде Раде као сјена, види: ватра

Легоше на под од пусте страве Жућа и Тоша, глава до главе. Од луда страха промуца Жућа: „Ти си ми, Тошо, брат! Громове чујмо, па савез кујмо, нек ђаво носи рат!

На крају града за мрким зидом ево ти, друже — зоо-парка! Читавог парка чувар и глава то ти је главом ујкица Сава.

Жирафа шета бројећи звезде, корача парком — звонара права; када јој сутон до ногу дође, у ње још увек на сунцу глава. То ти је, богме, чудновата звер, ујка је зове „облакодер“.

Облак од птица по трави пао, покрај њих видиш стражара ноја. Тај носи јаја, ујка ми каже, велика тако — ко глава моја.

“ Знате ли деду? Храбар је он, ауто позна, камион. Кола без коња! Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава. Па ипак, друже, и у том чуду, уз пуни гас, деда је често јурио друмом плашећи нас.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

И ноћ им прелијем преко торњева и глава. Некипут се спустим сасвим ниско до сиротих предграђа васељене и не знам шта да почнем.

КОСОВО Сад је то прича у граду будала, а тад су погинула цара два! За вечеру седоше јунаци без глава, а неман се хранила с морског дна.

Лазар гологлав, велик и неспретан мачем размахује, Југовићи гину, одлети одједном по сто турских глава. Ту је и збор богова, дошли да се напију крви на људској хекатомби, над-вук је срећан и крилати црви праћакају

Гледам залив морски и његову кулу. Залив се нагиње на једну страну, глава на другу. А ја узмичем, моје тело узмиче, повлачи се као осека, суши се као пена таласа на песку.

окрећу главу кад виде виме и сунце које пролива нешто рујно да угаси жеђ мртвацима сунце је урна пуна жутог вина глава пуна снаге лик који се обраћа живима петао на њему види кресту јагње — чело бојно орао зна даје то кљун необорив

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Тада нове муке... Равнање, ах, то пусто равнање, а фронт ратне батерије широк као развучена лепеза, те некоме испала глава, другоме леђа, онај излетео цео... Кони се узнемирили. Уто наиђе и командир на коњу.

С времена на време дају се застанци и људи поседају. Али одмах задремају и, таман глава клоне на груди, а из даљине допире команда, возари узјахују и једнолично клопарање, као удари костију, провлачи се

У оближњем јарку угледасмо још три леша. У једнога раширене руке, други забио главу у земљу, а трећем глава преполовљена. Тешко је посматрати. Призор је упечатљив и мучан.

Плотун здесна... Један залутали куршум звизну изнад наших глава, те увукосмо главе у рамена. Одмах за њим други пљасну у дрво поред нас.

Покрај пута била је колиба и пред њом је лежао мртав дечак. Заклали га. Глава му забачена уназад и широк отвор зјапи из гркљана. Детиње руке биле су крваве и згрчене. Војници застају ужаснути...

Из кукуруза износе мртвога војника. Руке леша још су млитаве, глава забачена уназад, а око усана свеже маснице крви. — Куда га носите? — запита неко.

Наредник Милутин седи на топовском предњаку, везан каишем, пресамитио се преко ограде, опустио руке, а глава му климата и сам се њише као напукла грана... Хвалио се после како је изванредно спавао.

Војници су покушавали да дигну коња. Али глава његова тресну о земљу као бачена клада и животиња је тужно гледала стакластим очима, док су јој ноздрве биле раширене,

А свеж опојан ваздух ћарлијао је око нас... Преплашене шеве лепршале су изнад наших глава. Наиђе ордонанс из штаба пука, те га запитасмо зашто оволико стојимо. — Заглавио се мостови трен у бари!

Наједном пуче пушка... још један пуцањ, па се расу паљба негде испред нас. Куршуми зафијукаше језиво изнад наших глава, возари погнуше главе, а послужиоци полегаше. — На рукама, напред! — чује се одлучна команда нашег командира.

На насипу, готово изнад наших глава, војници шесте батерије извлаче на рукама топове. — Што не гађате? — дојури задихан један пешадијски официр.

— Друга... 3аглушна грмљавина страховитим бесом затресе земљу. Од праска оне батерије на насипу, изнад наших глава, људи су као обезнањени, грчевито се држе за точкове да не падну од силног ваздушног удара. Лево неко јаукну.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

«... Глава јој беше обрасла густом црном косом, а лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубос

Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући... »Шта је то..... шта хоће ове жене ?... Да ли ја то добро чујем!

Хоће, братићу, славе ми!... — Хајдемо да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку. Још ми глава ври од данашњих догађаја.

Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.

А она не зна, него... Хеј, што ти је женска глава!... Ама Бога ми, господине, једнаке су : и ове ваше учевне и оне наше конђаре. Је ли њој дуга коса!... Ехејхеј!...

— Ништа... остави ме ! Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата. Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче из

Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг из кога потом изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.

очима, расветли и показа велики светао круг из кога потом изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.

изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила. Глава стаде прелетати по соби прилазећи јој по некад тако близу као да ће је закачити.

И сад је обузима дрхтање, а глава све јаче стеже и заноси. Остави ствари, па опет леже. Око подне дође јој мати. Она се сва промени, кад угледа то мило

— Зар још ниси устајала од спавања ? ослови је мати, видећи је необучену. — Устала сам, па ме нешто глава боли. Сад је већ прошло. А ти, јеси ли се намучила у путу?... Камо вас досад, за Бога! Тебе сам једнако погледала.

Разумеш ли ?... — Како не бих разумео, лијепи братићу... Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је когођ и њему да што учини. — Е не бригај.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими моја глава!“ 61. Освану звезда на ведром небу, Рабар девојци пред белим двором: “Јеси л’, девојко, пешкир навезла?

Или му коњиц орону, Или га глава заболе, Или му мајка не даде. Ако му коњиц орону, Да Бог да, да му прероне! Ако га глава заболе, Да Бог да, да га

Ако му коњиц орону, Да Бог да, да му прероне! Ако га глава заболе, Да Бог да, да га преболи! Ако л’ му мајка не даде, Душа јој раја не вид’ла!“ 111.

119. Болан Јово по гори ходио, На виту се јелу наслонио: “Вита јело, мене боли глава.“ — “Болан Јово, не боли те с мене, Већ те боли с трију дјевојака, Које су ти зарукавље везле; Једна везла, двије

“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро устала, За Лазом тешко уздахла.“ 213. Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој трави, Лист отпаде, а грана остаде; Онаква је вјера у јунака.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДРОБАЦ: Травар? СОФИЈА: Лечиш болесне људе помоћу цвећа! ДРОБАЦ: Ја? СОФИЈА: Некога боли глава — ти му даш семе горушице, цвет камилице, мајчину душицу! Има падавицу — даш му лист кантариона, корен божура!

Што нисам знала, то сам измишљала! Глумила сам, ко да је глава у питању! На крају ми га је било и жао. ВАСИЛИЈЕ: Кога? СОФИЈА: Тог батинаша.

СОФИЈА: Зашто питаш? ВАСИЛИЈЕ (говори за себе, и као да се присећа): „Срце моје кукавно и глава острижена...” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта кажеш? ВАСИЛИЈЕ: „И с главе косу бритвом срезах...” СОФИЈА: Шта то говориш?

Молим, једино, да моја глава не подели судбину са мојим телом...” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта му то значи? ВАСИЛИЈЕ: „...и да се моја лобања преда некој

Ни гроб, ни лобању! ЈЕЛИСАВЕТА: Како онда да му се испуни последња жеља? ВАСИЛИЈЕ: Његова ће луда глава и мртва пронаћи пут од те масовне гробнице до руке неког Фалстафа који игра Хамлета! СИМКА: А ви?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ПРВА ЈЕЗА Деси се: да се зачудим, кад ме изненада растуже: кишица плаха, ил једна смеђа дечија глава у коју се загледам дуже. Деси се да се пробудим, од ноћна близа неба плава, и ставим руку на срце што куца јако.

Ал никад нисам због тебе плако, нити сам нашо у љубави пако, ко отров у цвету тамном. Глава ти је бледа и чиста, нико не зна како тужно беше, кад си ми дошла, бледа а страсна, вита као дете, и пречиста.

Наша је страст гурнула у пропаст: лажи, законе, новац, и породицу. Од понижења нам је клонула глава, ал нам се, у телу, пролеће спасава! Наш тужан осмех благосиља грех; жиг оних који љубе, на свету целом.

Мрежа се била поцепала. Два‑три минута грозне забезекнутости, гледања у воду, погнутих глава, затим псовка и мир. Узалуд цео рад, утрошен петролеј, и скупа мрежа. Па ипак, узбуђења нема.

Водови су имали да напредују, уз ватру резерве, и да се привикну фијукању метака изнад и поред глава. Ствар је била много опаснија. Први пут је један редов дигао кундак на официра, мени наочиглед, код Злочова.

Један: здрав, млад, који је одлазио на бојишта, да се врати у болнице, без руку, ногу или глава. А други: богат, крезубав, шкарт, забушант, који се парио код куће са остављеним женама.

Жандарми су, затим, испалили два плотуна, изнад наших глава, али са бојним мецима. (Међутим, није тачно да су неки били рањени.

Његове главе имају мир, вечност и тврдоћу камених, насмешених глава из брдских манастира са Хималаја. Липшиц, његов антипод, као да претерује нешто грчко. Али не онако дивље као Бонар.

Замара ме полако, тако да ми се руке опуштају са стене, глава клоне, и високо, на врху земље, опкољен сурим небом, осетим мутан осмех.

Не она коју је гледао очима својим. Док нека милована, блага глава, и неко љубљено, витко тело, са правим стасом и ванредним коленима, пролази без лепоте и моћи, дотле неко друго биће,

У Теби један орач пева, и у зимско доба, преливши крв, као вино, у нови мех. А кад ми клоне глава и буду стали сати, Ти ћеш ме, знам, пољубити као мати.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— И, гле, под небом лети дечје јато Из отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на њих ручицама: Ком око врата трачица крвава Ком рана мала ко румена ружа На белим грудма.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” „Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!” Више њихових глава лебди у облаку голуб и у кљуну носи траку на којој су речи: „Милостиви Творац отклања свако зло од Страдије, која му

— узвикнем раширених руку, и одмах устанем, те се поздравим са господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе коју нисам могао схватити.

— Баш добро што сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити. Досад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! — рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом.

момку, а затим се обрати мени: — Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два-три дана, да ми чисто глава бучи. Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору! — Долазе послом? — упитах.

Пред њега нисам смео ни излазити, јер ме сви увераваху да тако дрзак покушај не чиним ако ми је глава мила. Господин министар, веле, ради поваздан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да се туче.

Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори. Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.

” Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест

Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара

у његов чаробни сјај, и таман хтедох проћи, пун неких слатких мисли, док ми одједном задрхта сама рука, па право капи; глава се сама приклони земљи, а уста ми се развукоше на пријатан осмех којим обично сви ми старијег поздрављамо.

— упита поносно механџија. — Видео сам — одговорим механично, а осећам како ме снага издала и глава бучи од чудних утисака.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...

У њој беше и засебно парченце хартије, на коме је писало: »Павле, за ово игра глава«. Да не би глава страдала, морале су Павлове ноге тако играти и трчати по селу, да се увече, кукавац, није могао

У њој беше и засебно парченце хартије, на коме је писало: »Павле, за ово игра глава«. Да не би глава страдала, морале су Павлове ноге тако играти и трчати по селу, да се увече, кукавац, није могао држати на њима.

Аја, не ваља; не би ми дали паре, убио га на спавању... А може бити да би дали: кмет је прочит'о да је његова глава уцењена, па кад донесем главу, мора ми се платити, јакако!...

Очи му напрегнуто и пажљиво разгледају свако сумњиво место, и глава му се једнако окреће на све стране. Љубиша и сад иде тромо, али му је покрет смео и одлучан, а поглед, рекао бих,

Али сад беше мука пењати се уза страну. Ноге се отискују, а глава мора једнако да буде подигнута, да би се што даље пред собом видело, те и не можеш да гледаш где стајеш ногом.

Ми се посагињасмо, али се истога тренутка разлеже пуцањ од врљика, и преко самих глава наших просвира куршум. Љубиша уграби ту прилику, те му се примаче за пет шест корака, па се опет заклони у прелом

Пружише се пушке и — тренуци се претворише у векове... Наједаред Љубиша одскочи од врљика, испали пушку и стаде. Глава зликовчева клону... За тренутак претрчасмо сви до врљика.

Левом руком ухватио се грчевито за крај од врљике, а на десну му пала глава. Подигоше га двојица, изнеше на траву, огрејану сунцем, и изврнуше га на леђа.

Пера чисто поскочи од радости, па поче да прославља Јустинијана, а професор се заценио од смеха, и што се више смеје и глава му постаје некако друкчија...

Плашња му рашћаше све више, а глава, које због неспавања, које због напрезања, а нарочито због плашње, беше му тако тегобна, мисли тако збркане и

Он се пренерази, пребледе и осети како почеше да му клецају колена. У исто време осети да му глава некако незгодно стоји: као да је сувише погнута. Он опроба да је исправи, али му тај положај беше незгодан, тежак...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

! СПИРИНИЦА: Па нисмо, дабоме, него кад он за прву реч. ЈЕВРЕМ: Чекај, молим те! О, људи божји, па мени пуна глава брига, и сад још ми ви дошли да се свађате! СПИРИНИЦА (увређено): Па ми можемо ићи.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА

рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА ДЕСЕТА 47 ГЛАВА

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА ДЕСЕТА 47 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 52 ГЛАВА

Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА ДЕСЕТА 47 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 52 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 61 ГЛАВА

У СЕЛУ Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА ДЕСЕТА 47 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 52 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 61 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 66 ГЛАВА

ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА ДЕСЕТА 47 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 52 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 61 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 66 ГЛАВА

ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА ДЕСЕТА 47 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 52 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 61 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 66 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 72 ГЛАВА

ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА ДЕСЕТА 47 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 52 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 61 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 66 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 72 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 76 ГЛАВА

ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА ДЕСЕТА 47 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 52 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 61 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 66 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 72 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 76 ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 83 ГЛАВА

ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА ДЕСЕТА 47 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 52 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 61 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 66 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 72 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 76 ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 83 ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА 89 ГЛАВА

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА Разболео се Пепо Крста, једне мрачне ноћи кад су облаци наносили буру, Заболела га глава, груди, крста, Добио високу температуру.

Дагобер Други би, из рутине Смазао по две-три коњске бутине Пуне јегуља, тица и трава, Уз вино од којег не боли глава... А ми, на шта ми спадосмо, јао!

Дигнутих глава, горд војник до војника, Збијени као речи у добро сложен стих! А ево, сад се вуку поред самог плочника Спуштених

Или је већ ту, крај постеље вреле (Не баш у цркви, него у припрати)? Ноге га жуде и руке га желе Ал глава неће да га прихвати! Сазрели су неопходни услови!

Сазрели су неопходни услови! Бити ноћобдија истинска је робија: Тело хоће и вољни су удови Али глава одбија и одбија! О главо, ман се почела и начела! Треба те дати на хемијско чишћење! — Ал глава, ни да чује!

О главо, ман се почела и начела! Треба те дати на хемијско чишћење! — Ал глава, ни да чује! Лудо запела Куд не треба, у наопако мишљење!

Лудо запела Куд не треба, у наопако мишљење! За ноћно превртање и напорно бдење Једину кривицу, знај, сноси глава ти: Она тражи неналазиво решење И због тога теби не да спавати!

” „Још ћу ухватити неку прехладу: Већ ми побољева помало глава! Боже, видиш ли ову неправду, Ово гажење основних људских права? Флагрантно гажење!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Органи за репродукцију се нагло развију. Код мужјака глава постаје још шиљастија, и то тиме што се смежура горња усна.

Слично је и са креветама, које се такође лове мамцем од натрулелих глава сардина. Органске остатке прождире и мноштво океанских риба које се само њима и хране.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Тури такве разговоре црне! Људи трпе, а жене наричу; нема посла у плаха главара! Ти нијеси саморана глава: Видиш ове пет стотин момчади, које чудо снаге и лакоће у њих данас овђе видијесмо?

ФЕРАТ ЗАЧИР, КАВАЗБАША Јок, сердаре, не угађеш путом! Вјера турска поднијет не може да се хаба докле глава скочи. Иако је земља поузана, двије вјере могу се сложити, кâ у сахан што се чорбе слажу.

Да ми се је помамити, сестри црној, да те како заборавим, кукавица, е презгодна глава бјеше, млади брате! Да уз цара сједијаше, мудра главо, шћаше царев везир бити, сестри тужној; да код краља

КНЕЗ ЈАНКО Ада ова несрећна невјеста, те се данас уби међу нама, љуће ми је на срце завила но несрећна глава Батрићева. СЕРДАР ЈАНКО Не збори нам, кнеже, за те јаде!

Мртву главу не диже из гроба ни прекова бистра џефердара. Здраво твоја глава на рамена, ти ћеш пушку другу набавити, а у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденицà, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.

Она би мислила да је то од умора и великог напрезања. Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена. Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна...

А да је он, он сад ту, његова несрећа и црна судбина. Ходао је. Није могао да се надише. Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла. Захуктан, није могао да се смири.

И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то. Једино што јој глава заносила и очи јој гореле. А то, мислила је, све је због страха.

И онда одједном и то тако изненада да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно

“ а он: „Седи ти, Арсо, код | куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак,

— А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио,

И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде! И сад тако, ето! Ја, тако! На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

живот лош У коме знанци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима, а глава њихова им смета. А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук. Јер ми смо давно, верна драга, — је ли?

Те је кобне ноћи уклоњена глава Храбре војске што је све до зоре саме, Поред добрих коња, под опремом сјајном, Чекала на битку увијену тајном

Да имала нисам вазда будно око, Да ми глава, срце нису били хладни, Давно би ме — мали и крвави плен — Заборавили сви зверови гладни.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Оно народа што се задоцнило било, биће их било до тридесет, што мушкијех што женскијех глава, застало у шупљаји бедема, па да хоће да се отисне кроз врата.

Млаз студена вјетра фијукну испод свода, врх њиховијех глава; помрачи се; неколико капи љосну на калдрму, ама крупнијех као љешници. „Удари вријеме, божê вријеме, бјеж’ народе!

А какво бјеше то гр’оце и та женска глава! Материне очи а очине племените црте, њежније дакако, састале се у кћери. Иза малијех руменијех усана два низа зуби,

“ то рекавши, Радоје узе дијете са Станина крила па га сједе на своје и пољуби у главу. „Ево нам Милуна, ако Бог да! Глава је иста Милунова а и срце ће бити очево! А да како!

У тај мах, скрајни прозорак на прочељу наелак отвори се. Старачка глава, обрубљена дугом, бијелом брадом, помоли се на прозору. Старац наслони главу на длан и остаде тако.

везена шишана „А о бедри дуга гадарија, „А на раме џида обливена, „А од по ње вуком опшивена; „На врх џиде од међеда глава, „Зинула је као да је жива...“ Такав бјеше игуман Ђорђије острошки.

Тло под њима бијаше, готово, пепео од људскијех костију. С њега се не дизаху утваре одрубљенијех глава, ни окљуванијех тјелеса, да им се у сну призиру.

„Радоје и ти Крцуне, са то двоје момчади запаните тамо; чувајте их, вјере ви! не грабите се лудо око глава да не платите својим главама; ајте!“ нареди Оташ.

Мишан пуњаше своју шешаницу иза крша и звјераше на све стране. Украј њега лежаше турска глава; јатаган му и лијева докољеница бијаху крваве.

Огањ гораше неједнако. Час би плануо те расвијетлио чудан призор. Глава рањеникова вираше испод покривача, те онако блиједа и испијена, а према тренутној, блиједој свјетлости, чињаше се као

Од њега до данас непрекидно бивали су и још су то. Колики их је год мушкијех глава у тој породици, сваки изучи ту вјештину од свога старијега.

„Ма нека што је згодна, но је паметна и ваљана као мушка глава! Баш штета што није човјек!“ рећи ће неки. „Богами, заиста је боља од многога човјека!“ прихвати онај први.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Дабогда сâм да не знаш, а другога да не питаш! Дом ти се од мушкијех глава испразнио! Ђаво ти чорбу посркâ! Живео, дабогда, од петка до суботе!

Земља те сунцу уграбила! Земља ти кости избацивала! Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! Јад те јаду додâва довијека! Кућа ти се кућетином звала, на огњишту изницало трње!

Б) ПОСРЕДНЕ Бесан море локао! Бијеле власи плела! — (клетва девојци). Вазда туђа бремена носио! Глава му град чувала! (тј. била набијена на колац). Губа га разгубала!

Шири се као паун. Шиче као гусак. 3 РАЗНО Благ као мелем. Бистар као суза. Брз кô свјетлица (муња). Глава му као торни маљ. Говори као из бадња. Добар као добар дан у години. Дочекао га као озебао сунце.

Зна шта је цар вечерао. И камен би рјечма подигао. И оца би за новце продао. Једва му кожа кости држи. Једна глава, хиљаду језика. Једне капи поштене крви нема у себи. Једном руком даје, а двјема узима.

— Ко брзо суди, брзо се и каје. — Ко паметно ћути, мудро говори. — Бољу ћеш чути него ћеш рећи. — Од ћутања глава не боли. — Која се не рекне, она се не чује. — Кам из руке а ријеч из уста. — Испуштену реч не стиже.

— Ум царује, а снага кладе ваља. — Што снага (јакос’) не може, памет учини. — У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује.

— Тко на вересију пије, тај се двапута опије. — Од готових новаца не ваља вересију чинити. — Мртва глава дугова не плаћа. — Од рђава дужника и коза без млика. — Дуг неплаћен гријех неопроштен.

— Малој пећи мало дрва доста. — Два љешника ораху (су) војска. — Два лоша убише Милоша. — Већа глава, више главобоље. — Велика дрвета дуго расту, али за час падну. — Мала сјекира велики дуб повали.

— Боље је чисто чело, него пуна кућа. — Боље да си мртав но срамотан. — Глава за главу, образ ни за главу. — Образ иде с главом О СРЕЋИ — Не бјежи од прве среће. — Није вук никоме срећу појео.

— Смрт је лек свему. — Коме није вијека, није му ни лијека. — Пошто човјек умре, глава га не боли. — Свему је лијек до смрти. — Мртвој глави лека нема. — По смрти нема кајања.

Жари, пали, удбински диздару, Док и твојој кули реда дође! Жива глава дуговање плаћа, Жив икада, мртав баш никада. Закон веже и старо и младо, Закон веже, разлог одр’јешује.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: Камо ти глава? Ја се машим руком, а то нема главе; заборавио је на води. Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица

2. Без коже уђе, с кожом изиђе. З. Бијела кока испод стрее вири. 4. Бијела њива, црно сјеме, мудра глава, која сије. 5. Бијело је, сир није; репато је, миш није; со лиже, во није. б.

13. Губицом рије, а г...цом жиле вади. 14. Гујиња глава, господско руо, Арапске ноге. 15. Гурава кобила све поље побила. 16. Гураво прасе све поље опасе. 17.

” Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао „Дај баба главу.

” А кад види да му је глава одсечена, одмах узме живу воду, те га прелије и састави главу, и он опет оживи као и био.

хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса и једну сабљу па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми глава ту ми храна.” Рекавши ово оцу обрне се к брату говорећи: „Брате с Богом!

Девојче јој плачући приповеди све шта је и како је, па јој најпосле рече: ,,Мајко! како ти мирише глава!” Онда жена устане с њезина крила, погледи жалосну и плачну девојчицу, па јој рече: „Кудгод ходила, сретна била, кад

” Девојка седне, ала јој метне главу на крило и почне да је поиште, кад тамо, али глава пуна црви, па смрди као буба. „Смрди ли моја глава? девојко!” запита је ала; а она одговори: „Не смрди, мајко!

„Смрди ли моја глава? девојко!” запита је ала; а она одговори: „Не смрди, мајко! већ мирише као смиљ.” Сутрадан рано полазећи ала девојци

Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: „„камо ти глава?”” Ја се машим руком, а то нема главе, заборавио је на води.

” А чобан: „Кад људи долазе, за њих ваља месо да се и коље.” Опет путник: „За тебе смо главу оставили.” А чобан: „Глава глави и иде.” Опет путник: „Чељад од куће метнуше је на полицу, а дође кучка па изједе.” А чобан: „За њу је и била.

У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу па се издигне и у један пут ђевојку у чело међу очи да уједе; онда он притрчи па

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Сава САБРАНА ДЕЛА Садржај КАРЕЈСКИ ТИПИК 2 ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК 5 СЛОВО 2 8 СЛОВО 3 9 СЛОВО 4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО 5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА

ДЕЛА Садржај КАРЕЈСКИ ТИПИК 2 ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК 5 СЛОВО 2 8 СЛОВО 3 9 СЛОВО 4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО 5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА

ДЕЛА Садржај КАРЕЈСКИ ТИПИК 2 ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК 5 СЛОВО 2 8 СЛОВО 3 9 СЛОВО 4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО 5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА 16 29 ГЛАВА

ТИПИК 2 ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК 5 СЛОВО 2 8 СЛОВО 3 9 СЛОВО 4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО 5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА 16 29 ГЛАВА 17 30 ГЛАВА

ТИПИК 2 ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК 5 СЛОВО 2 8 СЛОВО 3 9 СЛОВО 4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО 5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА 16 29 ГЛАВА 17 30 ГЛАВА 18 31 ГЛАВА

ТИПИК 5 СЛОВО 2 8 СЛОВО 3 9 СЛОВО 4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО 5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА 16 29 ГЛАВА 17 30 ГЛАВА 18 31 ГЛАВА

ТИПИК 5 СЛОВО 2 8 СЛОВО 3 9 СЛОВО 4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО 5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА 16 29 ГЛАВА 17 30 ГЛАВА 18 31 ГЛАВА 19 32 ГЛАВА

2 8 СЛОВО 3 9 СЛОВО 4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО 5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА 16 29 ГЛАВА 17 30 ГЛАВА 18 31 ГЛАВА 19 32 ГЛАВА 20 33 ГЛАВА

3 9 СЛОВО 4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО 5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА 16 29 ГЛАВА 17 30 ГЛАВА 18 31 ГЛАВА 19 32 ГЛАВА 20 33 ГЛАВА 21 34 ГЛАВА

4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО 5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА 16 29 ГЛАВА 17 30 ГЛАВА 18 31 ГЛАВА 19 32 ГЛАВА 20 33 ГЛАВА 21 34 ГЛАВА 22 35 ГЛАВА

5 13 ГЛАВА 6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА 16 29 ГЛАВА 17 30 ГЛАВА 18 31 ГЛАВА 19 32 ГЛАВА 20 33 ГЛАВА 21 34 ГЛАВА 22 35 ГЛАВА 23 36 ГЛАВА

6 14 ГЛАВА 7 16 ГЛАВА 8 17 ГЛАВА 9 18 ГЛАВА 10 21 ГЛАВА 11 23 ГЛАВА 12 24 ГЛАВА 13 25 ГЛАВА 14 26 ГЛАВА 15 28 ГЛАВА 16 29 ГЛАВА 17 30 ГЛАВА 18 31 ГЛАВА 19 32 ГЛАВА 20 33 ГЛАВА 21 34 ГЛАВА 22 35 ГЛАВА 23 36 ГЛАВА 24 37 ГЛАВА

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А он! Има дилему пошто је организован, а мораће да буде капиталиста! Каже да ноћу не спава од дилеме, пуца му глава од дилеме, толики је карактер!

Шта каш за пасуљ? ПРОСЈАК: Одличан! Не би вам га заборавио ни кад би ми круна синула с главе! ГОСПАВА: И јес ти глава за круну, нема шта! Рођен си да засветлиш, ко неко тамо ваше величанство!

дува, потпаљује, ништа му не ваља, све критикује, само одсеца, главиња, звекеће, сева ко тоцило, ватра из уста, глава у пламену!

Лопужа! Главу би мого да му расцопам барапску! ИСЛЕДНИК: Па и нађен је јутрос у својој соби. А и глава му расцопана. Шта на то кажеш? ЈАГОДА: Каште ми где је, дајте адресу, зовте га, водите ме!

А сад, молим те, мирно устај, па идемо! АНЂЕЛКО: Чекај, доказаћу ти овде на лицу места! Гука ко волујска глава! (Заврће ногавицу) ЈАГОДА: Шта је то било с ноликим његовим ранама?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Није још. А и грехота је. Јер толико пута ујутру, кад му постељу дижем и јастук, на јастуку, где му је била глава, где су му биле очи, увек, увек ту нађем како је влажно. Сигурно од суза.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Он би ми рекао да евангелије што учи, добро учи, но да моја детињска памет и глава није јошт кадра разумети шта [х]оће евангелије чрез те речи и да је мени потреба чекати савршена возраста и зреле

” Свак ласно може познати какав је ови савет био, како га и сам сад познајем; но онда ко ће луду дати памет? Моја глава, напуњена будући пустињами непроходимими и пештерами, ништа друго | није могла у себе примати.

Онда ћу срећан бити!” Но, моја глава, пуна светиње, другојаче би мислила. Кога оженити? Мене? Сачувај, боже! Боље сто пута да ме каква свирепа лавица или

а никаква зла у животу није ни помислио; нејма ти ништа казати разве да је кад у среду и петак јео (за хиљаду глава не би ко погодио да му се не каже) — рака! Ништа друго. Или пасуља са зејтином, зашто у Приморју зејтина изобилије.

У овом острову мирски протопоп глава је свега свештенства. Који му драго епископ и патријарх ту да дође, мора њему потчињен бити, будући да је Свети

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није пријешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром.

Материно питање: „На кога се увргао“, имало је заиста смисла. Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада,

— Ко ће напити кâ он! — вели Ркалина, машући главом. — Нико кâ он! — Виру му његову, да је учија, каква би то глава била! — Ја сам му мало коју рич разумија! — А ја баш ништа!

? У Зврљеву има само убалâ, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!

Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак у буковичкој ношњи. Чудан ђаво. Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно

Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша. Бакоњи бучаше глава кад се пробуди. Бјеше се почело прозирати. Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.

Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде. Диже се велика вика. — Спасте дите!... Ко је пливач!?... Спасте дите!... — викаше фра-Брне.

Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто! Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.

“ Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши да му се глава обрну ка рамену. — Магаре од магарета! — рече загушено фратар. — Ти, да смиш... да се усудиш!

Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле! Њих двојица пођоше к њему. — Ја јутрос нећу! — вели Бакоња. — Боли ме глава. — Баш зато ајде. Шта си тако блид? Зар због оне спрдње? Не дитињи, болан!

До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: — Како то, млади господине, ни мукајет! Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати!

А ви уморни, господине? Путујете из далека? У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде. Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Снег висински: чекаш. Твој стег је твоје чело. ЕТО ШТА УЧИНИ СЈАЈ Док трепнусмо: ето шта учини сјај! Паде глава дану, скотрља се И ми посматрамо где се крај нас гасе Ствари и нестају као бачене у крај.

Ноћ је тако дуга, скоро с бојом гроба, У њој моја глава ево већ се љуља: Ја укочен стојим с каменом сред зглоба. СЛОБОДА ЈЕ УСАМЉЕНОСТ Сâм сам.

Питао сам јуче (као да сам мали) Једно дрво: где се ова глава лечи? Ћуте дрво и море. Само шýме Као што нем то зна и једино уме. У глув свет сам зашо: у сиво и сиње...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Добрица Ћосић КОРЕНИ Садржај ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 47 ГЛАВА ТРЕЋА 106 ГЛАВА ЧЕТВРТА 152 КОРЕНИ За мном су гореле шуме и пут.

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Добрица Ћосић КОРЕНИ Садржај ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 47 ГЛАВА ТРЕЋА 106 ГЛАВА ЧЕТВРТА 152 КОРЕНИ За мном су гореле шуме и пут. Змија нисам да и реп у земљу увучем.

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Добрица Ћосић КОРЕНИ Садржај ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 47 ГЛАВА ТРЕЋА 106 ГЛАВА ЧЕТВРТА 152 КОРЕНИ За мном су гореле шуме и пут. Змија нисам да и реп у земљу увучем.

2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Добрица Ћосић КОРЕНИ Садржај ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 47 ГЛАВА ТРЕЋА 106 ГЛАВА ЧЕТВРТА 152 КОРЕНИ За мном су гореле шуме и пут. Змија нисам да и реп у земљу увучем.

Тада ја. слушам, ћутим и гледам своје небо. И на њему два бела, загрљена месеца. ГЛАВА ПРВА Кад је излазио из дућана, замишљено загледан у црвене ђинђуве нанизане на жутом концу — „Зашто сам баш ово

боцкаво мили од шака што чврсто држе пушку на коленима, пење се долактицом и струји ка рамену, гребуцка дуж кичме, а глава је пуна ситног, потмулог цвокота. Не само од студи и не само од ниске ђинђува и Толиног смеха.

Ђорђе га не слуша. Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта. Има тако мршаве деце, прође Ђорђу. Глава им је увек чудно велика. Дуго и изгубљено гледа у гусле. Приђе, мало их помери и пусти. Оне мукло лупише.

Ни орах. Женскима је то посао. Плаћају им само они којима су празни и глава и чакшире. Јеси ли ме разумео? То нема у твојим књигама.“ Вукашин је само стиснуо усне и климнуо главом.

“ Ништа ми ниси донела, дошла си гола као леска, кошуљу ниси имала... Њој клону глава: сећање на облачење кошуље и прошло вече поново је заболе. — Постала си газдарица... — Твоја слушкиња — шапну она.

Боли и мене. Па ти знаш колико мене боли. Онда је дуго био без икаквих мисли: глава је набијена празнином. У њеним шавовима уклештена свест осећа само бол у коренима очију.

У Вукашиновим очима сељак дуго витла петла укруг, шарена крила машу, падају на снег, петлова глава лети на кров и одатле кукуриче прскајући крв, у њему као у дубодолини у поноћ одјекује петлово кукурикање, крв виче

Не може да му каже нешто што мора да му каже. Да је сада ноћ, можда би му рекао. Тола прескочи плот. ГЛАВА ДРУГА Тола Дачић трза конопац црквеног звона, да сељаци суде сељацима, занесен звоњавом на узбуну, савија се и

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Питај птице! Али ни птице нису чуле за Рибљу Главу, а људи су се смејали: — Рибља Глава? Баш смешно! Тражи је у рибљој чорби! »Можда ме је звезда преварила?

Мали чистач се једва довуче до краја стазе, обриса зној са чела и, погледавши ка старици, крикну од ужаса. — Рибља Глава? Откуд би на старици била рибља глава? — Баш је ово глуп сан! Како би ходала старица с рибљом главом?

— Рибља Глава? Откуд би на старици била рибља глава? — Баш је ово глуп сан! Како би ходала старица с рибљом главом? — Одлази, приказо!

— Траве су се смејале, а изнад њих стајала је старица Рибља Глава као планина, као џин. Толико је далеко било њено лице да га дечак-капљица више није ни видео.

Толико је далеко било њено лице да га дечак-капљица више није ни видео. Је ли, заиста, на њој рибља глава? Или му се то само у сну приснило? Гледао је како Риболика отвара врећу, а из ње нешто блешти.

Али лубеница, наједном, подскочи и поче се котрљати низ брдо. На њој је јашила старица Рибља Глава и смејала се: — Стигни ме ако можеш! Тек тамо где се ја зауставим, наћи ћеш Сребрну ружу!

— Стигни ме ако можеш! — закикота се Рибља Глава, угледавши га. — Па, и стићи ћу те! — узвикну дечак, покушавајући да убрза лет, кад осети како му се крила смањују и

Откуда ова вода овде? Малопре је није било! Рибља Глава била је већ на другој страни. Од муке дечак зајеца: — Никада је нећу стићи! Никада задобити Сребрну ружу!

Дечак јој скочи на леђа, а риба појури. Док би трепнуо, била је пред њима златна лубеница, а на њој Рибља Глава. Дечак испружи руку да дохвати лубеницу, али златне лубенице, наједном, нестаде.

Још и не изговори Рибља Глава ругање до краја, кад риба, на којој је дечак јашио, зину и прогута старицу. Остаде на воДи само прстен сјаја, а из

Царица са Кнедлицама ловила је папучице испод кревета. Цар Ферфелин се знојио да оседла коња, Ферфелинку заболела глава! Забринули се принчеви Ферфелини: далеко је 3емља Ветрова дуг је и опасан пут до ње!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

И глава кнеза Алексе Ненадовића, пред Први устанак, и глава Станоја Главаша, пред Други. Те су главе биле, као опомена, окренут

И глава кнеза Алексе Ненадовића, пред Први устанак, и глава Станоја Главаша, пред Други. Те су главе биле, као опомена, окренуте путницима који су у град стизали преко утабане

Онда је остао без ногу и без тела, бестелесан; само је његова глава, одједном сва климава, зарањала у ниски мрак, до у дно.

да се јуче збивало, он памти себе како, на отварању Школе, говори узбуђеним старачким гласом, пред мноштвом збијених глава, о значају који ће Школа имати у просвећивању Србаља.

закорачио у само средиште раскршћа, на место смрти обележено каменом и стао, од мах истурене главе а она би, та глава, већ следећег трена, као неки од смисла отргнут предмет, летела кроз ваздух па се котрљала по тлу.

У том се одсеву, као машкара којој је отпала глава, труп, већ мртав, још жив батргао пред непостојањем. Вероватно да је баш ово очигледно претварање живог у неживо, то

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш: Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува! Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче!

Идем, станем, ка' очајник клети, Опет зборим речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.

КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ Лисје жути веће по дрвећу, Лисје жуто доле веће пада; Зеленога више ја никада Видет' нећу! Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено!

ил' рађа? А уз њу се прикучила аждаха, Седмоглави змај, На првој глави глава мртвачка, Из вилица јој модри плам Полагано по црном диму лиже К'о да нешто пише; у млазових прочитам сричући: Руварац!

Хвала, госте мој, Навеки хвала! Рек'о си ми дост'. Алфа и омега! О мудра смрти! о самртничка Жива мудрости! Алфа је глава, - алфа, то је ум, Почетак свега, душин неимар, Што у њој зида будућности сјај; А омега - јест, омега је кук, Срамота,

Мени се чини: к'о да крила склопе Свијетле птице, и сврх ових глава Лебде и поје, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Лавори, сјајни, к'о злато кад стопе, Расту, свију

је грожђе на врхунцу, И мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне месечине, Кад забруји песма силних зрикаваца, Невиђених, скритих под велом маглине, Ја волим ту

Онај живот лош У коме знаци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима; а глава њихова им смета. А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук... Јер ми смо давно, верна драга - је ли?

Ми нисмо исто, Ни срце ни глава; Моје су мисли несталне и нове; Ја имам сновâ, а пук мирно спава. М. Ћурчин ЦЛXВ РОДОЉУБИВА ПЕСМА О Роде!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Горда глава мрачна владаоца непобједном већ мишљаше да је; не зна да је своје судбе чашу препунио црнога отрова, час не види

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

од њих одвезени на пијаце Абдере, јер нашим добрим абдерићанима празан стомак беше далеко несношљивији но празна глава. Зато је 29 априла 397 године пре н. е.

Шта се догодило? Иза плота указа се глава неког чудовишта, толико ужасна да им свима ноге претрнуше. Једини Хипократес не изгуби присуство духа. „Не плашите се!

Демокритос је својим учењем погледао преко глава Платона и Аристотела далеко кроз векове. Његови списи су се изгубили, али здраво семе његове науке преживело је хиљаде

“ Оборене главе изађе Архимедес из краљевог двора. Ноге му клецаху, глава тишташе, а беше велика врућина и оморина. Кад се нађе пред великим зданијем варошког купатила што га је Хијерон некада

да ће ту бити заштићени од домаха ђулади која ће, због огромне снаге Архимедових машина, прелетати преко њихових глава. Што Римљани наумише, то и учинише.

Одједанпут разабра Пембертон тихо хркање, обазре се и виде како Њутн дрема на своме делу; његова силна глава почивала је на његовој књизи, зраци подневног сунца, продревши кроз маглу, осветљаваху његову снежну косу и претворише

Дан иза погубљења мога мужа рекао је Деламбру: „Један једини тренутак био је довољан да се та глава скине, а можда неће бити довољно ни стотина година да се таква створи“.

„Мислите, дакле, да је Кивије био завидљивац?“ „Уверен сам у то! Силна његова глава била је несумљиво способна да схвати замашај и плодност идеје о еволуцији, али његово сујетно срце спречило га је у

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А тек што је спровод прошао кад се глава и рука поштанског разносача помолише на вратима моје собе. Рукопис на писму које ми ова рука пружи, иако нешто

Кум буквално није знао где му је глава. Цвикер му беше спао, али он га није тражио, већ је питао мене да ли је понео још један, резервни и да ли знам где му

Болови у ногама... ноге су ми пропале, а глава... као да на њој имам оловну капу која ме притискује и не да ми да мислим.

Напротив, кад кажем Немац, одмах имам представу постројене војске, видим огромну поворку по концу поређаних глава, са истим изразом, сличне једна другој, једнаке једна другом, видим све очи што гледају само у једну тачку и мозгове

Али, пре свега, он је физички дегенерик. Физиолошки, Грк је сарага-човек. Мртвачка глава у модроцрној кожи, са две „шпенадле“ на уснама, то је тип грчке главе исушене, безизразне, бескрвне.

Па се рогуши једно државно црно ћебе, преко пута пуковника, и зева задовољно и блажено огромна риђа глава. — Је ли, ама чујеш, друже?! — Умук’о, дабогда!

После су га подизали, гњечили, трзали и вукли (уз несложне и неке испресецане и брзе речи и примедбе) док му је глава, као одсечена и као да се држи само на кожи, падала час напред, на груди, час лево и десно, на рамена, а час

а иза чипкане наранџасте завесице са кићанкама промоли се огроман један подвољак испод томпуса и намрштена једна глава у цилиндеру и белој кравати око воловског врата гадно опсова идиота на путу.

Шта је ово? Да ли још живим? Или сам запао у ђаволско коло? Тонем у понор. Крај. Збогом!“ А глава се врти све више, све брже, све луђе, као вретено, као бунарски точак, баш као бунарски точак кад се пуна кофа испусти

знао приближно да изразим, и све страшније, понавља се, понавља се непрестано, док се нагло не пренем и скочим, јер глава не може да издржи у оним мукама, те устајем и седим у кревету до зоре.

Осим тога, и да ти кажем све чиме је моја глава била испуњена на неколико сати пред моментом кад сам цев једнога револвера управио према оном месту где се налази

Била је прошла поноћ и ја сам, сав клонуо, седео за столом, мислећи о томе, кад ме сан и бунило освојише. Глава ми се заносила све више и више и, постепено, сасвим се изгубих у оном тешком заносу пред најчвршћим сном који тек што

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Алда, Ђордано Бруно, Аздрубале, Танкреди. Убога дјеца, слинава, рахитична, големих ошишаних глава, гацала су по малом каменитом дворишту, а танке су им се ногице повијале под теретом звучних имена.

Уврх коврчица танка црвена машна. Глава се лелујала у месечини. То јој је била сестра. Постоји неки дубљи, тајни афинитет између водених глава и мјесечине.

Глава се лелујала у месечини. То јој је била сестра. Постоји неки дубљи, тајни афинитет између водених глава и мјесечине.

то предосјећао: миразу те љепоте придонијели су сви остали у породици; за њу је платила свој дио и она лелујава глава са жућкастим коврчама.

сваке филозофије лежи, као њен камен темељац, једна наивна самообмана, једна дјечја игра, која се састоји у томе да се глава настави на реп.

у парку попрсје латинисте с изгриженим носом, да ли се за оним приземним прозором још њише у мјесечини велика водена глава.

Са клатна заљуљаног изнад наших глава откину се, као преко воље, најприје један откуцај, па за њим други, и трећи. Старац се скруши.

— Хоћеш ли мало горе? — упитао ме кад је дошло вријеме да затвори апотеку. — Нећу вечерас, нешто ме боли глава. Да учиним увјерљивијим, надодао сам: — Имаш ли какав прашак?

му није довољно свесрдно навиксао чизме уврстити у први маршбатаљон или одредити на задатак на коме се сигурно губи глава.

Падало је по пет, по десет, по педесет здравих глава — да би се спасла једна самртничка. А понајчешће, послије толике борбе, у злочином плаћеној ампули — била је

— Петре! — Ој! — одазове се не осврћући се. — Та твоја глава не допушта никакве двојбе у вриједност опипљивога, је ли? — А зашто би је допуштала?

— А зашто би је допуштала? — И зато је та четвртаста глава задовољна? — А зашто не би била? Завидиш ми можда на њој? — Свакако. Xоћеш ли ме научити тој вјештини? — Чему?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу. Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге.

Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога. Никад Вујо не одлежа ни дан апса... Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин.

Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка. Са планине пирка студен, оштар поветарац. Варош се буди...

Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући. Људи се чуде, зевајући и протежући се.

— Море каква песница, шта ти говориш! Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. — Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. — Колико даш, де? — Шта да дам?... Знам да не можеш.

Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. Наступио је последњи тренутак. Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху

— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. — Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? — Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. — То знам ја, али не зна закон. — Па шта ћу сад ?...

— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега.

Да питам нану. После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: — Ходи дер ближе, момче! Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.

Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам! Деде да видимо којим си добром дошао? Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило

Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.

Само знам једно: треба добро отворити очи... Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« »Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како ?... Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу.

У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу, па се издигне и уједанпут ђевојку у чело међу очи да уједе.

се да сваки поредом пита старца оца шта је то да му лијево око плаче а десно титра, па макар са све трију пала глава доље. Тако и било. Што рекоше, то и учинише.

Нама је дјеци то јако жао, те се договорисмо да те за то упитамо, па макар са све трију пала глава ма̓м доље. Отац се наљути на то, скочи, прихвати пушку са зида, а син, кад то видје, побјеже.

Стража ће се пробудити, ухватиће те и одвести пред цара, и ту ће ти отићи глава доље. Немој онда жалити на ме. Ја сам теби добра, јер си ме нахранио у нужди и спасао живот, зато ме добро послушај и

Стража ће те ухватити и одвести пред цара, и твоја глава оде с рамена доље. Он једва дочека те ријечи, остави тета-лију, и зачас ето га под јабуком.

Ја ћу живјети и даље, а твоја ће глава с рамена. Тета остаде на истом мјесту и чекаће га, а он оде. Дошао до кревета, спази дјевојку гдје спава у њем, а

Да си био паметнији, и прије би дошао до њега, али свеједно, само кад је глава остала читава. Сад збогом ти. А на растанку да ти кажем још и ово: твоја су оба брата убита, а ти сад иди кући, али

хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса, и једну сабљу, па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми глава, ту ми храна.

А кад види да му је глава одсечена, одмах узме живу воду, те га прелије и састави главу, и он опет оживи као и био. Кад цар и његов доглавник

Кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву људску главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила: — Што ме газиш, кад ћу ти мртва досадити?

Цар већ види да ће оно да се испуни што му је глава казала. Кад буде дијете већ велики момак, онда га цар отјера у свијет, и каже му: — Да се нигдје не станиш, док не

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

да беже звезде из мојих очију, Да се ствара небо и свод овај сада И простор, трајање за ред ствари свију, И да моја глава рађа сав свет јада, И да беже звезде из мојих очију.

И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све носи. Тако ћемо проћи овај живот худ.

Ја нисам слутио да ће дани доћи, Велики и вечни, баш у моје доба, Двоглави орлови да ће редом проћи Око свију глава, преко сваког гроба.

И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све коси. Тако ћемо проћи овај живот худ И погледом каткад као цвет у

све је досад скрила Осим ње, што иде са несталих ствари Уз облик ветрова и говор дубрава, Као дух умрлих преко наших глава?

И док стара поноћ носи моје дане, И док ланац мука стеже и окива, Бол, падања и потреси да саране — Моја глава на твом крилу нек почива.

Ил' осећај страха то има да значи Да ће срце моје пропасти у тами, К'о звезда у блату, к'о глава на пању, И вампири да ће становати сами У моме смејању и моме плакању, И срце ће моје пропасти у тами. 1912.

И ноћ се спушта, и врисак, и мир. Замрле душе, само дршћу прсти, К'о снага где је тек забоден мач. Понека глава скривено се крсти. Још знак слободе детињи је плач. 1916.

На колевци празној мир дубоки спава. На зиду још пати у црноме раму И очију црних једна лепа глава. Једна лепа глава. Мре постеља бела, Намештај, сви знаци љубави и поште.

На колевци празној мир дубоки спава. На зиду још пати у црноме раму И очију црних једна лепа глава. Једна лепа глава. Мре постеља бела, Намештај, сви знаци љубави и поште. Уздах као стража заспалог опела, Погинулог дома није умро јоште.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Изгарао сам од жеља и оне су се умножавале попут хидриних глава. Био сам обузет размишљањем о болу у животу, смрти, и верском страху.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

иду са мном када сам ишао да слушам Бичера у Плимутској цркви, где сам први пут у животу видео тог великог беседника. Глава му је била слична лављој, а дуги увојци седе косе који су допирали скоро до рамена, само су појачавали ову сличност.

Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био је глава фамилије. Ово никако нисам смео да заборавим и о томе сам стално водио рачуна кад сам био у његовом друштву.

Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био је глава фамилије. Ово никако нисам смео да заборавим и о томе сам стално водио рачуна кад сам био у његовом друштву.

” Када сам стигао у Берлин, моја глава била је пуна Фарадејевих линија сила које су полазиле од електричних и магнетних пуњења ИИ које су се преплитале у

се крају своје приче, принуђен сам да мало скренем у страну да бих пронашао логичну везу између претходних глава и оних којима ћу закључити ово писање.

Сигуран сам да и становници Панчева мисле исто. Али био је потребан један светски рат да се из њихових глава уклоне предрасуде да је ово земља ”америчког материјализма.

Ћипико, Иво - Приповетке

У хитњи ужеже свијећу и поднесе је пред оглејцало. Између двије свјетлости лијепо се одбљескује њена прикладна глава; трпељиве очи смеђе су затворене боје, али црне обрве и трепавице дају им тамни и умирени израз.

Док вјетар хуји преко њихових глава, у заклоници је тишина; тек кад јачи удар вјетра насрне на гране других танких жбунова што у пукотинама манастирскога

Они стари наш кип, видија си га, а? Глава му је пригнута ка да се увик моли богу за нас: прави старовирски светац, чудотворац, брани нам род маслине од болести

— Ти пландујеш, — завиди му момче. — Лако за те: гдје пт глава, ту и храна, а ја се истргох од рада! . Дангуба слуша и, затворених очију, подсмјехива се па лијено вели: — Ала сте

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод.

Уосталом, Црњански је и приповетку „Легенда“ завршио скривеним цитатом из Матејевог јеванђеља: „Глава му клону на лево раме. Земља се затресе, завесе се подераше, плоче попуцаше, а беше петак и по земљи паде тама“.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Нисам ни ја знала да је то тако тешко. Идем да прилегнем, да се одморим, јер ми се завртела глава. (Полазећи.) А ви баш ништа? АНКА: Ево видите, обукла сам чак и другу халину.

ЖИВКА: Па видим и сама да морам, али, знаш, све ми се преврће у стомаку од муке. Сад ми дошла, бестрага јој глава... Нек уђе! АНКА (оде). ЖИВКА (гледа по соби): Ју, ју, ју, и где ћу да је примим у овом вашару?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

се види велика осветљена соба а кроз дрвене решетке промицање сенки; прелазе кућни праг и у предсобљу им слуга изнад глава држи упаљену свећу да би у мраку осветлио степенице; најзад, отварају се последња врата а гологлав теча - и то

23 Тек при крају четвртог часописног наставка, где је римским бројем означена друга глава, почиње прича о прецима, уз мимогредно упућивање да је то део и Софкиног сећања. Објављивање је овде прекинуто.

Ваља рећи да В глава обухвата један дан живота у ефенди-Митиној кући, испуњен већим бројем догађаја, а од раног преподнева па до мрака

мора изгледати Софки зато што гледа одозго, са прозора горњег спрата: од корпе и пешкира који су на глави, сама се глава уопште не види. Ужурбана, нестрпљива Магда добила је тиме малчице смешан изглед.

контрастирања, и све из истих призора: „И онда одједном, и то тако изненада да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери [. . .

слушала и с једне и с друге стране, и чак тамо до самога улаза; (МП) и онда одједном Софку чисто у чело удари, те јој глава клону; (ВП) Софка чу како отпочеше поређани тамо у столове да одговарају; (МП) овамо око ње све је гушћи задах бивао,

Чињеница да је радња у Сеобама сном обрубљена лако се доводи у везу са једном другом појединошћу: почетна и завршна глава - што иначе није тако чест случај у роману - носе исти наслов. Он гласи: „Бескрајни, плави круг. У њему, звезда“.

стих строфе понови на њеноме крају, или да се прва строфа у песми понови на њеноме крају, ето тако се и у Сеобама прва глава знатним делом текстуално понавља и као последња, при чему обе имају идентичан наслов.

Пета глава романа не садржи ниједан крупнији догађај; ниједан се такав догађај у њој није десио. Једноставно се описује кретање

Управо је тим, наоко ситним, у ствари врло значајним унутарњим збивањима, једним делом и испуњена пета глава романа. Што је ратнике у пуку збунило и уплашило, дакле, не изгледа ни крупно ни особито важно.

Небо које им писац тако радо надсвођује изнад глава и воде којима их окружује дају простору нека посебна својства. Прво, добија се утисак да се он не завршава на својим

Она их заправо композиционо надсвођује већ тиме што је прва глава цела посвећена Вуку Исаковичу, док завршна својом последњом трећином представља -како је већ показано - делимично

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Резил да го не учиниш, зашто — сунет прави детету. Гајле ич да немаш. Само нема такец-вакец: ја тој, ја глава немаш“... Оди, бре стари пес!...

је тај недостатак чинио да лакше, још брже мушки и без размишљања ончас испусте своје душе, ако би, по удесу, заиграла глава њихова свештеника. — Хе!...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Деда с мајком поглéдаху На нас двоје, на румене, Поглéдасмо и ми горе На седину глава им. Њине мисли враћале се У прошлости румен златну, Наше мисли отисле се У далеку будућност. »Јавор« 1890.

подлост зебе, Што прожимље дворе и колебе, Па се купи, збира и саздава Као светлост права Око жртав’, мученичких глава — Врле крепећ’ худе застрашава. Тело ј’ смртно, траје па дотраје, Карактери остају да сјаје.

“ А старцу је мила глава, — мора послушат’! Оде опет мору сињем, мору дебелом. Море бурно као да му гнев ускипео, А кроз маглу, кроз облаке

Он је човек срећан, Увек слатко спава, — Али мени данас Нешто бучи глава. Све ми је у глави Крчмарица Лела, Ока ватренога, Чела невесела.

ЧИЧА МИЈА И ЊЕГОВА КАПА Вино пије, ватру саму, Чича Мија, И глава му, и капа му Веселија. Па како је лепо пио, Лепо плати, Пошô ј’, ал’ је преумио, Па се врати.

Да не морам, вели, сутра Опет доћи.“ Пије, пева; пије, игра Чича Мија, Капа му је сад од главе Паметнија. Глава десно, а капа се Лево ’ери: Капа хоће да се глави Не замери. Глава лево, капа десно Завитла се.

Глава десно, а капа се Лево ’ери: Капа хоће да се глави Не замери. Глава лево, капа десно Завитла се. Није капа апа-драпа, Пази на се.

Нек’ поједе много сáрмâ! А да сарме боље прођу, Не било му с поља јарма! Кол’ко људи, тол’ко глава; Кол’ко глава, тол’ко људи. Ал’ ја желим да не буде: Кол’ко људи, тол’ко ћуди.

Нек’ поједе много сáрмâ! А да сарме боље прођу, Не било му с поља јарма! Кол’ко људи, тол’ко глава; Кол’ко глава, тол’ко људи. Ал’ ја желим да не буде: Кол’ко људи, тол’ко ћуди.

Ој, књиго, књиго, слава ти, слава! Вечита бриго порезних глава! Ко твојој моћи пркосит’ пође, Врашки с’ опече, ђаволски прође.

Па драге воље, — во прецје немам, Шта више на то давно се спремам. Ја се не бојим студени твоје, Та глава ј’ моја већ твоје боје (Није баш са свим снеговно стање, Ал’ на то иде њено грушање) — Па нек нас ода још боље

Ми смо барем зрели, ми смо при памети.“ Тако једра душа, тако мудра глава. Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. »Јавор« 1891. ЕНО!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо! ФЕМА: Ако сваки дан двадесет реди не чујем од тебе ову реч, ниси моја кћи.

ФЕМА: Како изгледа, Жан? ЈОВАН: Длака му је жута, ако није веће од телета, мање није; глава му је као половаче; красно, кудраво, мило вам је да погледите. ФЕМА: Како му је име? ЈОВАН: Жутов.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Чистом ватром гоњен о шта ћу са оним Што сам видео и чуо када ненађен роним У простор пре речи где труне моја глава Када летим и не мичем се ко човек који спава Ружо без страха, сузо, одбегли ждрале, Жалбо црних птица и тужне похвале?

Звонке руке пружам граду који спава Пометених језика, са сунцем у бари, Узиданих мајки у зид мушких глава, С анђелом у воћу и оку што стражари Лукавство позајмљених догађаја, Неизрециво а научено ко време, Варко, у теби

без страха јер нема Пепела већ само пламен који спава У камену мутном што потајно спрема Излазак сунца изнад мртвих глава. СЛУГА МИЛУТИН Последњу светлост сабласти прате и биље... Употребљив само у сну, свет нас вара!

хоће ли ми онда бити опроштена Моја неумешна љубав моје време Које ме више опијало неголи хранило Моја тужна глава која ме изгубила ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ Разговор који све је обухватао Чинио је прељубу. Промени своју песму!

Краков, Станислав - КРИЛА

Иза округлог шатора, јединог до сада разапетог на зажареном пољу, указала се бела глава козице. Она је климала чупавом брадицом, и ругала се. У шатору се чуло пљускање воде. То је посилни поливао команданта.

Ни себе није чуо у хуци. Ипак је морао да кличе. Пред њиме су била испупчена плећа и сулуда кацига од коже. Глава је била мирна, само су две руке кретале и повлачиле полуге, жице, точкове и ручице.

Мотор је урлао у пенама, а ваздух јурио из напетих свемирских груди. — Хеј, Сергије, Сергије... Пилотова глава је била глува и трезн на полуга. Широка разапета крила дрхтала њима од среће.

Један немарно држани шлем паде, и звекну о камен. — Оде ти глава. Никола. Никола учини презрив покрет уснама. Рашчупани бркови му се покретоше.

Читаво испарење зноја и умора диже се изнад ових кратко ошишаних глава усијаних челиком и сунцем. — Још једну боцу пива. — Две... – Само да је хладно.

Одједном као да куршум прозвижда. Иза угла изби топот коња, и указа се ознојена глава обрасла плавом брадом. — Шта то значи, господо? То је скандал, скандал... Официри су поскакали.

— Ћутите, господине мајоре, чуће вас војници. Душко се нагао и вукао за рукав мајора. Четвртаста глава поручника Луке се бојажљиво окренула изнад угњечене јаке. Лагано се дигао са сандука, и неопажено изгубио у мраку.

Мала чутура обишла је целим кругом, и дошла опет у оне прве руке. Видела се рука како се подиже све више, а глава затура све ниже. Чу се последње: — Глу—глу... — и празна чутурица паде у руке малога војника.

Те мисли пролазе кроз све који леже за малим заклонима од земље и камења. Ипак се понека шлемом покривена глава издигне и погледа у мрак. Одједном одоздо пред гребеном поче нешто црно да се миче и избија. — Брза паљба... бомбе...

— Ала је закувало, ох, ох, — сладио је други. Па ипак је било очију замишљених, тужних. Било је овде још трезних глава од тог чудног пијанства рушења и смрти. Кроз те очи замишљене пролажаху сенке успомена. Главе су мислиле.

— Кајмакчалан... рањен сам на њему, на јуришу, — мислио је рањени ађутант и био је срећан. Глава његовог суседа је у дебелим завојима. Изгледа да не спава, јер су му очи отворене.

Осећао се неугодно, јер се много чупавих женских глава мицало и нагињало над столовима. Около је било пуно крвавога меса. До њега на другоме столу лежало је нешто кратко.

Петровић, Растко - АФРИКА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО

КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ.

Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ.

Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ.

ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ. ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА.

ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА БРОД ЈЕ ЛАГАНО СИЛАЗИО НИЗ ТРОПИКУ. ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА.

Има их дугачких и танких, витких, кратких, угојених, главатих, сасвим ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос, црвених, у свим тоновима скоро до ружичастог, плавичастих кожа скоро до азурног,

Страшан смрад полутрулог семења какаоа који ми једним махом, и за цео живот, убија љубав за чоколадом. ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА

С времена на време појави се његова црна глава, да удахне ваздуха, док се са тврде, коврџаве, и масне косе вода одваја одмах као од нечег туђег и страног.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

и мудра глава Крвљу ће својом бедем мастити! — Ти за то велиш да је несрећа!... Па кад у лету пâлош застане, А крвав слуга паше

СТАНА: А Бошко? Ти док се овде тако скањујеш, Бледа ће глава бедем китити. СПАСЕНИЈА: Ах, мајко, хајд’! Видим да ти је много дражија Од млека мога крвца његова.

Показаше ми роба скрушеног: У томрукама ноге скљештене, А суве руке беше скрстио На тврде кости свога колена; Глава клонула... Тек кад ме виде, Уморно диже мутне зенице, После их спусти... али плашљиво Кô да се бича боји нечијег.

СТАНА (показује кроз прозор на бедеме): Још ово гробље — тврде бедеме — Онаки цветак није китио Кô што је дивна глава његова! Само погледај!...

СУЛЕЈМАН: И опет кажем: Та бледа глава није сина твог!... СТАНА: Пашо, ти ниси бог! СУЛЕЈМАН: Алах ал алах!... Јемин алах!

СТАНА: Пашо, ти ниси бог! СУЛЕЈМАН: Алах ал алах!... Јемин алах! А богом ти се света заклињем: Да оно није глава његова!... (Лупа у дланове.) Уверићеш се сад!... (Ћерим долази и, прекрстивши руке, ћути пред пашом.) Ћериме!...

Дивна је глава оног ђаура Што је на коцу волô погинут Него променит веру Христову. Тамо да водиш ову старицу. А кад се бака добро

Турци се скупили око мртва Станоја, с голим ножевима. ПРВИ ТУРЧИН: Моја је глава! Ја ћу је мојим ножем срубити! ДРУГИ ТУРЧИН: Не дам је теби. Од мене ће је паша тражити!

Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај! (Показује на Станоја Главаша.) Та бледа глава, те хладне груди Што их кô бокор ружа рашчупан Сопствене крви красе цветови, Ти си пролила... Ти!... Станоје!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

што уфате, а други се нанизали око села као чавке, па кој навре да бега из село, они га, ете, фану (ухвате) и јала глава дол. Да беше ден, тесмо да се бранимо, ама ноћ, па свет СИ спи.

Успут низ брдо наилазили смо на рањенике где их вуку на уским малим Тезгама, тако, да су само леђа на дасци, а глава, руке и ноге климатају преко малих носила, а при сваком покрету шибају млазеви крви из отворених рана.

вагонима, претворени у крвав качамак, са кога се још цеди крв и точура на насип; тело машинисте одбачено на 20 корака. Глава му откинута и откотрљала се далеко од трупа... Тако ће бити и са овим влаком што сад јури поред мене.

Сад се зачу из даљине како хучи и наша граната. Она прејури високо преко наших глава, а ми је поздрависмо са бурним »ура,« праћеним живом пушчаном ватром и опет потрчасмо напред.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Идем, станем, кâ очајник клети, Опет зборим речи без памети: „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мислио би човек, нико жив неће остати. У неко доба почеше куршуми да звижде преко наших глава. Ту смо, дакле. Налазимо се у висини батерије те нас пуцњи топова просто растржу.

“ Ишли смо слободно, јер смо још увек у мртвом углу. Али већ чујемо непосредно изнад наших глава онај језиви писак куршума одбијеног од земље. Застали смо да видимо где ли је заклон команданта пешачког батаљона.

У једних вире ноге, у других руке, или искежена глава. А мало даље из једне рупе помаљају се коњске копите. Покрај људи, животиње.

Пренусмо се. Зричак је цичао. Мало после нека тичурина прхну изнад наших глава и ми претрнусмо. Ова усамљеност мучила ме. Почео сам да уображавам да нас опкољавају И да ће нас живе ухватити...

Затворио сам очи и наслонио чело на стиснуте песнице. Осећам мирис земље. Сетио сам се једнога леша чија је глава била заривена у земљу. Одмакао сам нагло главу... Дрво се више није видело. И она двојица кажу да је довољно мрачно.

Сад, немам више шта да вам кажем. Остало знате. — Бојовић заћута један тренутак и погледа преко људских глава. — јесу ли сви овде? — Сви су, сви — повикаше. — Добро... Онда напред!...

Досађује нам само камење које пршти преко наших глава. До мене је лежао каплар Ранко, кога су војници звали „Балави“. Он се наједном утиша. Гурнем га да видим је ли жив.

На реци паљба све бржа. Куршуми прелећу преко наших глава. То наши гађају, а и не знају да погађају нас. Наредио сам да се војници укопају и са задње стране, да бисмо сада

Туче и непријатељска артиљерија, али засипа стално онај јаз где смо јуче ми прешли. Гранате прелећу баш изнад наших глава, и чим чујемо шум зрна кроз ваздух, ми забијемо главу међу камење. Прасак пушака у нашој позадини све се јасније чује.

На његовом врату видела се велика рана... Глава му клону у страну. Крв је текла из његове ране и црвен поточић цурио низ камење. Прасак се разлеже свуда наоколо.

— француску ратну песму. „Фикус“ млатара рукама, али то чини више од севдаха, јер му глава стално пада на раме. — Живео наш собни старешина! — виче промуклим гласом Пера „Ђеврек“. Остали прихватају узвик.

— С’ушај!... Зови... оног дежурног... забушанта! — Шта ће вам он сада? Капетану се приклопише очни капци и глава клону на груди. Напрежући се, мрмљао је: — Да му кажем... ја нисам жандар... Ја сам командир митраљез...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Не разумем се у цвећу, од смрада Његовог глава боли. — Ја не намећем, — рече ми друга, — Бирај, па који се допадне; жита без кукоља нигди. — Бирај, пиљарице, кажеш?

Ал’ најпосле, кад доби триста рана, Кад хиљаде већ турских глава сруши, Кад Топлица и Косанчић с мејдана У вечној слави нађе место души, Ах, и он паде, к’о стабло без грана, У

Глишића: в. његову приповетку Глава шећера (СКЗ, књ. 184, стр. 56). Ту песму свира на клавиру и Мара Шницерка на захтев своје мајке Перке Угледићке у

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу чаршијом лагано и уједначено, стопу за стопом.

Иј! Уј! Како ми стоји глава?... Зар нијесам кршан и прикладан, не буди примијењено, кô и сваки герз!... Ај! Иј! Уј!... Ујујуј!...

Поврх њихових глава шуштао је и меко лепршао снијег који је пискаво шкрипио под ногама, а око њих је као болно чамила језиво бијела зимска

А само, вели, дами није браде, ја би' ишô, ама не мерем с брадом. Бојим се, вели, познаће ме, па оде и брада и глава.“ Ја укабули', па што Бог и срећа јуначка дадне... Те цијеле боговетне ноћи нијесам могô ока на око склопити.

Људи моји, нећете ми, море бити, вјеровати, а ово је жива живцата истина: сат ли, подруг ли, стајô је труп усправ, а глава се откотрља, па говори: — „Каурине, вели, при'ватио си Босну, ама, наш цар има још земаља... Чок јаша падиша!

— Теби је, Симеуне, увијек, до некакве бреспослице! Глава, болан, игра. — У тебе игра, видим ја, да ми и не кажеш. Препô се Исаија, замислио се, док се нешто не дошјети: —

Браћо, Асан-бег ће на манастир! — уздахну Давид, па се окрену мени: — Јуначе и бранитељу ове наше свете ћабе, твоја глава прва ће пасти.

Судац (још живље): Кажи, не бој се ништа! Давид: Ама, казаћу, па нек иде глава!... Има ли у вас школа што се зове терезијанска? Судац (говори с писарчићем њемачки).

— нередовна, недисциплинована турска војска башица — „прва ракија из казана кад се пече, прве нац“ башуна — јагњећа глава; главурда бели — заиста, одиста белћим — можда, ваљда бендати — уважавати, признавати берићет — изобиље; обилан

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Крвава и бела Јованова глава Јавља јој се обноћ, звона кад заћуте, Сред збрканих снова кад занеми јава, Месечево млеко кад посребри путе И кад

Куда из тамнице са седморо брава? Куда, док нас Минос у ланце не спута? Изнад наших глава леден ветар брише; Залуд наша длета и напори дуги: Ни рушити ништа ми немамо више, и храмове већ су порушили други.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Ама, каква кривица, по богу брате! Где си ти још видела код нас да је чиновника глава заболела због кривице? А после, паметан је то човек, зна тај шта ради.

ЈЕРОТИЈЕ: Слушај, све што имаш реци ти твојој мајци, а ја овај... па видиш ваљда и сама да ми је оволика глава од брига!... Лице...

Шта ме се тичу туђа деца! И онако ми прште глава! МИЛАДИН (уноси исцеђену крпу): Ево, господин-Жико! ЖИКА: Бре, па ти као да си ишао да исцедиш крпу у Атлантски

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

2 Што боса твоја нога разбија росу, лепојко? Језа се низ травку слива, заболеће те глава. 3 Јутром шта сана тражиш росноме на пропланку? Сунце је на уранку, гуја се у котур свија, опечиће те младу.

О, три пута би, за добро ваше, да оседи ова глава, и трипут на раменима да је нема, и опет буде ту! Зар знате ви, зар ја, зар ико жив, ван Онога озгоре!...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

л. закопају тамо где је новорођенчету, приликом мерења, ударила глава (»Кад ти никла, онда њему наудиле вештице«, ЖСС, 194). Поред породиље мора бити б. л.

Као апотропајон б. има значајну улогу у теургичним радњама при жртви и молитиви. Босиљком се кити глава ускршње печенице (СЕ3, 19, 45), и овна који се коље приликом измирења момкове и девојачке куће (када се десила отмица,

Главоболка, главоболчица. Не сме се уносити у кућу, јер од ње боли глава, и кокоши неће да носе ако се донесе под кућни кров (ЗНЖОЈС, 19, 203). ГЛОГ Wеіѕѕдорн (цратаегуѕ оxyацантха). Глог.

По заласку сунчевом доведе се болесник и намести му се постеља, и то тако да му глава дође под јасенак; с друге стране јасенка метне се суд с медом и погачом, чаша вина и чаша воде (»вечера вили«), и

бацали су одувек гране, »као задужбину«, и говорили: »Крива јело, ето теби гране, нек ме не боле ни леђа ни грана« (глава?). Један је био запалио ту гомилу, па је одболовао пола године (СЕЗ, 32, 1925, 377). Ј.

На Божић ујутру окити се к. кладенац или бунар са кога се вода доноси (Караџић, 3, 1901, 65). Њиме се кити глава печенице о Ускрсу (СЕЗ, 19, 45), и приликом свадбеног мирења (іб., 139); о свадби њиме се кити бардак с ракијом (іб.

К. је лек од дечје болести буба (»кад дете често чеше ноге, кад су му хладне уши, а глава врела«): три пута по девет зрна к. стуца се и детету саспе у нос (СЕЗ, 14, 128).

У народној медицини, плод од м. туца се и привија код крајника у гушобоље (СЕЗ, 40, 126; 231). Кога боли глава, или има веће поремећаје у мозгу, кади се и пари врелом водом у којој су скуване жиле од м. (ГЗМ, 6, 1894, 801).

и друге народне песме које кажу ово исто, Софрић, 171). У Босни и Херцеговини чак се прича да мушких глава није ни било све дотле док није постала трава одољен, јер би без њега свако мушко дете умрло за двадесет и четири часа

Саставни део лека од деранжираног стомака (ЗНЖОЈС, 14, 75). Истуцаним о. у маслу маже се глава против ћелавости (СЕЗ, 40, 237). ОСКОРУША Ѕпербербаум (ѕорбуѕ домеѕтіца). Оскоруша (Шулек, Рад, 39, 13).

на ватру, па се уво пари кроз вински левак (ЖСС, 318). Ч., липово И зовино лишће употребљује се за парење главе, кад глава боли (ЖСС, 314); а ч. са солу, у врућој води, за парење зуба кад боли (из србуља, Софрић, 217). Ч.

Одољен. У народној песми пева вила седећи на камену: »Да зна женска глава Што ј̓ одољан трава, Свагда би га брала, У пас ушивала, Уза се носила« (Вук, Пјесме, 1, 223). Оман.

Ћипико, Иво - Пауци

Помоћи ће њему господин шкриван, није шупља глава: што он уради, — онако је, неће њему биљежник у очи ударити. А домишљат је враг!

Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде: изгледају као глава цуре, дјетета, живине... чујеш ли како вода доље отиче? Чудо! Нико не може да ње... До салеђена снијега може се.

и распознаје: на ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли; глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.

— пресјече га Раде и диже се. —Веле варошани... —Видећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!... Не дам је до бога ! —Пусти, Раде, синко! Што слушаш туђе људе?— умијеша се стара.

Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора. У својој соби узе хартију и поче писати. Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди. Хтједе да јој све рече.

Звонце брецну. Свјетина навре на тијесна врата. У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња. Начичкала се глава до главе. Иво попође и погледа унутра. Миса започе. Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.

продора долази собом носи тужне звукове, к'о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. — Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку.

— 'Ајде гори, 'ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју.

А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају,

— отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени. А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи.

Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра. Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу

Стоје тако, држећ' се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак. А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Но овакав какав сам, по Прохору, нисам био низашто. Глава ми је ћошкаста, коса тршава и чекињаста. Руке су ми две квргаве мотке с млитвим месом и смежураном кожом.

војнички посао: дуга путовања преко непознатих предела, умор, спавање на седлима, неизвесност, страх, клање, одсецање глава. Зној, крв и смрт, та три основна обележја војникове судбине. Очекујемо да нас Лауш позове.

) да то запрепашћује. Збиља не претерујем кад кажем „запрепашћује“. Све је ту складно: глава, труп, удови; све је у савршеној сразмери, као да је Прохору неком волшебном силом и умећем пошло за руком да

Прохоров Христ је био нешто друго, нешто потпуно од тога различито: снажна људина, биковитна и силна. Негова глава није оклембешена, већ усправна и моћна, у његовим цртама и борама нема мемле, његово тело није руина из које је

У Прохоровом распећу открио сам и много чега другог. Христова глава је лепа, мужевна. Има мало повијен, орловски нос (као онај у Ариљу). Нема браде, лице му је обријано.

Крећу се као муве откинутих глава, на лицима им непрестано титра неко отужно усхићење. Ако ме ишта раздражује до лудила, то је кад видим око себе оно

Уђе Лауш и пошто преко нас што смо га дочекали стојећи и повијених глава пређе мрзовољним погледом, седе у чело десног стола. Затим уведоше Доротеја. Намах нам постаде све разумљиво.

Били су тако беспомоћни. Лежали су на голом камену пред Кулом просутих утроба, одсечених удова и разбијених глава. Били су слаби као деда.

Ми не бисмо, али он јесте.“ Још је Димитрије говорио, али шта су могле његове речи наспрам тих затупастих, чупавих глава поређаних дуж столова? с десне стране задригли војници, са леве испијени калуђери; и једни и други подједнако глуви.

Хтео је нешто да каже. Глава му је клонула на јастук и ситне капљице зноја су му избиле по челу. Померио је бледе исперутане усне.

Видео сам пред капијом, при светлости пунога месеца, ред калуђера који су непомично стајали дигнутих глава према небу и појали заупокојену литургију. За њих смо били мртви. И они за нас.

Увек је долазио на исти начин. Однекле из мрачног ћошка помолила би се најпре његова сјајна црна глава са светлећим очима. Окренуо би главу лево и десно као да проверава јесам ли сам.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

бог, Просуто лежи вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све за благи одмор зна О, мени бруји глава; Спокојства, мира хоћу ја!... Мени се јако спава. 1883.

их крепи, а делом јуначи, У страшне дане да одважно стоје Бранећи народ и његова права, Кад бура бесни и кад игра глава. Сутон се хвата... И нејасне сени У танкој магли скривају се редом.

Него ту се друштво забринуло цело: Да ли сељак има просјачко одело? Једна мудра глава реши збрку целу: Та нек дође сељак у своме оделу.

Мора да је страшно нешто, кад и мени бруји глава; Иди, Петре, па разгледај, јер то није забадава. Свети Петар журно сиђе, одакле се чује вика, И застаде разјарена два

тукоше тамо, Тражећи прљаве капи, да усне оквасе само И страже страдаху тако у мраку и долини, И звонко падаху с глава бакарни шлемови њини. Једнога дана Азок нареди војинству своме, Да секирама оштрим сву шуму секу и ломе.

Он виде да није вајат но чардак на коме лежи, Осети некакву студен, а кожа чисто се јежи; И глава тешка му здраво. Онда му на памет паде Сва брука што јуче беше, и онда хукати стаде.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Изнад наших глава разапето је звездано небо, а горња платформа торња, коју посматрамо из прикрајка, указује нам се као астрономски

парохија, најдрагоценији ми је предмет моје збирке реликвија, која не оскудева на даровима и посветама крунисаних глава. Јер, то је моја пословица: не трају ни сила ни богатство, већ моћ духа.

То пада у очи, овде у земљи флегматичара. Хук је врло добра глава, пуна идеја и проналазака, али је свађалица. Многи су то искусили. И Њутн није остао непоштеђен.

Из те круне, која је имала и свој обод, провиривала је доле, као каква глава, масивна локомотива. Ова је имала облик бубња.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« Појављује се глава Парапуте, али леђима окренутог, несразмерно развијена и утрпана крпама, поњавама. СТАНА (не дајући му да уђе,

их жали, што ће, ако сам на путу, по зими, мећави, да зебу; ако ми није хладно, ако сам у својој ћелији, можда ће моја глава и чело бити болесни...

Ћути! САРОШ (занесено): И кад болестан лежим, осећам како би ми лакше било кад би ме ти неговала. Знам да би бољка, глава, брзо прешла, кад бих лежао и одмарао се на твоме крилу. ТАШАНА (више за себе): Црна твоја мајка и сестра!

(Одлази.) МЛАДЕН (братственицима): Па?... Чусте ли? Па?... ПРВИ БРАТСТВЕНИК Глава мора за образ! СВИ Глава за образ! МЛАДЕН Имате пушке, коње...

(Одлази.) МЛАДЕН (братственицима): Па?... Чусте ли? Па?... ПРВИ БРАТСТВЕНИК Глава мора за образ! СВИ Глава за образ! МЛАДЕН Имате пушке, коње... ДРУГИ БРАТСТВЕНИК Ти знаш да ми кријемо, али без оружја нигда не идемо.

СТАНА (пође и враћа се): Да идем, идем... али можда ће и моја глава отићи ако чују да сам га ја овамо увела, пустила. ТАШАНА Не бој се! Пре ће моја него твоја! СТАНА (одлази).

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Кад ходају по башти, и човек их гледа с леђа, изгледају као две утваре без глава. Утварасто су и живели. Све више чудачки, штедљиво, мало запуштено. Новац од кирије су скоро сав носили у штедионицу.

бесмисао, и опет неискорењив обичај у том крају, да поседници, богаташи, охоли на богатства и преимућства, по цену глава својих нису излазили из куће као други свет, с малом паром у новчанику.

Годили су му комплименти и утехе, али је шаптао резигнирано: — Та моја глава, то вам је као кад зао ветар уврне петељку и загуши цвет, и цвет се још мало држи, али је већ мртав...

Отвара новине на страни где су извештаји с пијаца и вашара, јер то госпа Нола мора прво да прочита. Кад је боли глава, иде на прстима. Давно нечишћене домине опрао је у шпиритусу, и глачао их кожом од старе рукавице жупникове.

Губим стрплење и вољу за рад. Понекад мислим: прснућу... А глава ме сваки час боли... Чини ми се, душе ми, да сам слуга, или боље да кажем, роб. Роб имања.

како је било? ево. Звизнуо по очима газда Мојсила, и онда му претресао џепове. Буђелар, кажу, као глава купуса. Газди је страдало једно око. Добиће на то око, казао је Влајко судијама, монокл, па све у реду...

Иди сад. — Туђа кост, шаптала је госпа Нола кад је Јулица изашла... Гле како ме опет заболи глава. Баш ми не даду оздравити.

чизме, јахаће панталоне на дугим правим ногама фино се уборале, као снег бела кошуља раскопчана и открива диван врат, глава заваљена, коса лепрша, дрзак и самоуверен смеј избацује беле зубе, а раширене руке се повијају као две танке гране.

Старим нагло. Једем, срце ми у салу, вели доктор Мирко, и не ваља, вели, што ме једнако у потиљку боли глава. Крв притискује мозак. каже мој доктор Мирко... 'Ајд нека притискује; свако свој пос'о зна и ради.

У оном вертепу, као обично, све чисто и уредно. Удовица, као све удовице, плаче, сећа се да је женска глава, и да ће тешко бити без мужа. Рајнхарт лежи у сандуку као неки гуштер: сув, тврд, некако сав зелен.

А ко зна, можда ће Срба ипак ваљати... зашто баш мора доктор бити... Моја тврда глава је можда и ту нешто крива... Нека буде што хоће, само нека је човек... Да, али човек и човек није свеједно. А опет.

Тако је започела последња глава пропасти имања гос-Тоше Лазарића и његове жене Станојле Перчиновић удате Лазарић. На гробној плочи име госпа Нолино

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

плећа била широка и мужествена, и будући да је врат пократак имао, то се чињаше да његова од читаве стопе состојећа се глава између рамена као усађена стоји.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

зеленим трепавицама Трава и скрива и открива Студену провидну истину На дну ове воде Сија биљурна вучја глава Са дугом у чељустима Умивање овом водом Лечи од сваке смртобоље Гутљај ове воде Од сваке животобоље Бистро око у

слуша мрштећи се Премешта ћивот С једног рамена на друго И левом руком се крсти Он будући краљ голаћа ЦРНИ БОРБЕ Глава ме већ с коца гледа Ионако ме нема и нема вас Појмите ли По души их по жижи слаткој По рогатом месецу на челу По

његови на црним коњима Са црним заставама Носиће му главу На укрштеним црним фрулама Везаним црном косом удовица Глава ће му сијати Крунисана црним зрацима Црнога сунца Када се пробуди ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ Светозару Бркићу Заменило си нам

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Б. Ф. Ф. Ф. С. 112 ТАМНИЦА 119 ВОЈСКА 125 БРАК 131 НЕИСПИСАНА ГЛАВА 136 ПОГОВОР 137 ЈЕДНА НЕБЕСКА СЕДНИЦА 143 АУТОБИОГРАФИЈА ПРЕДГОВОР Ја мислим да уопште нема смисла писати

Ја сам се у својој брбљивости упетљао у сукње младих дама, док је ова глава аутобиографије намењена само оним сукњицама које служе као униформа средњем роду у граматици.

Имао је кратке и танке ноге а изнад ових трбух, груди и глава, сливени једно у друго, изгледали су као буре које је својом тежином претегло уна пред.

Изгледао нам је као одистински школски инструмент и на то смо се толико били навикли да нам је његова глава одиста изгледала као глобус који представља куглу земаљску.

Наше убеђење да је његова глава прави глобус било је толико да је, кад му је једном у игри неки Станко Милић разбио главу, на питање професорово зашто

Затим се окренуо осталим ђацима: — Пазите добро, глава овога Живка је Сунце и она осветљава и Земљу и Месец. Земља ће, као и досад, бити Сретенова глава, а за Месец узећемо

Земља ће, као и досад, бити Сретенова глава, а за Месец узећемо овога малога из друге клупе. Тај мали из друге клупе био сам ја.

једна стрина и са таквим навикама пала ми је у кућу баш кад сам се спремао за поновни испит из математике и кад ми је глава врила од разних синуса, косинуса, конуса, паралелопипеда, сегмената, тангената итд.

гуштера, крокодила, гвоздензуба, медуза, шкорпија, кербера, пуноглаваца, ајкула и, врх свега тога, као змај са седам глава и са седам пламенова, које свака глава бљује из чељусти, била је: ректификација круга.

шкорпија, кербера, пуноглаваца, ајкула и, врх свега тога, као змај са седам глава и са седам пламенова, које свака глава бљује из чељусти, била је: ректификација круга.

И тако смо полако и нечујно заборавили једно на друго. Моја пета љубав била је једна глава сентименталнога романа, који није ни завршен.

пенушавог шампањца, од које на уснама осетиш неку сласт, затим ти узавре и узбуди се крв, засјакте ти очи и замути глава.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Са лудачким бесом заковитла шрапнел изнад наших глава и стотинама куглица запрашта око нас. Сви смо се прилепили за земљу.

Хвала богу. Грр-р-ррру! Ух, неиздржљиво. Хладан ме зној проби. Гр-р-ру! Неки ме умор спопада, а глава заноси, као да ми се спава! Никад краја. Гр-ру! Гр-ру! Гр-ру! Гр-р-у!... Гр-р-р-ру! Гр-ру! Намах се све утиша.

Звецне понека алка, застење кара, или топ, тек колико да прхне преко наших глава нека застрашена птица. После оне данашње грмљавине топова, свуда влада нема пустош.

— Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица коморџија.

Читаве ломаче разгореше се на свима странама. Једнима ветар подухвати ватру и пламен заковитла преко наших глава. А већ од дима се није могло дисати. Тек после једно два часа умину снег.

Стигли смо, чини ми се... седамнаестог септембра и одмах изишли на положај, Вражја глава. Пред нама је био положај Каменита чука, где се налазила пешадија.

Пред нама је био положај Каменита чука, где се налазила пешадија. Ама ништа више, већ узми само имена: Вражја глава, Каменита чука... па можеш да замислиш какве су то чукаре и гудуре.

Прошли смо кроз Пирот ноћу. Тек сутрадан задржасмо се на положајима Велетина глава. Уз пут смо секли телеграфске диреке, кварили мостове, палили храну и сено...

Замичемо журно. Још једна окука па смо спасени. Али баш покрај пута лежао је телефонист Милија. Глава му готово у бари. Један га дохвати за ноге да га извуче, али он јекну: „Убијте ме... убијте.“ — Понесите га!

Ђуро се обрати Груји: — А грдни, ви побјегосте. Е, светога ми Петра, док је Ђуру на рамену глава, неће они закорачит у ову земљу. Груја се само болно насмеја и тужно климну главом. — А што, јадан!...

Окренуо сам главу ватри, али ноге ми се укочиле. Онда се дижем и мењам положај. Изгледа ми да глава лакше подноси хладноћу. Али однекуд, из онога грања, као да ми неко дува за врат. Затискујем рупу шаторским крилом.

Одосмо да видимо. Лежала је малаксала животиња, и тужно нас гледала. Војници су покушавали да га дигну, али глава негова немоћно паде. Драгиша извуче сву сламу из свога шатора, да би коња мало окрепио. Било је доцкан.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу. Моја је глава трачка; Велика су кола зашкрипала сељачка. На точак. Нека точак смрви ме, кад крене, Својом великом љубављу за

вртлог страсти, све жуто, црвено, зелено пред очима; тамо, где је некада био дугачки видик планина, једна нога, једна глава, једно смејање без трајања, много злата, злата и распутаност части, моћна узлетања, у крваве каше, утапања.

што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод. И бол, Господе, и бол! Молитва за Њега, Сунце! Молитва, тим, за мене!

извирања је јава, И кружи маглени даљни дах, седефом, док млеко се рађа На очима руке провидне, чежњама ми заноси глава Говорим, а глас мој, са небом, ко шапатом се болним срађа Нити икада могах изрећи - колико ме тад то спасава Заћутим,

Младић, без нарочитих мисли, без чуда, Просто напросто, младић огрнут кабаницом. Само глава тамна, од сунца препланула, Само очи, ноћи и ветру отворене. ”Зовем се Селим. Родио се у Босни. Гоним триста оваца.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

На меко седа, по меком хода. Ни птиче у златном јајету тако не живи! Али, зашто не расте? Зашто му једино глава бива све већа?

Гледају га с тугом отац и мајка: на танком врату, као балончић на танушноме концу, њише се дечакова чудовишна глава. Жалости црна! Зар ће им синак као наказа ићи светом? Где да му нађу лека? Шта да раде?

— Твој цвет те чека! — каже. — Иди и нађи га, или ћеш заувек остати наказа којој само глава расте! Дечак поново крете. Ко зна колико је тако ишао?

Закорачивши, угледа Ведран своју сенку и зачуди се: проширила му се рамена, смањила глава. Зарадова се дечак, потрча. А пут све стрмији, као да планина бежи у небо.

Мислио је и размишљао Царев Први Доглавник. Од силних мисли изгубио је сан Доглавник Првог Доглавника. Пушила се глава од премишљања Доглавнику Доглавниковог Доглавника.

Од ње се ти не би ни пробудио. Оне ће заспати на тренутак. Тај часак ти улови, тргни им мараме с глава и бежи. Отму ли их — готов си. Умакнеш ли им за сто корака, даће ти за њих све што затражиш.

»Сад!« — рече Варалица самоме себи кад виде како оне као покошене падају у сан. Долете до њих, стрже им мараме с глава, поче да бежи. Али, пренуше се вештице, па за њим.

Даћу ти товар злата! — моли и она друга, али Варалица одмахује руком. »Какво злато!« мисли се. »Овде је глава у питању. Дам ли им мараме — претвориће ме у камен!« Стисну он мараме свом снагом, а већ види: не могу му ништа!

Чекало се још да се старци и деца попну на кола, па да се крене, кад се изнад глава бегунаца појави пар рода и поче да кружи над селом сасвим ниско, једва замахујући крилима од умора.

Увек је било и биће да велики циљеви захтевају велике жртве! — посла Царица поруку да се глава надзорника узида у темеље, али тек кад паде десетак надзорничких глава посао потече брже.

— посла Царица поруку да се глава надзорника узида у темеље, али тек кад паде десетак надзорничких глава посао потече брже. Заједно, с камењем сада су у зид уграђивани људски животи. Али, зар је то важно?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Мени се чини: кô да крила склопе Свијетле птице, и сврх ових глава Лебде и поју, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Ловори, сјајни кô злато кад стопе, Расту,

Већ су на мети. И рукаве дуге Загрћу косци, и живо се кладе Који ће брже наткосити друге. Збацише с глава саруке и ваде Из водијера гладилице старе, И хитром руком добре косе гладе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

он је био онај „добар јунак“ „што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава“. Какав замах и откос!

каже: Нисам слуга, нити дворим кога, но у Стамбол цара честитога, а код њега не мислим другога док је моја на рамену глава. И, одиста, ниједном другом Турчину, и уопште ниједном човеку, Марко, онакав какав је у песмама, никад се није покорио.

А кад се дохватио коња и сабље, са девојке је полетела глава. Мртва глава је проклела Марка да му се за гроб не зна, као што га у српској песми Урош и Мрњавчевићи куне отац

А кад се дохватио коња и сабље, са девојке је полетела глава. Мртва глава је проклела Марка да му се за гроб не зна, као што га у српској песми Урош и Мрњавчевићи куне отац Вукашин.

Доста ли смо, доро, војевали, из Турака робље изводили, од Турака глава доносили! Сад сам, доро, остарио врло, ја не могу више војевати, сад те шиљем с главом неразумном, са Иваном, са

остарио врло, ја не могу више војевати, сад те шиљем с главом неразумном, са Иваном, са јединим сином: Ива ј', доро, глава неразумна, чувај, доро, моје чедо Иву!

На Балачку јесу до три главе: из једне му модар пламен бије, а из друге ладан вјетар дува; кад два вјетра из глава изиђу, Балачка је ласно погубити. Већ ви ид'те, водите ђевојку, ја ћу овђе чекати Балачка, не бих ли га како уставио“.

Тад учини јуриш у катане са својијех три стотине друга: одсјекоше три стотине глава, па одоше друмом за сватови. Кад стигоше цара и сватове, пред њег баци Балачкове главе; цар му даде хиљаду дуката, па

Нешто ме је забољела глава, — тебе здравље! — пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“. Говорила љуба Угљешина: „О јетрво, госпођо

Она оде млађој јетрвици: „Јетрвице, млада Гојковице, нешто ме је забољела глава, — тебе здравље! — пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“.

полазиш сјутра у Косово, с собом водиш слуге и војводе, а код двора никог не остављаш, царе Лазо, од мушкијех глава, да ти може књигу однијети у Косово и натраг вратити; одводиш ми девет миле браће, девет браће, девет Југовића: остави

„Који оно добар јунак бјеше што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава?“ „Оно јесте Бановић Страхиња.“ „Који оно добар јунак бјеше што два и два на копље набија, преко себе у Ситницу тура?

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ЧУДА 27 ДОСАДНО МИ ЈЕ 28 ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ 30 У САМОЋИ 31 ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ

НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ 30 У САМОЋИ 31 ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО

КАКТУС И КЛЕКИЊЕ 54 ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ 56 ГЊАВИ МЕ ТЕЧА 58 ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА 60 У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО 62 МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ 64 ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА 66 ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО 67 ДУГМЕ СЛУЖИ КАПУТУ 69 ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ 70 УСЛЕД

да им каже Да не може тако више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит им расте

да се њупа Ко две роде После траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не знам шта је Где им све то стаје ГЛАВА МИ У ТОРБИ Глава ми у торби Апетит у мензи Уживам у чорби То са тим у вези Млеко је пиће Што јача мишиће

две роде После траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не знам шта је Где им све то стаје ГЛАВА МИ У ТОРБИ Глава ми у торби Апетит у мензи Уживам у чорби То са тим у вези Млеко је пиће Што јача мишиће Много волим слано

те као мачку Лаје којот иза глога Убићу у теби бога Обавести своје знанце Сецкаћу те у резанце Ту где ти је глава глупа Направићу осам рупа Нем разлога да те лажем Ко питу ћу да те смажем Имам колтове од сребра Да ти бушим

је Једно зрно Евидентно Чак делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје бело брашно За погачу МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ Моја глава док ради — ради Као булдожер Ил тигар млади А када не ради — она се хлади На јастуку се

делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје бело брашно За погачу МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ Моја глава док ради — ради Као булдожер Ил тигар млади А када не ради — она се хлади На јастуку се хлади У мом јастуку има

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ехе, идем опет на ону крушку. Тек сам био почео да берем. Иза букве се опет показа Мачкова глава. Ударац поново тресну по спавачу. Стриц скочи сад још више поплашен. — Шта је сад ово?! Батине с неба падају или...

био одваљен, а тако куса крова стидила би се најцрња циганска ковачница, а камоли не би једна оваква кићена хајдучка глава као што је била Стричева. — Шта да сад радим с овим чудом? — забрину се дјечак. — Лазаре, ти си мајстор, дај помози.

—весело повика дугоноги дјечак и брзо загребе уз прву букву. Попео се до на сами врх, све док му глава није изронила поврх треперава мора од лишћа. — Ехеј, народе читавога глобуса, погледајте мој шешир!

Тако се њему бар чинило. — Па дедер, шта ћемо сад с Луњом? — упита Јованче. Дјечаци су ћутали оборених глава. Луња и сама обори поглед и рече сасвим тихо: — Пустите ме близу вас... Само да гледам шта радите.

Просто не знаш ко је кога гонио, ко од кога бјежао. Глава да ти се заврти пред том замршеном мрежом бјегунаца и гонилаца.

— Овдје ушла, овдје изишла, пази ти ње. Добро је што ми је шешир висок, па му је горњи дио био празан, иначе — оде глава. Усташе и тога дана остадоше кратких рукава.

Луња се на то само трже, пажљивије загледа дјечака на свом крилу, па брзо скочи тако да Стричева глава бубну у траву као нека бундева. — Ништа њему није, претвара се! — опоро рече она отресајући љутито сукњу.

Куд ћемо сад? Испитивали су лијево-десно, док на самом заокрету ходника, откуд су дошли, скоро у висини својих глава, не открише широку рупу у стијени. Баш из ње је струјала она промаја.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

РИФА ПЛАТНА 159 СЕДАМДЕСЕТОРО БРАЋЕ АВИМЕЛЕХОВЕ 160 ВИЗИЈА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА 161 ЈОАНАТАНОВ МЕД 162 ЛИТОСТРОТОН, ИЛИ ГЛАВА АДАМОВА 163 ИГРА ДАВИДОВА 164 АВЕСАЛОМ ДУГОКОСИ 165 ГЕДЕОНОВЕ ТЕСТИЈЕ 166 КАКО ЈЕ УЧИНИО ФИНЕЕС НА ВОЈСКИ 167 КАКО ЈЕ

ВОДЕ Ка неке што су дубоке воде те им се дна не види; а друге што опет тесно и помало извиру, а не зна се откуд им је глава; и неким чује се хука испод земље с надањем се негде излазу, али врло се заустежу позадуго; и неке пак натраг се

ЛИТОСТРОТОН, ИЛИ ГЛАВА АДАМОВА Казује се за Адамову главу да је онде, на оном месту, гдено и Христос — свију нас глава — распео се је.

ЛИТОСТРОТОН, ИЛИ ГЛАВА АДАМОВА Казује се за Адамову главу да је онде, на оном месту, гдено и Христос — свију нас глава — распео се је.

А откуд она глава онде дође (само гола кост!)? Кад сав свет водом потопљен би, дигла ју је из земље била вода, претеривао ју је ветар

И понапре је она глава мотрена гола била, а врло голема за чудо, тако да је могао последњи човек ходити изнутра по њој.

Пак Давидов син Соломон, кад по своме оцу оцари се, како божији пророк, знао је чија је оно глава. Једанпут му згоди се лепим временом са свом својом војском у шећњу напоље из града изаћи.

Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се. Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу. И сви јој се поклонише.

После тога пак им цар да узму рече сваки по камен у руку, а и сам диже један камен, и рече војски: »Ово је глава нашега праоца, вала нам је початити, што смо и учинили, ама кроштоно је он послушао своју жену и преступио је божију

у Риму нека збожница, поганско им црквиште поглавито на име бога им Јовиша; зваше се Каптолом, а капут латински глава се зове.

милости суд изрече што да му се учини и рече: »Тако ми бога, тај човек је за смрт што је то упословао, вала да му се глава узме! А томе сиромаху четири јагњета да се поврате натраг!

Кано курјак с кожом вала нам плаћати, ка и ономе у Александрији што му се је јагњећа глава у торби претворила у човечју, канда јако одсечену главу, на сред пијарце међу толиким људским калабалуком!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЗОНА ЗАМФИРОВА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЗОНА ЗАМФИРОВА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЗОНА ЗАМФИРОВА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЗОНА ЗАМФИРОВА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА ДЕСЕТА 66 ГЛАВА

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЗОНА ЗАМФИРОВА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА ДЕСЕТА 66 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 74 ГЛАВА

Сремац ЗОНА ЗАМФИРОВА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА ДЕСЕТА 66 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 74 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 79 ГЛАВА

ЗАМФИРОВА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА ДЕСЕТА 66 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 74 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 79 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 86 ГЛАВА

ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА ДЕСЕТА 66 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 74 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 79 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 86 ГЛАВА

ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА ДЕСЕТА 66 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 74 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 79 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 86 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 88 ГЛАВА

ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА ДЕСЕТА 66 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 74 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 79 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 86 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 88 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 94 ГЛАВА

ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА ДЕСЕТА 66 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 74 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 79 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 86 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 88 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 94 ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 97 ГЛАВА

ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА ДЕСЕТА 66 ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 74 ГЛАВА ДВАНАЕСТА 79 ГЛАВА ТРИНАЕСТА 86 ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 88 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 94 ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 97 ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА 100 ГЛАВА