Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) И Жарко пошао ноћом. Кад буде на Лауданову шанцу, завади се Станоје Главаш са Жарком око једне ћорбалте жуте од пиринча, као тупа сикирица, коју ја познајем.
Станоје Главаш хотео је силом да му са јункаша скине. (Ову је ћорбалту тј. тупу сикирицу игуман боговађски и за Турака на седлу о
”.) — Станоје Главаш повикне: „Побратиме Ђорђе, ево калуђера са сабљом!” — Он се при кучи, да види шта је, а Главаш извади пиштољ на Жарка,
”.) — Станоје Главаш повикне: „Побратиме Ђорђе, ево калуђера са сабљом!” — Он се при кучи, да види шта је, а Главаш извади пиштољ на Жарка, а Жарко ма̓не сабљом, да Главаша удари, ал̓ промаши те Карађорђа мазне и засече по образу.
извади пиштољ на Жарка, а Жарко ма̓не сабљом, да Главаша удари, ал̓ промаши те Карађорђа мазне и засече по образу. Главаш и други опале пиштољима те игумана убију. А кад пиштољи пукну, онда сва војска повиче: „Лагум, лагум!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тако су постали његови спевови: Хајдук Вељко, Васа Чарапић, Јанко Катић и Станоје Главаш (1860), Бирчанин Илија, оборкнез изпод Међедника (1862), Душанија (1863), коју је сматрао за најбоље своје дело,
Јелисавета, кнегиња црногорска, а тек 1873. збирка лирских Песама. Станоје Главаш изишао је 1878. Од 1876. до 1878. изишле су у Београду четири свешчице његових Приповедака.
000 стихова испевао три драме: Сеоба Србаља (1863), Јелисавета, кнегиња црногорска (1868) и Станоје Главаш (1878). Све те три драме су из српске историје, али са врло мало истински историјског.
Станоје Главаш је последње веће дело које је Јакшић радио, има све мане његове драме: невештину, претеривања, нагомиланост мотива и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ех, старији! — кукао је дјед. — Баш ми је и мој Сава од старости нешто стекао. Бена се родио, бенаст и остарио. Главаш у Бихаћ, Главаш из Бихаћа. На Саву није требало дуго чекати.
— кукао је дјед. — Баш ми је и мој Сава од старости нешто стекао. Бена се родио, бенаст и остарио. Главаш у Бихаћ, Главаш из Бихаћа. На Саву није требало дуго чекати. Чим се јави кукавица, ево и њега с празном торбом, тражи жита.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од уха до уха распети брци Какве носе шофери-Грци, Илија Бирчанин, Станоје Главаш! Кад их видиш, не мош да спаваш!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић СТАНОЈЕ ГЛАВАШ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић СТАНОЈЕ ГЛАВАШ Садржај ПРВИ АКТ 3 ДРУГИ АКТ 35 ТРЕЋИ АКТ 36 ЧЕТВРТИ АКТ 57 ПЕТИ АКТ 74 СТАНОЈЕ
Јакшић СТАНОЈЕ ГЛАВАШ Садржај ПРВИ АКТ 3 ДРУГИ АКТ 35 ТРЕЋИ АКТ 36 ЧЕТВРТИ АКТ 57 ПЕТИ АКТ 74 СТАНОЈЕ ГЛАВАШ ЛИЦА ГЛАВАШ СТАНОЈЕ, бивши војвода СУЛЕЈМАН ПАША, везир београдски СТАНА, удовица војводе
АКТ 3 ДРУГИ АКТ 35 ТРЕЋИ АКТ 36 ЧЕТВРТИ АКТ 57 ПЕТИ АКТ 74 СТАНОЈЕ ГЛАВАШ ЛИЦА ГЛАВАШ СТАНОЈЕ, бивши војвода СУЛЕЈМАН ПАША, везир београдски СТАНА, удовица војводе Ђукића СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића
(Почивка) Овуда често Главаш пролази... Ал’ ако дође, па ме одбије, Куда ћу ја?... Ова провала Откуд је, можда, давно, некада У бесу своме
Јоште пиј!... Та нагни боље, де, Те скупи памет што преостаде, Јер, ено, иде Главаш Станоје, А пред њим, богме, немој бунцати.
ДРУГА СЦЕНА Иза старих грмова помаља се Станоје Главаш и, ослонивши се на дугу пушку, гледа час у Исака, час у момке. Место је исто. ГЛАВАШ: Ну, момци, здрав’ оданили!
Место је исто. ГЛАВАШ: Ну, момци, здрав’ оданили! Има ли гдегод нешто од лова? Или је гора тако оскудна Те нема срне или грлице, Па већ
знао, Станоје, Шта зборе чавке, мачке, мишеви, Нег’ овај овде што је од глади, Можда, сиромах умљем поклизô. ГЛАВАШ: А ви стојите?... Ал’ сте блесани! Или чекате ту да издахне Од силне глади, очигледице?
смрт! ГЛАВАШ: Мене?... А знаш ли мене ти?... ИСАК: Са Мула-пашом на Малајници — Давно је било, ал’ сам слушао Моћнога гласа
на Малајници — Давно је било, ал’ сам слушао Моћнога гласа страшну грмљаву; — И данас опет глас ти познадох... ГЛАВАШ: Са Мула-пашом на Малајници?
Онда сам њима ропски служио. ГЛАВАШ: За комад хлеба? Или, још црње, за живот само? ИСАК: Да! ГЛАВАШ: Баш као и ја... (Гласно.) Потурчен, можда?...